Blog Archives
PRVE NAJAVE ROTOTOM MAIN STAGE 2013
Rototom Sunsplash, održaće se ove godine 17. do 24. avgusta, već treći put u mestu Benikasim u Španiji.
Za sada najavljene zvezde glavne bine su legendarni pevač (MC) U-Roy, The Skatalites, Luciano, Israel Vibration & The Roots Radics, John Holt & Lloyd Parks & We The People, Collie Buddz, Anthony B, Protoje, Richie Spice, iz Kalifornije stižu Groundation, iz Latinske Amerike popularna Gondwana a iz Francuske multinacionalni bend Dub Incorporation. Evropska publika će ekskluzivno na Rototomu videti nesumnjivo najplaćenijeg potomka slavnog Boba – Damiana Marlija.
HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 20.avgust
Još jedan vreo kamperski dan. D-dan, peti dan festivala, 20, avgust, dan za prvi radijski program na srpskom jeziku u dugogodišnjoj istoriji Rototom festivala, na streamu Rototom radija i FM talasima Voxuji radija iz Benicasima.
Uzbuđenje raste od momenta kada sam ustala nakon samo 3 sata spavanja u mini sauni zvanoj šator i potpuno mokra krenula u svoj jutarnji ritual – kafa, mogo vode, malo doručka, hladan tuš. Ono jučerašnje iščekivanje a i strah od kiše , danas je samo sećanje na prijatnu epizodu života na festivalu. Vrelina, čini se, topi i kamenje. Mislim da sam negde pokapala barem 5kg svoje težine…Istopila se, takoreći.
Suva je zemlja pod nogama, oblast Valensije nije videla kišu od početka leta. Brojne su debate i skandali oko požara koji su izbijali na hektarima ovog područja, dok je Vlada Španije uporno stezala kaiš pokrajinskih vlasti sve snažnije, toliko da su skresani budžeti i za vatrogasce. Zbog toga, a i mnogo drugih stvari, moje kolege sa Rototoma, Supa Bassie i Marcus su izašli na binu i celovečernji program vodili obučeni u majice sa natpisom “Stop korupciji” štampanim preko likova gradonačelnika i još nekih španskih i katalonskih političara. Ko bi tako nešto smeo u Srbiji da uradi? Da li bi recimo Exit smeo, i pitam se da li je ikada smeo da digne glas protiv nedemokratskih vlada, korupcije, represije, ratova, zloupotrebe žena i dece, pobuna, loših monetarnih sistema, za slobodni internet, za legalizaciju kanabisa…..? Festivali koje imamo su najviše zainteresovani za novčanu dobit, kultura i aktivizam su svedeni na štandove i male bine koje skoro niko ne obilazi, dok su cene ulaznica nedostupne većini srpske populacije…..Daleko je Srbija…
Emisija je spremna, samo još da krenem. Spas je naša mala radijska konzerva, jedina klimatizovana prostorija na festivalu. U nju stane ponekad i do 15 ljudi. Buenos días Rototom!
Sluša se u kampu i autobusima koji voze probudjene kampere na plažu. Profesionalnost je zahtev posla. Koliko god da smo premoreni svi, ipak se izdržava. Svaki dan košta sve više, ali sve je ovo iz čiste ljubavi. Sat vremena emisije je prošao jako brzo. Nisam uspela da snimim niti da emitujem i preko mog matičnog Radio Timba jer sam bila sama i nikoga od tehnicke podrške nije bilo. Razumljivo, mnogo rade i odmor je preko potreban. Zadovoljna sam. Bend iz mog grada uspeli smo da dovedemo na najveći reggae festival u Evropi i da na njihovom radiju imam emisiju RASTAMAN VIBRATION na svom jeziku. Uslediće još jedna emisija poslednjeg dana sa Sargentom Garciom, vlasnikom Radio Timba, što je tek posebna čast za mene.
The Charmax bend dao je prve taktove za početak koncerta sastava The Congos. Ovaj legendarni bend iz Black Ark studija Lee Perryja, skromni i veseli Rasta elders fascinirali su me u aprilu 2011 kada sam ih gledala i upoznala u Barseloni. Koliko životne radosti, koliko žara u očima ovih dekica! Njih vreme a ni godine ne sprečavaju da igraju, da skaču, da vole i pevaju! Cedric Myton i njegovi prijatelji nisu nikada prestali da rade pišu pesme. Kao što i rekoše, nikad neće prestati sve dok njihov život ne prestane. Oni su medju retkim jamajčanskim grupama koje se na koncertima ne oslanjaju samo na svoje stare hitove već pevaju i nove pesme i ta svežina se primećuje. Otvaraju koncert sa “Children Crying in the wilderness”, a “Open up the Gate”,“Fisherman” i “Congoman” nisu izostali. Neočekivano malo ljudi je došlo da sluša Kongose. Zašto?! Oh, Jah, upali nam klimu da i oni koji sviraju u 8 uveče mogu imati više publike…
Potom, skoro bez pauze izmedju bendova, jer Charmax svira i dalje, posle jedne decenije, predamnom se pojavio prvi Rastaman koji je održao koncert u Srbiji – Max Romeo! “War Ina Babylon” i “One Step Forward” svirali su oštro, ali smireno i besprekorno, beskompromisno probudili publiku koja se možda malo “razvodnila” za vreme Kongosa, ali ne i za vreme Maxove pesme “Melt Away”. Njegovi nastupi nisu spektakl i uvek su vredni dubokog poštovanja. “Milk & Honey” je zvučala kao da je objavljena ove godine, vanvremenska pesma.
