Blog Archives

Alpha Blondy, Barcelona, Razzmatazz 20.april 2013

Pevač sa Obale Slonovače, Alpha Blondy, nastupio je proteklog vikenda u Barseloni u pratnji Solar System benda. Bila je to prilika da španskoj publici predstavi aktuelni album “Mystic Power” na kome je sarađivao sa Beenie Man-om i Tiken Jah Fakoly-jem. Na albumu se nalazi i jedna verzija Bob Marlijeve pesme “I Shot The Sheriff”, nazvana na francuskom “J’ai tué le commissaire”. Svirali su i pesme sa albuma Vision (2011), koji ih deli tri godine od prethodnog Jah Victory (2007).

Lokalni bend Mystic Souldiers nastupio je kao predgrupa.

Koncert je bio fantastičan od početka do kraja, politički svesni i posvećeni, kao i obično, pevajući na francuskom i Dioula jeziku (takođe na engleskom, hebrejskom i arapskom). Alpha Blondy dominira trima zapovestima Rastafari kulture “Roots, Rock, Reggae”!

2013-04-20 22.01.39

Wayne McArtur iz UK pravi turneju po Srbiji

Poznati pevač britanske reggae scene WAYNE McARTHUR će u okviru turneje po Srbiji sa Jahmessenjah Soundsystem-om posetiti Beograd, Zrenjanin, Leskovac i Smederevo. Na nastupu u Beogradu kraljica medju balkanskim reggae vokalima Darka (ex ZAA) promovisaće svoj prvi solo singl. DJ nastupe prirediće Miss I Dread & Hornsman Coyote (Kojot Eyesburn) koji od nedavno zajedno rade na No1 roots radio stanici iz Velike Britanije Roots Lab Inernational, kao i Jah Messenjah selektori iz Gornjeg Milanovca. 

Wayne McArthur je muzikom aktivno počeo da se bavi davne 1982. godine kada je zajedno sa nekolicinom prijatelja osnovao svoj “Moonwave Music Soundsystem”. U početku je njegova glavna preokupacija bila izgradnja soundsystem-a sa snažnim pojačalima i velikim brojem zvučnih kutija. Već tada je želeo da postane pevač i muzičar, a za to je imao predznanje jer je uspešno svirao bubnjeve u bendu “Equal Efforts” od 1979.godine. Godinama je sticao dragoceno iskustvo nastupajući širom Britanije, a 1987. godine Wayne odlazi na live session u Ariwa Studio kod čuvenog Mad Professor-a gde nastaje njegova prva pesma pod nazivom “Good That U Do”. Te 1987. godine “Moonwave Music Soundsystem” prerasta u izdavačku kuću koja izdaje singlove kao što su: Universal Harmony, Special Request, Natural Forces, Sure won’t be Sorry, Sweet Music, Jah is the only way…Od tada se Wayne McArthur uspešno bavi kako stvaranjem novih pesama tako i muzičkom produkcijom, a za sobom je do sada ostavio četiri albuma kao i pregršt singlova…U proteklih dvadeset i više godinama Wayne je saradjivao sa mnogim velikanima britanske reggae scene medju kojima su: The Disciples, Russ D, Dougie Conscious, Vibronics, Jah Free…Uverite se i sami u kvalitet žive legende ovog  revolucionarnog muzičkog pravca – posetite jedan od nastupa u Srbiji!!

Top 10 stereotipa o Jamajci

Postoje mnoga pogrešna mišljenja o Jamajci. Ali nisu krivi ljudi koji veruju u to. Krivica je na medijima, koji šire propagandu i lažne informacije. Tu je i shvatanje da je način na koji su Jamajčani prikazani u filmovima uverljiv. Razumem da su neki od stereotipa o Jamajčanima intrigantni i zabavni, međutim istina mora biti rečena.

Mnogi od tih stereotipa su ovekovečeni i usadjeni u umu stanovništva oko 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Čak izgleda da i sami Jamajčani veruju u neke od stereotipa.

1. Svi na Jamajci puše marihuanu
To je najpopularniji stereotip. Ljudi su još uvek iznenađeni kad upoznaju Rastafarianca koji ne puši marihuanu. “Pušite travu?” je najpopularnije pitanje koje se postavlja Jamajčanima kada putuju u inostranstvo .

U 2009, oko 13% Amerikanaca koristilo je marihuanu,podatak je Svetskog izveštaja od drogama iz 2011. Na istom izveštaju se temelji podatak da je oko 10% opšte javnosti Jamajke pušilo marihuanu u 2006. godini. Sub-kultura korišćenja marihuane na Jamajci je specifična i mala. To je, međutim, snažana sub-kultura. (http://en.wikipedia.org/wiki/Annual_cannabis_use_by_country).