Puno pozitivnih emocija u kombinaciji sa umorom je ponekad previše da se podnese. Htela sam da se iscmizdrim mnogo puta od radosti i uzbudjenja, al sam bila cool, jer ipak sam najviše vremena provela u backstage, pa nije lepo…Htedoh to da uradim u svojoj maloj kupastoj kući u kampu, nego nikako da nadjem vremena…. I, eto, u momentu kad je Max rekao da je budućnost pred nama, da je scena ostavljena dolazećim naraštajima, kada su se na binu Rototoma popela njegova deca i otpevala 2 pesme sami i jednu uz očevu pratnju a njihovi stihovi bili poruka mira, ljubavi i kritika društva koju samo deca umeju tako iskreno i direktno da sroče, plakala sam kao kiša. Svedok sam istorije i budućnosti u istom momentu, sa velikom željom da su moji prijatelji iz Beograda tu sa mnom da podele ovaj snažni utisak. Plamen će ostati upaljen još nekoliko vekova posle nas. Neka traje ovo veče što duže.
Sledi poslednji koncert večeri, bar što se mene tiče – stižu moje nove ljubavi iz Porto Rika.
Mnogo muzike stiglo mi je preko prijatelja iz Latinske i Srednje Amerike. Medju morem sjajnih bendova, izdvojio se portorikanski Cultura Profética. Na moje iznenadjenje, Španci ne znaju bash mnogo o njima. Celog dana pričala sam kolegama sa radija da ne propuste taj koncert, i drago mi je što nisu, iako su zdušno, budući više okrenuti starijem jamajčanskom reggaeu, rocksteady-u i mentu, imali kontraargument da to nije reggae i nije Rasta. Vrlo me je pogodio neprijateljski nastup jednog od mojih španskih kolega sa radija, gde je Cultura došla nakon koncerta u goste, kada ih je skoro napao da mu objasne šta je u njihovoj muzici reggae. Stara garda teško menja svoje navike i ukuse.
Ne slažem se s tim stavom. Momci nisu Raste, kao ni Irie FM uostalom, pevač Willy nosi jedan dread koji mu seže do kolena, muzika jeste u svom izražaju više pop, ali to jeste reggae, sa primesama funka i raznih elektronskih efekata i dub-a. To se po meni zove kreativnost, koja je daleko karekterističnija za rane dane reggae muzike i daleko je od ograničenosti na jednostavni one-drop ritam i malo dub-a. Cultura Profetica je kompletan bend, sa back vokalima i duvačima a i bubnjar peva (tonalitet i boja glasa kao B.Marley), sa mnoštvom uredjaja za eksperimentisanje sa zvukom. Poslednji album La Dulzura je najvećim delom ljubavni, dok za sobom imaju i nekoliko stilski različitih albuma, dosta oštrijih, fank i sa pop-reggae-rock primesama. Pevač i basista Willy mi je otpevao za snimak moj omiljeni stih iz pesme La Complicidad, i bila sam presrećna!
Za kraj je najavljen Beenie man. Možda je lepo seo onima koji vole malo tvdji i dancehall zvuka, ali posle ovako emotivne večeri i divnih soulfull bendova, nije bilo šanse da slušam i njega. Posebno zato što je došlo vreme za odmor i laganu pripremu za Dub station, gde, se ljudi i dalje lepe ko muve za zvučnike. Ta slika me uvek nasmeje, nekao je potpuno suludo i neverovatno.
Black Chiney na Dancehall bini, Iration Steppas čekaju nas na Dub-u. Par sati ranije razgovarala sam sa Markom Iration-om, koji se seća dolaska u Srbiju 2003-će na Echo festival i pozdravlja fanove i brata Hornsmana Coyotea. Sutra je Johnny Osbourne na glavnoj bini, i još mnogo sjajnih muzičara i sound systema. Oseća se da se kraj lagano prikrada, mislim da samo želim da se naspavam, a ne prija mi pomisao na kraj.
Live:
RASTAMAN VIBRATION is BACK ON AIR!
Jedini outernational reggae radio program u Srbiji, i to vec 11 godina u radijskom etru zemlje (sa manjim pauzama), emisija Rastaman Vibration, vraca se na web stream nakon letnje pauze!
U isto vreme, PETKOM OD 21h (Europe time) emitujemo iz studija B-ton radija u Beogradu na linku http://94.127.2.98:8000/radio.m3u, putem Ustreama i sajta www.radiotimbo.com sa sedistem u Valensiji i u Argentini (4PM) na www.controlmentalradio.com
Program je na srpskom, engleskom i spanskom.
DOBRO DOSLI! BIENVENIDOS! WELCOME!
HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 18.avgust deo 2
Irie FM je za mene bio zvezda ove večeri. Nakon njihovog nastupa pridružili smo se publici na nastupu Marcie Griffits, Andrew Tosha i Ky-mani Marleya, odmah potom gledali smo Freddie McGregora. Mlade Jamajčane Raging Fyah smo propustili, ali verujem da jeste šteta jer sam kasnije čula jako dobre kritike na njihov koncert.
Ovo je ipak veče sedamdesetih, jamajčana kolega koji su rasli do popularnosti saradjujući i učrči jedni od drugih a svi od Coxona Dodda. Freddie i Marcia su stara škola. Studio One je bilo mesto gde su brusili glas i usavršavali muziku. Marcia se još 60-ih godina proslavila pesmom “Feel Like Jumping”, a ovog trećeg dana Rototoma čuli smo je uživo i djuskali uz osmeh. Posvetila je ceo svoj nastup proslavi 50-godišnjice nezavisnosti Jamajke. Potpuno savršeno peva i veliki je radnik i perfekcionista. Bubnjar joj nije dao dobar kju za ulazak, te nije ušla na stejdz onda kada je htela, pokvario joj je koncept. Iznervirano baca svoju akreditaciju na pod i izlazi pred publiku. Mnogi joj ne bi dali za pravo da se ljuti ali to je žena koja na ovom festivalu ima svoj koncert a i peva pratece vokale i gostuje drugim izvodjačima, i ona je jedna od najvaznijih i najzaslužnijih da bude big mama, kraljica festivala. Ona jeste zapravo u neku ruku mama i malom Andrew-u Toshu i Ky-Mani Marley-u koji su zajedno s njom priredili tribute Bobu Marley-u i Wailersima. “Put It On”, “Israelites”, “My Boy Lollipop” i mnoge druge stare hitove Marcia je otpevala da nas podseti na velikane ostrvske muzike kao što su Sugar Minott, Alton Ellis, Bob Marley, Peter Tosh…
Na scenu izlazi Andrew Tosh koji peva stvari tate Petera. Imaju skoro isti glas, a zvuči kao sa CD-a, čisto, tačno, poznato, naročito na “Legalize It” . Ulazi Ky-mani i peva pesme svog oca. Dirljiv momenat kad shvatiš da nova generacija dece masivno značajnih umetnika iz ostrvskog geta koji su postavili temelje rootsa i raširili da po svetu stoji pred hiljadama rastafarijanaca i odaje poštu i slavi njihovo ime. “Could You Be Loved” nije ispala sjajno, Ruff Cut band se očigledno malo umorio ovih dana svirajući za brojne izvodjače. “Sunshine Reggae” bila je prava pesma za festival pored mora i ovu paklenu vrućinu koja se samo noću podnosi. “Small Axe” otpevali su u modrenom aranžmanu, a “Rastaman Chant” nas je rastopila potpuno. Kakva noć! Grande Rototom!
Ky-mani Marley
Iz iste Studio One škole je izašao i Freddie McGregor. Stari rocksteady i reggae bio je stil njegovog nastupa. Kreće sa “I See It InYou” i umorne noge se nekim čudom i dalje pokreću i skakuću u podršku predivnom glasu. retki su oni koji sa takvom lakoćom i ponosom mogu da iznesu legendarne numere iz vremena nastanka reggaea . Tu je i “Big Ship” iz ranih osamdesetih. Svaka naredna bolja od prethodne. “Let him Try”,”Push Come To Shove”, “Here I Come”, “Revolution”, “Africa Here I Come”…Molitva za ljubav na Zemlji i slava počivšima.
Nakon toliko emocija, od početka večeri sa Irie FM na bini, gde dobih čast da ih najavim publici sa bine, pa onda kao na fimu na stejdzu su se smenili humble gigants reggae muzike, idemo zajedno na Dub Station, kao i uvek. Naša mala srpska reggae sekcija ne meša se mnogo sa ostalom publikom. Drže se zajedno i nekako u šoku posmatraju okolo. Vidim da su zadovoljni. Dotakli su ove godine, na brzinu, bine najvećih evropskih festivala – Uprising, Summerjam…evo nas sad ovde, zajedno ostvarujemo dosadašnje vrhunce naših karijera, ja radijske a oni muzičke. Mogu reći da je za mene sve ovo što vidjam ovde svakog dana veliki kulturološki šok, ogromno uzbudjenje i obaveza. Ma ne treba mi ni hrana, ne setim se da se nahranim jer uvek ima nešto što hoću da vidim, nešto o čemu mislim i žurim da ne pobegne. Sad, pa ko zna kad. Razmišljam koliko samo dugo živeli u zidovima, ratovi, sankcije, vize, nemaština. Ništa mnogo se nije promenilo u Srbiji i ne verujem da će skoro, a naši dragi ljudi nemaju pojma o slobodi, o radosti, rasterećenom zivotu u civilizacijskom redu. Pušimo pomalo krijući se čak i ovde, zlo da ne prizivamo, iako je sloboda, i ma je napretek, glavni uslov za dobar provod na ovom festivalu. Šta ti je moć navike, heh..
Zvezde večeri su bili britanski Word Sound & Power Sound System u društvu predivne Aishe. Glas koji šalje Rastafari poruke i bas od koga zemlja drhti. I dalje su ljudi zalepljeni za zvučnike. Tu je i Sonja, drugarica iz Zemuna koja me upoznaje sa DJ-em koga zapravo već poznajem od davno davno, to je Kantrimen iz Slovenije. Uzivancija do jutra, kao i uvek. Rototototototom!
HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 18.avgust deo 1 – Irie FM trijumf
Ne znam kako da ne izbegnem da napišem u svakoj hronici nešto u stilu “Težak je žtivot nas umetnika” a da u isto vreme ne zvuči patetično moje kukanje oko teških uslova koji se moraju prevazići da bi se opstalo 8 dana u španskom kampu na Rototomu. Ipak, vredi opisati i to kao jedan od najvećih utisaka.