2. Muškarci Jamajke su švaleri
Samo zato što muškarci sa Jamajke uvek komplimentiraju ženama, ne znači da imaju skrivene motive. To je prirodno kod njih, biti druželjubiv prema ženama jer one su kao Majka zemlja. Žene su te koje ponekad mogu krivo protumačiti društvene signale  i zaljubiti se. Ipak, većina njih će se smiriti i venčati. Stopa razvoda na Jamajci je čak niža od one u zemaljama “prvog” sveta.

3. Svaki stanovnik Jamajke je Rastafarijanac
Glupo zvuči, ali zaista puno ljudi misli da je većina stanovništva su Jamajke okrenuta Rastafarijanstvu. Naprotiv, samo mala broj zaista to i jeste. Približno manje od 3% od Jamajčana su Rastafarijanci.

4. Jamajčani praktikuju vudu magiju

Većina Jamajčana zna o voodoo magiji ono što su videli na TV-u. Smešno je da oni vide na TV-u i same sebe kako praktikuju vudu. Sve je to samo bujna mašta Holivuda koji gradi fiktivne likove kako bi stvorili famu. Jamajčani imaju svoj spiritualni taboo koji nije vudoo. Ti ljudi se zovu Obeah man-woman.

5. Marihuana je legalna
Pokušajte da zapalite spliff u javnosti na Jamajci i videćete koliko brzo ćete biti uhapšeni. Od vremena kad su pobune robova povezane s marihuanom, ova biljka je protivzakonita. Turisti često bivaju uhapšeni jer pod utiskom stereotipa ne znaju realni zakon. Kazna za posedovanje može biti novčana kazna ili uslovna osuda. Postoje ruralna područa gde je na snazi neka vrsta tolerancije.

6. Jamajčani su uvek srećni jer su “naduvani”

Kad Jamajčani putuju u druge zemlje i ljudi primete da se ostrvljani puno smeju, prvi utisak je da su “naduvani”. Istina je da se Jamajčani samo puno smeju, naravno. Prema 2009 istraživanju Happy Planet-a, Jamajka je treća najsrećnija zemlja na svetu, dok je SAD rangiran kao 114 na listi. Jamajčani su prepoznatljivi po svojim izlivima glasnog smeha npr. u vozovima, avionima ili čak u bolnicama.

7. Jamajčani imaju puno dece

Jamajka je podnaseljena zemlja. Stopa rasta stanovništva iznosi oko 0,7% godišnje. Prosečno 2 dece rađa svaka žene na Jamajci. (http://www.indexmundi.com/jamaica/total_fertility_rate.html)

Ovaj stereotip je mogao biti istina u doba baby boomera pre čak 30 godina. Neki popularni ljudi sa Jamajke, kao što je Bob Marley  možda imaju više dece, ali pogrešno je  pretpostaviti da svi Jamajčani imaju ista reproduktivna uverenja poput Marleya.

8. Nasilje Jamajke utiče na turizam

Turisti su puno sigurniji na Jamajci od rodjenih Jamajčana. Sa rastom kriminala raste i priliv turista koji posećuju ostrvo.

Nasilje na Jamajci dešava se između pojedinih bandi. Tamošnji zločini nastaju medju siromašnim stanovnicima u nerazvijenim sredinama. Srednja klasa gotovo je izuzeta. Gornja klasa zajednice i turisti ne vide nasilje. U poredjenju s Meksikom i Indonezijom, Jamajka je puno sigurnija za bilo koju oblast turizma.

Propagandni filmovi i negativni stereotipi

9. Jamajka je siromašna zemlja
Vlada Jamajke ima puno dugova. Međutim, postoji mnogo uspešnih salonima luksuznih automobila na Jamajci. Tržište nekretnina je ogromno. Puno ljudi se seli na Jamajku iz bogatih zemalja sveta. Iako ostrvo nije najbogatije na Karibima, ono ipak bogati nekoliko najimućnijih ljudi u regiji. Jamajka ima obilje prirodnih resursa koji privlače brojne investitore. Privatni sektor je i dalje zdrav i stopa zaposlenosti nije previše mala. Infrastruktura za turizam je najsavremenija u svetu od marta 2012.

10. Jamajčani ne govore engleski
Koji jezik govore na Jamajci? Ovo je bolje ne pitati nekog stanovnika Jamajke na engleskom jeziku. Kreolski ili patois koji se govori na Jamajci zapravo je broken english pomešan s nekoliko drugih jezika. Službeni jezik je britanski engleski. Kreolski je govorni jezik a britanskim engleski se koristi samo u formalnim situacijama, kao što su škole ili posao.