Sve ima dobre i loše strane. . Spava se malo i loše, i to još imam sreće pa sam u staff kampu gde je mirno i nema preveselih ljudi u vreme kad se spava. Uporedjujući sa poznatim domaćim festivalima, Rototom ima nekoliko velikih pluseva. Bezbednost je na nivou, nema kradja i potpuno sam mirna s te strane. Infrastruktura kampa i samog festivala je savršena i to zahvaljujući jednom festivalu elektronske muzike koji se održava na istom mestu te je Rototom došao skoro na gotovo, betonirano zbog prašine, elektrificirano i povezano sa vodovodom i kanalizacijom Benicassima. Da odemo u detalje. Tuševi i sanitarni delovi – odlično! Nema blata i prelivanja fekalija (poznato iz NS zar ne?). Kao što sam pisala ranije, kamp ima kuhinju sa desetak šporeta na gas i sudopere, pored je prodavnica, kafić i deo za gotovu hranu, sladolede itd…Info point ima svoj razglas preko koga je jedna devojčica postala maskota festivala počinjući svako javljanje veselim “tin tin tin tin”. U info pointu se mogu iznajmiti gasne boce pa solo kuvanje nije zabranjeno. Podržava se veselost, kreativnost, nezavisni biznis poduhvati u kampu kao što je masaža, reciklaža i sl. Staff kamp je natkriven tendom, ali kako se temperatura se nije spuštala ispod 40 ni jednog dana, čak ni dupla tenda ispod festivalske nije uspela da sakrije moju kupolastu kućicu od paklene toplote. Vrućina je najveći problem zapravo, sve ostalo radi kao sat. Ko ima mobilni frižider je najveći car u kampu i svi mu kupuju led u prodavnici. Tuširanje 3 do 4 puta dnevno je obavezno inače se pada u nesvest. Vrelina Afrike i Jamajke je možda dobar trip al samo u pesmi!
Za nas koji smo radili na festivalu vrućina je faktor koji unazadjuje. Preko dana treba obaviti snimanje kamerom, pokušati da se nahraniš pa da odeš na plažu, da se odmoriš pre 20h kad počinje zaista pravi posao slikanja, snimanja a ujedno i uživanja u koncertima. Jako naporno, trka sa vremenom se gubi stalno… Ali vredi! 2 dana ranije sam shvatila da Irie FM, koji će stizati u talasima imaju smeštaj u velikim belim šatorima u kojima su te nezgodne okolnosti mnogo podnošljivije. Imaju i bazen na raspolaganju! Ušla kod njih u šator, raskomotila se, sela u bazen i čekala da stignu:) Momenat luksuza za suludu Draganu kojoj je prethodno bio ponudjen smeštaj nego je tvrdoglavo htela da se čeliči u kampu jer je to tako cool. Mučimo se ceo život, pa smo nekako navikli… Komfor je ipak dobra stvar.
Irie FM su stigli dan pre svirke. Dolaze kao predstavnici srpskog reggaea koji je odneo pobedu na Rototom European Contest-u na finalu u Udinama. Prošle godine su bili u polufinalu a ove je žiri jednoglasno doneo odluku da su baš oni najbolji. I u tome se slažu svi kritičari i mnogobrojna publika koja ih je do 18.avusta videla na desetini važnih reggae festivala, što je bio deo njihove nagrade. Svirali su na istim binama sa velikanima reggae muzike i poneli u Beograd mnoge pohvale. A danas, Dan D – nije mala stvar svirati ispred Freddie McGregora!
Sedimo u backstage-u i čekamo. Oko nas mnogo poznatih lica. Večeras nastupaju:
Nervoznija sam od svih. Od same ideje da odemo na Rototom kontest 2011 smo se borili za ovaj dan. Veliki uspeh za jedan mlad bend i medalja za mladu i malobrojnu srpsku scenu. Sa nama je i organizator polufinala u Pragu, podržava i voli Irie FM. Kriza u reggae svetu je opravdanje zašto nisu mogli saxofonista i trubač benda da dobiju priliku da nastupaju na najvažnijem, finalnom delu Contesta.
Evo, zovu na stage. Snimam kamerom svaki momenat uspona na binu. Marcus, MC na Main stejdzu me pita da li sam spremna da najavim Irie FM pred publikom. Uz trenutak oklevanja kažem da jesam i imam jedno 3 minuta da smislim najavu i smirim srce koje će da iskoči van mog tela i da potrči po bini i uradi stage-dive u šarenu masu.
“Ovo je prvi put da jedan bend iz Srbije nastupa na Rototom festivalu. Predstavljam vam Irie FM, molim za veliki aplauz!” – bila je moja kratka najava na španskom. I kreće “Babylon”. Ja na bini snimam i naravno ne čujem koncert jer do nas sve dolazi sa monitora. Vidim u publici divne ljude koji djuskaju, neki čak i reči znaju. Tamo negde je i Sonja, drugarica iz Zemuna, jedna od retkih naših ljudi ovde. Kasnije smo gledali snimak pa smo tek tad sagledali pravu sliku spektakla koji se desio. Drago mi je da su se kolege reporteri interesovali za bend još ranije te smo već imali i zakazane intervjue koji su čekali Vukašina. Bravo Irie FM! Možda treba da zahvalimo svim ratovima, političarima, pacovima i ološima sredine u kojoj živimo jer su i oni doprineli stvaranju upornog, buntovnog, beskompromisnog, i nadasve vrlo inspirisanog benda. Takav bend u Evropi ne postoji. Nisam subjektivna i ne delim lažne lovorike, ali uporedila sam dosta tih manjih, španskih bendova na primer, i slušala Los Dubies, južnoameričke pobednike koji su imali 2 koncerta na Rototomu, i opet mi se srpski bend izdvaja. Da ne pišem dalje mnogo hvalospeve – pogledajte mini film koji prikazuje dolazak benda na Rototom i jednu od pesama uživo na Main Stage-u.
Fotografije:
Directed by Ivan Hrnjiček and Rototom Sunsplash Media Crew. Camera: Rototom Sunsplash Media Crew, Ivan Hrnjicek, Dragana Bajić and Ivan Jeftović.
Hronika Rototom festivala 2012 – 17. avgust – ALBO dan
Rekli su mi pre polaska iz Beograda moji prijatelji Španci – pripremi se na veliku vrućinu!
I ja tako lepo smislim: poneću nov šatorčić, tendu i dušek na naduvavanje. 15kg backpack-a na mojim ledjima je kao da nosim orman. Al dobro, i to je deo odrastanja onih koji su prevalili 30-tu, odoh ja na kampovanje u špansko selo da vidim kako je. Drugi dan je bio dan istraživanja pogodnosti plaže Benicassima. Plaža zvana Sun beach u centru malog mesta je prelepa, prostire se toliko daleko da joj kraj ne vidim. More menja boju od svetlo plave do tirkizno i teget. Malo pesak pa malo šljunak, mesta koliko voliš. Al Španci izgleda nisu mnogo mislili na one koji u okviru svog aranžmana za letovanje nisu uplatili posebnu taksu na senku. Ono malo palmi što pruža spas od paklenog sunca je zasadjeno tik uz plažu, na šetalištu a hlada nigde. Moj mamurluk od one rakije od sinoć ne voli vrućinu. Improvizacija sa štapom i ženskim maramama, ha! Pravi sam Robinzon! Učim i ja lagano a tek sam drugi dan tu. Ah, spavanje, izležavanje, miris mora, reggae i svi ti prelepi rasta ljudi..Mali gradski autobus vozi sa festivalskog parkinga na plažu. Svi spokojno čekaju u koloni da udju, uredno plate 1,40 eur u jednom pravcu. U busu se sluša Rototom radio i ja jedva čekam da sedim u tom studiju i zamišljam istu scenu koju sada vidim a to je pun bus rastamana i rasta sestrica koji pevaju i voze se do mora. Sklapaju se nova drugarstva, učim nove fraze i kupim i poneku šalu na španskom. Opijena sam koloritom prizora. O stejdzu koji se nalazi na plaži, neshto kasnije…
Istorija se ponavlja, barem meni, jer je dama koja se popela na Main stage u 20h tog dana to isto uradila pre nekoliko godina na Exit festivalu u isto doba dana.. Tanya Stephens lagano zagreva publiku koja, iako je toplo, još uvek nije dovoljno dima uzela ili posetila šank dovoljno puta. Ili samo čekaju mrak. Argument da Tanja nije bila dobra pada u vodu jer je sasvim sigurno jedan od boljih novijih glasova ritma i bluza i reggaea. I prija, sedim na betoniranom prostoru Main-a, lenja josh uvek dok ne padne noć a moj nizak pritisak se ne popne na normalu, hvata me njena emocija. Pesme su mahom ljubavne, poznajući Tanju ipak znamo da nisu bash nevine, buntovna je, žena koja nosi dancehall attitude. Ispričala nam je o svom bivšem u jednoj od pesama najavljujući istoriju sa “Znate shta sam mu rekla – Madafaka, nisi ti mene ostavio nego ja ostavljam tebe jer niko ne ostavlja Tanju Stivens” ..ili neshto tako slično, uglavnom, opasna ženska. Publika se probudila na “It’s A Pity”, očekivano refren pevajući horski. Kako je to smešno videti kad pomisliš na prevod pesme ! Nešto kao – Šteta je što već imaš ženu a ja već imam muža u mome životu…Pravi narodnjak!
Posle nje stigao je KRALJ! Michael Rose, glavom i njenom maramom, ispred mene po prvi put! Black Uhuru repertoar, možda skoro isti kao i čuveni Live iz 1984 u pratnji sada već odomaćenog Ruff Cut benda. On je osnova za razumevanje reggaea i njegovog razvoja i jedan od retkih koji nije pred vratima riddim ere izgubio na kvalitetu i stilu. “Guess Who’s Coming To Dinner”, dobro poznata produkcija Niney The Observera na Roto poslužavniku našla se zajedno sa Niney-jem na bini. Španci su poznati po tome da vole obrok od 3 dela, pa smo za dezert dobili čuvenu pesmu “Blood & Fire” koju je otpevao veliki producent a nešto kasnije sam je slušala ponovljenu stotinama puta od strane mojih kolega sa radija. Catchy song….
Ove večeri nastupili su i pobednici Latino Reggae contesta, sestrinskog takmičenja Evropskog Reggae Contesta u organizaciji Rototoma, Los Dubies and Tianobless. Oni su, uz srpski Irie FM najbolji u ovogodišnjoj konkurenciji. No, nestrpljiva sam da vam opišem glavni dogadjaj zbog koga sam ovu hroniku nazvala Albo dan, te ću o Kontestu i nastupu našeg i latino benda u nekoj od narednih hronika.