Ko još uvek nije čuo kako zvuči patois, nek pogleda sledeci (funny) video:

___________________________________________________________________________________

Prevela i priredila Miss I Dread

orig. http://rasta1.hubpages.com/hub/Top-Ten-Jamaican-Stereotypes

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 20.avgust

Još jedan vreo kamperski dan. D-dan, peti dan festivala, 20, avgust, dan za prvi radijski program na srpskom jeziku u dugogodišnjoj istoriji Rototom festivala, na streamu Rototom radija i FM talasima Voxuji radija iz Benicasima.

Uzbuđenje raste od momenta kada sam ustala nakon samo 3 sata spavanja u mini sauni zvanoj šator i potpuno mokra krenula u svoj jutarnji ritual – kafa, mogo vode, malo doručka, hladan tuš. Ono jučerašnje iščekivanje a i strah od kiše , danas je samo sećanje na prijatnu epizodu života na festivalu. Vrelina, čini se, topi i kamenje. Mislim da sam negde pokapala barem 5kg svoje težine…Istopila se, takoreći.

Suva je zemlja pod nogama, oblast Valensije nije videla kišu od početka leta. Brojne su debate i skandali oko požara koji su izbijali na hektarima ovog područja, dok je Vlada Španije uporno stezala kaiš pokrajinskih vlasti sve snažnije, toliko da su skresani budžeti i za vatrogasce. Zbog toga, a i mnogo drugih stvari, moje kolege sa Rototoma, Supa Bassie i Marcus su izašli na binu i celovečernji program vodili obučeni u majice sa natpisom “Stop korupciji” štampanim preko likova gradonačelnika i još nekih španskih i katalonskih političara. Ko bi tako nešto smeo u Srbiji da uradi? Da li bi recimo Exit smeo, i pitam se da li je ikada smeo da digne glas protiv nedemokratskih vlada, korupcije, represije, ratova, zloupotrebe žena i dece, pobuna, loših monetarnih sistema, za slobodni internet, za legalizaciju kanabisa…..? Festivali koje imamo su najviše zainteresovani za novčanu dobit, kultura i aktivizam su svedeni na štandove i male bine koje skoro niko ne obilazi, dok su cene ulaznica nedostupne većini srpske populacije…..Daleko je Srbija…

Emisija je spremna, samo još da krenem. Spas je naša mala radijska konzerva, jedina klimatizovana prostorija na festivalu. U nju stane ponekad i do 15 ljudi. Buenos días Rototom!

Sluša se u kampu i autobusima koji voze probudjene kampere na plažu. Profesionalnost je zahtev posla. Koliko god da smo premoreni svi, ipak se izdržava. Svaki dan košta sve više, ali sve je ovo iz čiste ljubavi. Sat vremena emisije je prošao jako brzo. Nisam uspela da snimim niti da emitujem i preko mog matičnog Radio Timba jer sam bila sama i nikoga od tehnicke podrške nije bilo. Razumljivo, mnogo rade i odmor je preko potreban. Zadovoljna sam. Bend iz mog grada uspeli smo da dovedemo na najveći reggae festival u Evropi i da na njihovom radiju imam emisiju RASTAMAN VIBRATION na svom jeziku. Uslediće još jedna emisija poslednjeg dana sa Sargentom Garciom, vlasnikom Radio Timba, što je tek posebna čast za mene.

The Charmax bend dao je prve taktove za početak koncerta sastava The Congos. Ovaj legendarni bend iz Black Ark studija Lee Perryja, skromni i veseli Rasta elders fascinirali su me u aprilu 2011 kada sam ih gledala i upoznala u Barseloni. Koliko životne radosti, koliko žara u očima ovih dekica! Njih vreme a ni godine ne sprečavaju da igraju, da skaču, da vole i pevaju! Cedric Myton i njegovi prijatelji nisu nikada prestali da rade pišu pesme. Kao što i rekoše, nikad neće prestati sve dok njihov život ne prestane. Oni su medju retkim jamajčanskim grupama koje se na koncertima ne oslanjaju samo na svoje stare hitove već pevaju i nove pesme i ta svežina se primećuje. Otvaraju koncert sa “Children Crying in the wilderness”,“Open up the Gate”,“Fisherman” i “Congoman” nisu izostali. Neočekivano malo ljudi je došlo da sluša Kongose. Zašto?! Oh, Jah, upali nam klimu da i oni koji sviraju u 8 uveče mogu imati više publike…

Potom, skoro bez pauze izmedju bendova, jer Charmax svira i dalje, posle jedne decenije, predamnom se pojavio prvi Rastaman koji je održao koncert u Srbiji – Max Romeo!  “War Ina Babylon” i “One Step Forward” svirali su oštro, ali smireno i besprekorno, beskompromisno probudili publiku koja se možda malo “razvodnila” za vreme Kongosa, ali ne i za vreme Maxove pesme “Melt Away”. Njegovi nastupi nisu spektakl i uvek su vredni dubokog poštovanja. “Milk & Honey” je zvučala kao da je objavljena ove godine, vanvremenska pesma.