Alborosie je napravio vrhunski šou. Uzimajući u obzir da je na Rototomu od prvog dana, još od pre sto godina u Italiji i da je praktično kum festivala, nije čudno što sa tolikim entuzijazmom i radošću dolazi na binu i dovodi veliki broj pevača i muzičara. On jeste veliko ime i pravi šoumen, uživa ogromno poštovanje na Jamajci i širom sveta. Samo, budimo realni, u njegovoj slici reggae je šou a ne sufferaz music. Harizma je nesumnjiva, on vlada scenom, ne skidaš pogled sa njega. “Kingston Town”, svi pevaju poznatu stvar. On slavi život i poziva na pobunu, al jedan momenat mi je splasnuo oduševljenje. Ne zamerite dragi čitaoci, ja sam ipak žensko i Rasta, meni je jako vulgaran pojam daggeringa. Njegov back vocal, Jamajčanka koja ima raspon glasa operske dive i izgleda prelepo u trenutku neke ragga deonice izleće u pročelje bine i izvodi daggering sa Alborosijem! Oh my God! Ko voli nek izvoli, al pažljivo, čitali smo da je opasno po polne organe 🙂 Eto, više mu nisam verovala. Ali šou je stvarno bio vrhunski, za taj njegov stil. Etana, Ky-Mani Marley i Michael Rose bili su njegovi gosti, takodje i Melow Mood, italijanski blizanci koje sam vidjala u backstage-u ali sam mislila da su neki stage radnici, kad se popeše na binu i odvališe neki ragga. Svaka čast za mlade nade! Bend je moćan, spreman, i ne prestajemo da djuskamo. Ja djuskam i dok snimam kamerom što će se svakako odraziti na statiku mog snimka, al ne mogu da odolim.
Selimo se kao i prethodnih dana na Dub Station gde su bili The Disciples i Jonah Dan. Što ja volim taj stage! Ljudi se ko noćni leptiri na svetlo lepe za svaki od zvučnih setova kao da je DJ upravo ispred njih. Smešno i neverovatno! Zapravo sound system retko ko i vidi osim onih u centru stejdza. Lepo je napravljen taj Dub Station, tako da DJ-evi imaju direktan i blizak kontakt sa publikom. Londonski bas pod rukama Russ D-ja koji je ranije producirao 4 albuma još jednog gosta u narednim danima, Jah Shaka-e. Steppaz, todos! Vamos, do jutra opet, noge ne osećaš al ritam i taj vajb uzbudjenja ne dozvoljava da se povučeš u tišinu kampa. Ne ideš ni kad sunce već zadje i moliš ih da puste samo bar još jednu stvar jer ako stane muzika pašćeš, tada nema tog tečnog nevidljivog polja zvučne energije oko tebe. I konačno stao je i slow chant Jonah dan-a i bas sa sound sustema i tad lagano u svoj maleni kupolasti stan u staff kampingu.
Sutra će biti još bolje, stiže nam Freddie McGregor! I Irie FM iz Beograda!! Fotke drugog dana:
Hronika Rototom festivala 2012 – 16. avgust – otvaranje
Rototom festival otvorili su Beres Hammond, Derrick Morgan, Ernest Ranglin, MontyAlexander, Bitty McLean, Sly&Robbie tandem, Tyrone Downey, Morgan Heritage.
U osam sati uveče, britanski Ruff cut bend, počeli su da režu prve ritmove i na sceni se, uz pomoć supruge i oslanjajući se na štap, pojavio ikona 60-ih godina i začetnik ska muzike, prvog originalno jamajkanskog stila, Derrick Morgan. Kakva čast videti autora pesme “Forward March”, himne nezavisnosti karipskog ostrva 1962. Fino upakovana svirka ska i rocksteady zvuka. Ranije tog dana Morgan, Sly i Downey susreli su se sa posetiocima festivala na otvorenom Reggae Univerzitetu gde su u gostima kod čuvenog reggae novinara Davida Katza razgovarali na temu 50-godišnjice postojanja reggaea, a Derrick je posetiocima seminara ponudio live preview svog nastupa kojeg će uveče otvoriti pesmom “Reggae train”.
Pomenuti Beresa Hammonda kao jednog od najboljih jamajkanskih izvodjača nije dovoljno. Mora se reći – siguro najbolji! Njegov nastup mi je jedan od 3 najbolja na ovogodišnjem Rototomu, i to medju 3 samo zato što sam pristrasna prema omiljenim mi ostalim živim legendama koje smo videli za tih 7 dana. Samo prepoznavši njegov glas iz daljine prošli su me žmarci, a kad sam se približila – uzbudjenje je poraaslo u oduševljenje. Koncert je počeo pesmom “No goodbye”, nešto kasnije i “Standing In My Way”, “She Loves Me Now”…Pesme su se slivale jedna u drugu a na talasima je plovio nejgov mekani glas. Momenat za sve parove bio je “Falling In Love All Over Again” koju je otpevao a capella sedeci na jednom od monitora.