Puno pozitivnih emocija u kombinaciji sa umorom je ponekad previše da se podnese. Htela sam da se iscmizdrim mnogo puta od radosti i uzbudjenja, al sam bila cool, jer ipak sam najviše vremena provela u backstage, pa nije lepo…Htedoh to da uradim u svojoj maloj kupastoj kući u kampu, nego nikako da nadjem vremena…. I, eto, u momentu kad je Max rekao da je budućnost pred nama, da je scena ostavljena dolazećim naraštajima, kada su se na binu Rototoma popela njegova deca i otpevala 2 pesme sami i jednu uz očevu pratnju a njihovi stihovi bili poruka mira, ljubavi i kritika društva koju samo deca umeju tako iskreno i direktno da sroče, plakala sam kao kiša. Svedok sam istorije i budućnosti u istom momentu, sa velikom željom da su moji prijatelji iz Beograda tu sa mnom da podele ovaj snažni utisak. Plamen će ostati upaljen još nekoliko vekova posle nas. Neka traje ovo veče što duže.

Sledi poslednji koncert večeri, bar što se mene tiče – stižu moje nove ljubavi iz Porto Rika.

Mnogo muzike stiglo mi je preko prijatelja iz Latinske i Srednje Amerike. Medju morem sjajnih bendova, izdvojio se portorikanski Cultura Profética. Na moje iznenadjenje, Španci ne znaju bash mnogo o njima. Celog dana pričala sam kolegama sa radija da ne propuste taj koncert, i drago mi je što nisu, iako su zdušno, budući više okrenuti starijem jamajčanskom reggaeu, rocksteady-u i mentu,  imali kontraargument da to nije reggae i nije Rasta. Vrlo me je pogodio neprijateljski nastup jednog od mojih španskih kolega sa radija, gde je Cultura došla nakon koncerta u goste, kada ih je skoro napao da mu objasne šta je u njihovoj muzici reggae. Stara garda teško menja svoje navike i ukuse.

Ne slažem se s tim stavom. Momci nisu Raste, kao ni Irie FM uostalom, pevač Willy nosi jedan dread koji mu seže do kolena, muzika jeste u svom izražaju više pop, ali to jeste reggae, sa primesama funka i raznih elektronskih efekata i dub-a. To se po meni zove kreativnost, koja je daleko karekterističnija za rane dane reggae muzike i daleko je od ograničenosti na jednostavni one-drop ritam i malo dub-a. Cultura Profetica je kompletan bend, sa back vokalima i duvačima a i bubnjar peva (tonalitet i boja glasa kao B.Marley), sa mnoštvom uredjaja za eksperimentisanje sa zvukom. Poslednji album La Dulzura je najvećim delom ljubavni, dok za sobom imaju i nekoliko stilski različitih albuma, dosta oštrijih, fank i sa pop-reggae-rock primesama. Pevač i basista Willy mi je otpevao za snimak moj omiljeni stih iz pesme La Complicidad, i bila sam presrećna!

Za kraj je najavljen Beenie man. Možda je lepo seo onima koji vole malo tvdji i dancehall zvuka, ali posle ovako emotivne večeri i divnih soulfull bendova, nije bilo šanse da slušam i njega. Posebno zato što je došlo vreme za odmor i laganu pripremu za Dub station, gde, se ljudi i dalje lepe ko muve za zvučnike. Ta slika me uvek nasmeje, nekao je potpuno suludo i neverovatno.

Black Chiney na Dancehall bini, Iration Steppas čekaju nas na Dub-u. Par sati ranije razgovarala sam sa Markom Iration-om, koji se seća dolaska u Srbiju 2003-će na Echo festival i pozdravlja fanove i brata Hornsmana Coyotea. Sutra je Johnny Osbourne na glavnoj bini, i još mnogo sjajnih muzičara i sound systema. Oseća se da se kraj lagano prikrada, mislim da samo želim da se naspavam, a ne prija mi pomisao na kraj.

Live:

http://www.rototom.tv/3844/max-romeo-rototom-sunsplash-2012

Slušajte Miss I Dread & Hornsmana Kojota na Rootslab (UK)!

Od ovog petka 2. novembra slušajte Miss I Dread i Hornsmana Coyote-a uživo na vodećem roots-steppas radiju iz Velike Britanije – Rootslab international!

Redovno petkom od 14-16h (13-15h UK) iz Beograda emitovaće se program najbolje spiritual roots, digi roots, steppaz i dub muzike sa stranice rootslabintl.com, gde takodje svoje termine imaju cenjeni producenti, Dj-evi i pevači kao što su Bunnington Judah ili King Shiloh Sound system.

Emisije će biti snimljene, te ih kasnije možete preslušati ovde na Talawa website-u.