Francuzi Blackboard Jungle u medjuvremenu počeli su lagano da zagrevaju atmosferu pred Mungo’s Hi Fi i Soom T, ali vreme nije dozvolilo da ostanem na Dub Station previše dugo jer na Mainu treba da se pojavi specijal večeri. Još jedan od veoma uticajnih stilova koji su oblikovali reggae je jazz. Slušali smo ga u izvodjenju fenomenalnog virtuoza na gitari Ernesta Ranglina i pijaniste MontyAlexandera u pratnji tandema ritam sekcije Sly Dunbar-Robbie Shakespeare. Možda nije bilo baš pametno staviti ih na raspored posle Hammonda jer je njihova muzika dosta spora i pogodna za improvizaciju, ali je bilo dosta interesantno. U jednom momentu se Robbie čak uhvatio mikrofona ali se čulo da mu to ne leži. Ovaj koncert se ekskluzivno dogodio u Španiji i vidi se da su uživali. Bolje pevačke sposobnosti svakako je pokazao Bitty McLean, koji me je razigrao i čak pod težinom mojih kamera i fotoaparata.
A onda…u mom životu dugo očekivani Morgan Heritage! U Barseloni sam prošle godine gledala Mojo Morgana solo uz matrice, ali sam vrlo nezadovoljna tim koncertom jer nije izgleda imao pravo da peva kompletne pesme originalnog sastava već samo po minut i onda puuull up..Ovo je ipak bilo nešto mnogo drugačije. Razneli su publiku energijom, eksplodirali na bini snagom glasa i voljom da dokažu da Reggae music lives! Morgan family rise! Gramps Morgan je nakon koncerta nama na radiju rekao da je bend ponovo rodjen, da imaju nov projekat i da je here to stay, što će obradovati neke moje prijatelje posebno. Dolaze iz Amerike ali njihova krv je jamajčanska a šarena pojava zrači toplinom.
Na Dub Station su Mungo’s Hi Fi pržili basove. Neverovatan je kvalitet zvuka na ovoj bini. Kružno rasporedjeni setovi zvučnika oko sound-systema koji je u sredini daju savršenu jačinu ali nije toliko glasno koliko ta dubina zvuka ulazi u kosti i trese čitavo telo. Nema stajanja. Dabovanje do zore, uz domaću rakiju koja je specijalno za konzumaciju na Rototomu preletela 2000km.
Prvi dan doveo je na Main Stage ljude koji su postavili onu nevidljivu crtu standarda veoma visoko. Treba biti mnogo dobar da odeš iznad. Moć muzike, kreativnost i volja.
Hronika Rototom festivala 2012 – 16. avgust – prvi susret sa ROTO zivotom
Prvi zvanični dan najvećeg evropskog reggae festivala!
Očekivanja su velika, al stomak je prazan zato odmah prvo u kafić na budjenje pa u prodavnicu i kuhinju. Za razliku od poznatih nam domaćih festivala gde možete po “skromnoj” ceni od 250 dinara da dobijete parče pizze od prekjuče, ovde na Rototomu sve gorepomenuto je u samom sklopu kampa i vrlo jeftino. Gotova hrana je spremna takodje – paelje i kebab, supe i sladoledi, za svakog ponešto. Pala mi je na pamet genijalna ideju da skuvam pastu ali za to je trebalo da pozajmim šerpu (nisam sigurno i to u backpack spakovala:) Uspešno napravljena klopica u kuhinji u kojoj od ranog jutra mnoštvo afrikanaca, italijana, francuza, engleza i naravno španaca jam-uje na udaraljkama i priboru za jelo. Vesela atmosfera i svi su odmorni i uzbudjeni. Multinacionalnost. Različite boje kože i mnoštvo jezika udruženo u jednu emociju, jednu ljubav i jedan ritam.
Ulaz u festival se nalazi na oko 10 minuta hoda od masivnog kampa. Festival živi 24h. Na samom ulazu primecujem samo nekolicinu redara. Gde je policija? Gde je privatno obezbedjenje? Jel to čudno? Ili ja samo živim u zemlji u kojoj je normalno da te na ulazu na muzički dogadjaj pretresaju kao da si kriminalac i prinesu “bar kod” na tvojoj ruci na laserski čitač. Nije da nema povoda za to u Srbiji jer su mnogi iz kaveza još nisu izašli, ali čoveče, kako ljudi ne kapiraju da su za strictly money-making-no philosophy festivale koje kod nas organizuju samo kesa čipsa ili 100 grama kafe, tretiraju nas ko proizvode i konzumente…Politika balkanska poznata – take the cash and run, jer ionako bolje nismo videli u životu.
“Ovde nema čitača bar kodova, policiju vidiš samo ponekad i to samo iz bezbednosnih razloga, ali nikad nema tuča ili ubadanja noževima. Najčešći incidenti su padanja u nesvest” – reče jedan od kolega iz Barselone koji je već 3 godine redovni posetilac Rototoma. Da, reggae muzika ne pravi od ljudi agresivce. Španci su jako radosni zbog dolaska ovog Rasta giganta u Benicassim, gde su posle 10 godina postojanja u gradiću Ossopo utekli pred bigotima i korumpiranim političarima severne Italije koji su organizatore optužili za trgovinu drogama, misleći na marihuanu…
Odlazim iza Main stejdza do Radio Rototoma gde ću za nekoliko dana raditi emisiju za slušaoce sa Balkana na srpskom jeziku. Radio je jedina klimatizovana prostorija na celom festivalu, barem od onih meni dostupnih. Uh, 38 stepeni u hladu a nije ni 12 sati! Znala sam, biće teško to podneti, ali more je tu a i ja nisam iz Norveške, podnosim vrućinu. Moć pozitivnog razmišljanja držala me je nekoliko narednih dana, kasnije će se pokazati koliko može biti težak život u kampu na 50 stepeni vrelog afričkog vazduha koji stiže do obale Španije..ali o kampovanju kasnije….