Velika čast je početi 2.novembra i otvoriti program Rootslaba za taj veliki dan, kada se u svetu obeležava 82 godine od krunisanja Cara Haila Selasija. To je jedan od najvažnijih datuma u rastafarijanskom kalendaru – 17. maskarama 1909. etiopske godine (1930) Ras Tafari Makonen krunisan je kao Conquering Lion of the Tribe of Judah, King of Kings (Emperor) of Ethiopia, Elect of God” ( ግርማዊ፡ ቀዳማዊ፡ አፄ፡ ኃይለ፡ ሥላሴ፡ ሞዓ፡ አንበሳ፡ ዘእምነገደ፡ ይሁዳ፡ ንጉሠ፡ ነገሥት፡ ዘኢትዮጵያ፡ ሰዩመ፡ እግዚአብሔር; girmāwī ḳedāmāwī ‘aṣē ḫayle śillāsē, mō’ā ‘anbessā ze’imneggede yihudā niguse negest ze’ītyōṗṗyā, siyume ‘igzī’a’bihēr).

We give thanks & praises!

 

 

 

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 19.avgust

Dan je počeo obacima. Konačno je lakše disati i kretati se po festivalu, ali umor ne prestaje vec se uz oblake samo pojačava. Hodam po inerciji, obavljam dnevne potrebe što brže mogu da bih uspela preko dana da malo snimam kamerom, što sam zapostavila od silne euforije i vrućine prethodnih dana.

Osam sati uveče je najgore vreme za nastup svakom artisti. Publika jos uvek ima peškir sa plaže obavijen oko struka i taj prelazak oblačnog dana u noć izaziva zevanje i omlitavelost, a temperatura je i dalje visoka. Kao što ste mogli shvatiti iz prethodnih hronika, to je vreme kada na bini možete naći, kako vrlo važne starije izvodjače, tako i mladje, te taj termin u tom nekom organizacionom smislu zapoveda spremnost na prisustvo ispred bine uz dobru volju i radost da se dočeka još jedno novo ime. A i danas nas očekuje toliko toga lepog…..

Ovoga puta na sceni je simpatična Etana, divna punačka ženica snažnog glasa u pratnji francuskog Dub Akom benda. Fanovi našeg Hornsmana Coyote-a znaju da je ovaj bend pratio i njega na turnejama po Evropi. Pevala je ”Jah Chariot”, “I’m strong”, “August Town”,  “I’m not Afraid”, “Blessings”…Strong woman indeed! Iako je zvučala možda malo više u ritam i bluz stilu, zahvaljujući pratnji iz Francuske, imali smo priliku da istinski uživamo i divimo se ovoj mladoj crnkinji koja, ne samo što je pevačica, već i vredan humanitarni radnik i već 2 godine saradnik Reggae contest Latina, gde je u okviru svog gostovanja posetila i osnovne škole u siromašnim krajevima i poklanjala deci knjige i muziku. Kasnije smo se sreli sa njom na radiju i uradili jedan fin intervju.

Strah nas je da će tresnuti kiša i pokvariti ne samo koncertni prostor (Španci ga zovu recinto) već i naš kamp, koji jedva da nas od sunca štiti, a kamoli od kiše. A nje nema danima, ma celo leto je nije bilo, kažu komšije kamperi, poželjna je, al ne mora baš sad…..

Možda će Bobo Dread Jah Mason da otera oblake svojim glasom. Kad zaurla pa pod oblak zadene ….! Prve stihove otpevao je bez muzičke pratnje, da udje u ”tonalitet”, što mu nikako nije uspevalo. Onda kreće urlanje i skakanje koje ne doprinosi nikakvoj poruci reggae muzike niti bilo koga nečemu dobrom može da nauči, oplemeni, zabavi…Ne vidim svrhu ovakvog izvodača na sceni. Svi mogu biti pevači u studiju, lako je snimati u idelanim uslovima, ali sorry Jah Mason-e, ti nisi dobar za stejdz.  Uz to imaš stav i pogled gordosti i tvoj truli ego izbija iz tebe. Mnogo si ti besan za moj ukus. Moj afinitet prema reggaeu ne podrazumeva taj hard-core rage pod maskom ljubavi. Čak ni divna “Princess Gone” posle svog tog skakanja i urlanja nije zvučala kako treba jer se ”pevač” umorio. ”My princess goooone uh uh uh far far uh awayyyyy” i sve tako u falšu.

Njegov stariji kolega Capleton to mnogo bolje radi, i za razliku od njega, Capleton ume da peva. Veliko razočarenje Jah Masonom, mada bolje nisam ni očekvala.

Barrington Levy je bio tu da nam razveseli dan. Nakon odmora od 2 sata tokom koncerta nekog popularnog katalonskog benda na Main stage-u kojeg sam sa zadovoljstvom provela u argentinskom restoranu, vraćamo se da dočekamo veterana sa Jamajke. Počeo je sa “My woman”, “Shine Eye Gal” i tribjutom Bobu Andy-ju u njegovoj pesmi ”Too Experienced”. Ima taj problem…stari artisti, koji su najbolji, i koji još uvek nose baklju istinskog reggaea (sa priključenim stilovima) polako nestaju. Stižu ih godine, umiru…Kakva će biti budućnost reggae scene Jamajke i sveta posle njih…? Sudeći po Jah Masonovom nastupu…hm….there is something to think about, al to je analiza za poseban blog post. Tako da, Barrington je apsolutno sjajan ali pod pritiskom godina, sve teže mu je da nastupa i to se vidi već na polovini koncerta kada posustaje i u nekim temama mu fali energije da ih iznese, kao na primer u pesmi ”Murderer”.

Steel Pulse je bio radostan! Vrlo usviran, profesionalan, David Hinds igra i animira sve na bini i ispred nje. ”I wanna live in your house”, dear Steel Pulse! Možda previše amerikanizovan nastup i komercijalan, ali i dalje mi stoji osmeh na licu kad se setim. Pesma “Prodigal Son” je zvučala malo izmenjenog aranžmana, u prvim taktovima ju je bio izazov prepoznati, dok je šou završen pesmom “Rollerskates”. Čini mi se da “Ku Klux Klan” nisu ni sviraliDavid Hinds, svaka čast na energiji!

Gussie P je bio na Dubstation-u ali se toga uopšte ne sećam. Možda tamo nisam ni bila….Sutradan je moja prva emisija na srpskom jeziku na Rototom radiju. 

This slideshow requires JavaScript.

RASTAMAN VIBRATION is BACK ON AIR!

Jedini outernational reggae radio program u Srbiji, i to vec 11 godina u radijskom etru zemlje (sa manjim pauzama), emisija Rastaman Vibration, vraca se na web stream nakon letnje pauze!

U isto vreme, PETKOM OD 21h (Europe time) emitujemo iz studija  B-ton radija u Beogradu na linku http://94.127.2.98:8000/radio.m3u, putem Ustreama i sajta www.radiotimbo.com sa sedistem u Valensiji i u Argentini (4PM) na www.controlmentalradio.com

Program je na srpskom, engleskom i spanskom.

DOBRO DOSLI! BIENVENIDOS! WELCOME!

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 18.avgust deo 2

Irie FM je za mene bio zvezda ove večeri. Nakon njihovog nastupa pridružili smo se publici na nastupu Marcie Griffits, Andrew Tosha i Ky-mani Marleya, odmah potom gledali smo Freddie McGregora. Mlade Jamajčane Raging Fyah smo propustili, ali verujem da jeste šteta jer sam kasnije čula jako dobre kritike na njihov koncert.

Ovo je ipak veče sedamdesetih, jamajčana kolega koji su rasli do popularnosti saradjujući i učrči jedni od drugih a svi od Coxona Dodda. Freddie i Marcia su stara škola. Studio One je bilo mesto gde su brusili glas i usavršavali muziku. Marcia se još 60-ih godina proslavila pesmom “Feel Like Jumping”, a ovog trećeg dana Rototoma čuli smo je uživo i djuskali uz osmeh. Posvetila je ceo svoj nastup proslavi 50-godišnjice nezavisnosti Jamajke. Potpuno savršeno peva i veliki je radnik i perfekcionista. Bubnjar joj nije dao dobar kju za ulazak, te nije ušla na stejdz onda kada je htela, pokvario joj je koncept. Iznervirano baca svoju akreditaciju na pod i izlazi pred publiku. Mnogi joj ne bi dali za pravo da se ljuti ali to je žena koja na ovom festivalu ima svoj koncert a i peva pratece vokale i gostuje drugim izvodjačima, i ona je jedna od najvaznijih i najzaslužnijih da bude big mama, kraljica festivala. Ona jeste zapravo u neku ruku mama i malom Andrew-u Toshu i Ky-Mani Marley-u koji su zajedno s njom priredili tribute Bobu Marley-u i Wailersima. “Put It On”, “Israelites”, “My Boy Lollipop” i mnoge druge stare hitove Marcia je otpevala da nas podseti na velikane ostrvske muzike kao što su Sugar Minott, Alton Ellis, Bob Marley, Peter Tosh…

 Na scenu izlazi Andrew Tosh koji peva stvari tate Petera. Imaju skoro isti glas, a zvuči kao sa CD-a, čisto, tačno, poznato, naročito na “Legalize It” . Ulazi Ky-mani i peva pesme svog oca. Dirljiv momenat kad shvatiš da nova generacija dece masivno značajnih umetnika iz ostrvskog geta koji su postavili temelje rootsa i raširili da po svetu stoji pred hiljadama rastafarijanaca i odaje poštu i slavi njihovo ime.  “Could You Be Loved” nije ispala sjajno, Ruff Cut band se očigledno malo umorio ovih dana svirajući za brojne izvodjače. “Sunshine Reggae”  bila je prava pesma za festival pored mora i ovu paklenu vrućinu koja se samo noću podnosi. “Small Axe” otpevali su u modrenom aranžmanu,  a “Rastaman Chant” nas je rastopila potpuno. Kakva noć! Grande Rototom!