Na radiju zatičem svog kolegu Supa Bassie-ja, kojeg, iako radimo za Radio Timbo zajedno, nikad nisam upoznala. Naime, naš radio je outernacionalna tvorevina te on radi iz Valensije a ja iz Srbije. Kakva radost upoznati ga posle godinu dana komuniciranja preko ekrana! On je uz Markusa i Lampa Dread-a zadužen za animaciju mase na Main stejdzu, najave koncerata, takodje ima svoj koncert itd…Simpatičan i duhovit trio velikih profesionalaca.
U festivalskom prostoru je vrlo živo. Po ceo dan svi negde šetaju, slušaju muziku, sviraju, pevaju. Najaktiviji deo je Roto Cirkus gde akrobate i žongleri daju časove. Odmah tu je i Roto Vrtić gde roditelji ostave decu da uče afričke plesove ili se zanimaju raznim dečijim igrama. Postoji i pozorište tj otvorena scena za samostalne umetnike. meni se od tih pratećih sadržaja najviše dopada deo za masažu i jogu preko dana a uveče se pretvara u mali DJ stage. Okolo je hrana, ima je sa svih podneblja a naročito širok prostor zauzima African village gde se jede vegeterijanska hrana i uživa uz zvuke crnog kontinenta. Ko želi nove reggae, afro i indijske krpice može se obući na bazaru. Nije posebno skupo, a sve je jako kreativno dizajnirano. Mogla bih dan da posvetim samo bazaru 🙂 Evo nekoliko fotki obilaska Roto prostora.
DEO 2 – O KONCERTIMA PRVOG DANA ČITAJTE SUTRA, kad napišem :=) Ocekujte Beres Hammonda, Derrick Morgana, Ernest Ranglina, Bitty McLeana, Sly&Robbie tandem, Tyrone Downeya, Morgan Heritage
Hronika Rototom festivala 2012 – 15. avgust
Konačno je došao i taj momenat!
Sa velikim uzbudjenjem, nakon četiri dana iščekivanja, pripremanja, sunčanja čisto da prodje vreme i obilaska Valensije, kolima sam krenula ka Benicássimu, malom mestu u regionu Castelló, na obali Azahar u Španiji. Vozi me niko drugi do poznati pevač i muzičar, veteran reggae scene Valensije i čovek koji je za sada jedini snimao u izdanju velikog Studio 1, Carlos Mandievus. U društvu sam njegovih kolega, takodje starih poznavalaca jamajkanske muzike…
Treće špansko izdanje Rototom Festivala, koji slavi 50. godišnjicu Jamajka nezavisnosti, publika je mogla omirisati na dan pre zvaničnog početka. Besplatno veče uz legende roots muzike posetili su ne samo oni koji nose dredove vec i žitelji Benicassima sa porodicom. Malih beba DJ-eva bilo je svuda. Penzioneri su radoznalo gledali, nisu imali izbora kada je zarazni ritam počeo da ih nosi. Njihovi vršnjaci Dennis Alcapone i Vinston Reedy bili su prvi. Repertoar stare škole. Učitelji su bili tu da nas podsete odakle je sve počelo. Što je sjajno, jer koncerti se dešavaju u centru malog mesta, odmah pored vrtića. Dennis, sada već prevalio 60-tu, rekla bih, začetnik toasting stila u pratnji je jednog od pevača predivne jamajkansko-britanske kombinacije koja se zvala Cimarrons. “Cherry Oh Baby”, “Get Up Stand Up” i “Drum Song” za kraj. Ali nije kraj…tek smo počeli, a ja već imam suze u očima od uzbudjenja. Šta ću, žensko sam, prvi put na Rototomu. san se ostvaruje.
Usledili su Mighty Diamonds. Videlo se da su im godine postale teške, možda i previše. Ipak, čuli smo neke od pesama koje su nacrtale i opisale put Rasta pokreta kao što su “Africa”, “I need A Roof”, “Poor Marcus”, “Right Time”! . Vrhunska harmonija njihovih glasova zvuči baš kao nekad. Rastopili su se svi u publici. Bend je većinom sastavljen od belaca koji su backing band cele večeri, ali znaju šta rade. Zvuk nije prejak, bina je mala ali kvalitet onoga što sa nje izlazi u zvučnike je itekako vredan.
Treći i poslednji specijalitet večeri bio je Pablo Moses. Visoki čovek, pun energije i veoma izražajnog nastupa, veran i dalje svojim špicastim cipelama. Sa njim Babylon nema šanse! Pevao je omiljene mi “Pave The Way” i na samom kraju “Ready Aim Fire”.
Poslednja reč Fire! odzvanjala je u glavama razigranih posetilaca. Olakšavši se po ulicama, jer predvidjenih prostorija za to nije bilo, svi su krenuli udobnim kućama ili u šatore. Ja svoj još nisam postavila. Prvi put kampujem i to sama treba da izvedem, a kako ću u 3 ujutru da tu skalameriju postavim?…Srećom dragi Španci priskočili su u pomoć. Njima nije bilo dosta partijanja, nastavili su do jutra u kampu. A trebalo je ostati još 7 dana…Nova uzbudjena stižu. Osmeh na lice i u novi Roto dan, prvi zvanični festivalski dan u prostoru koji mi se već tad, hodajući po masivnom kampu, činio zastrašujuće velikim. Hasta mañana!
Miss I Dread
missidreadvibration 