Ky-mani Marley

Iz iste Studio One škole je izašao i Freddie McGregor.  Stari rocksteady i reggae bio je stil njegovog nastupa.  Kreće sa “I See It InYou” i umorne noge se nekim čudom i dalje pokreću i skakuću u podršku predivnom glasu. retki su oni koji sa takvom lakoćom i ponosom mogu da iznesu legendarne numere iz vremena nastanka reggaea . Tu je i “Big Ship” iz ranih osamdesetih. Svaka naredna bolja od prethodne. “Let him Try”,”Push Come To Shove”, “Here I Come”, “Revolution”, “Africa Here I Come”…Molitva za ljubav na Zemlji i slava počivšima.

Nakon toliko emocija, od početka večeri sa Irie FM na bini, gde dobih čast da ih najavim publici sa bine, pa onda kao na fimu na stejdzu su se smenili humble gigants reggae muzike, idemo zajedno na Dub Station, kao i uvek. Naša mala srpska reggae sekcija ne meša se mnogo sa ostalom publikom. Drže se zajedno i nekako u šoku posmatraju okolo. Vidim da su zadovoljni. Dotakli su ove godine, na brzinu, bine najvećih evropskih festivala – Uprising, Summerjam…evo nas sad ovde, zajedno ostvarujemo dosadašnje vrhunce naših karijera, ja radijske a oni muzičke. Mogu reći da je za mene sve ovo što vidjam ovde svakog dana veliki kulturološki šok, ogromno uzbudjenje i obaveza. Ma ne treba mi ni hrana, ne setim se da se nahranim jer uvek ima nešto što hoću da vidim, nešto o čemu mislim i žurim da ne pobegne. Sad, pa ko zna kad. Razmišljam koliko samo dugo živeli u zidovima, ratovi, sankcije, vize, nemaština. Ništa mnogo se nije promenilo u Srbiji i ne verujem da će skoro, a naši dragi ljudi nemaju pojma o slobodi, o radosti, rasterećenom zivotu u civilizacijskom redu. Pušimo pomalo krijući se čak i ovde, zlo da ne prizivamo, iako je sloboda, i ma je napretek, glavni uslov za dobar provod na ovom festivalu. Šta ti je moć navike, heh..

Zvezde večeri su bili britanski Word Sound & Power Sound System u društvu predivne Aishe. Glas koji šalje Rastafari poruke i bas od koga zemlja drhti. I dalje su ljudi zalepljeni za zvučnike. Tu je i Sonja, drugarica iz Zemuna koja me upoznaje sa DJ-em koga zapravo već poznajem od davno davno, to je Kantrimen iz Slovenije. Uzivancija do jutra, kao i uvek. Rototototototom!

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 18.avgust deo 1 – Irie FM trijumf

Ne znam kako da ne izbegnem da napišem u svakoj hronici nešto u stilu “Težak je žtivot nas umetnika” a da u isto vreme ne zvuči patetično moje kukanje oko teških uslova koji se moraju prevazići da bi se opstalo 8 dana u španskom kampu na Rototomu. Ipak, vredi opisati i to kao jedan od najvećih utisaka.

Sve ima dobre i loše strane. . Spava se malo i loše, i to još imam sreće pa sam u staff kampu gde je mirno i nema preveselih ljudi u vreme kad se spava.  Uporedjujući sa poznatim domaćim festivalima, Rototom ima nekoliko velikih pluseva. Bezbednost je na nivou, nema kradja i potpuno sam mirna s te strane. Infrastruktura kampa i samog festivala je savršena i to zahvaljujući jednom festivalu elektronske muzike koji se održava na istom mestu te je Rototom došao skoro na gotovo, betonirano zbog prašine, elektrificirano i povezano sa vodovodom i kanalizacijom Benicassima. Da odemo u detalje. Tuševi i sanitarni delovi – odlično! Nema blata i prelivanja fekalija (poznato iz NS zar ne?). Kao što sam pisala ranije, kamp ima kuhinju sa desetak šporeta na gas i sudopere, pored je prodavnica, kafić i deo za gotovu hranu, sladolede itd…Info point ima svoj razglas preko koga je jedna devojčica postala maskota festivala počinjući svako javljanje veselim “tin tin tin tin”. U info pointu se mogu iznajmiti gasne boce pa solo kuvanje nije zabranjeno. Podržava se veselost, kreativnost, nezavisni biznis poduhvati u kampu kao što je masaža, reciklaža i sl. Staff kamp je natkriven tendom, ali kako se temperatura se nije spuštala ispod 40 ni jednog dana, čak ni dupla tenda ispod festivalske nije uspela da sakrije moju kupolastu kućicu od paklene toplote. Vrućina je najveći problem zapravo, sve ostalo radi kao sat. Ko ima mobilni frižider je najveći car u kampu i svi mu kupuju led u prodavnici. Tuširanje 3 do 4 puta dnevno je obavezno inače se pada u nesvest. Vrelina Afrike i Jamajke je možda dobar trip al samo u pesmi!

Za nas koji smo radili na festivalu vrućina je faktor koji unazadjuje. Preko dana treba obaviti snimanje kamerom, pokušati da se nahraniš pa da odeš na plažu, da se odmoriš pre 20h kad počinje zaista pravi posao slikanja, snimanja a ujedno i uživanja u koncertima. Jako naporno, trka sa vremenom se gubi stalno… Ali vredi! 2 dana ranije sam shvatila da Irie FM, koji će stizati u talasima imaju smeštaj u velikim belim šatorima u kojima su te nezgodne okolnosti mnogo podnošljivije. Imaju i bazen na raspolaganju! Ušla kod njih u šator, raskomotila se, sela u bazen i čekala da stignu:) Momenat luksuza za suludu Draganu kojoj je prethodno bio ponudjen smeštaj nego je tvrdoglavo htela da se čeliči u kampu jer je to tako cool. Mučimo se ceo život, pa smo nekako navikli… Komfor je ipak dobra stvar.

Irie FM su stigli dan pre svirke. Dolaze kao predstavnici srpskog reggaea koji je odneo pobedu na Rototom European Contest-u na finalu u Udinama. Prošle godine su bili u polufinalu a ove je žiri jednoglasno doneo odluku da su baš oni najbolji. I u tome se slažu svi kritičari i mnogobrojna publika koja ih je do 18.avusta videla na desetini važnih reggae festivala, što je bio deo njihove nagrade. Svirali su na istim binama sa velikanima reggae muzike i poneli u Beograd mnoge pohvale. A danas, Dan D – nije mala stvar svirati ispred Freddie McGregora!

Sedimo u backstage-u i čekamo. Oko nas mnogo poznatih lica. Večeras nastupaju:

Nervoznija sam od svih. Od same ideje da odemo na Rototom kontest 2011 smo se borili za ovaj dan. Veliki uspeh za jedan mlad bend i medalja za mladu i malobrojnu srpsku scenu. Sa nama je i organizator polufinala u Pragu, podržava i voli Irie FM. Kriza u reggae svetu je opravdanje zašto nisu mogli saxofonista i trubač benda da dobiju priliku da nastupaju na najvažnijem, finalnom delu Contesta.

Evo, zovu na stage. Snimam kamerom svaki momenat uspona na binu. Marcus, MC na Main stejdzu me pita da li sam spremna da najavim Irie FM pred publikom. Uz trenutak oklevanja kažem da jesam i imam jedno 3 minuta da smislim najavu i smirim srce koje će da iskoči van mog tela i da potrči po bini i uradi stage-dive u šarenu masu.

“Ovo je prvi put da jedan bend iz Srbije nastupa na Rototom festivalu. Predstavljam vam Irie FM, molim za veliki aplauz!” – bila je moja kratka najava na španskom. I kreće “Babylon”. Ja na bini snimam i naravno ne čujem koncert jer do nas sve dolazi sa monitora. Vidim u publici divne ljude koji djuskaju, neki čak i reči znaju. Tamo negde je i Sonja, drugarica iz Zemuna, jedna od retkih naših ljudi ovde. Kasnije smo gledali snimak pa smo tek tad sagledali pravu sliku spektakla koji se desio. Drago mi je da su se kolege reporteri interesovali za bend još ranije te smo već imali i zakazane intervjue koji su čekali Vukašina. Bravo Irie FM! Možda treba da zahvalimo svim ratovima, političarima, pacovima i  ološima sredine u kojoj živimo jer su i oni doprineli stvaranju upornog, buntovnog, beskompromisnog, i nadasve vrlo inspirisanog benda. Takav bend u Evropi ne postoji. Nisam subjektivna i ne delim lažne lovorike, ali uporedila sam dosta tih manjih, španskih bendova na primer, i slušala Los Dubies, južnoameričke pobednike koji su imali 2 koncerta na Rototomu, i opet mi se srpski bend izdvaja. Da ne pišem dalje mnogo hvalospeve – pogledajte mini film koji prikazuje dolazak benda na Rototom i jednu od pesama uživo na Main Stage-u.

Fotografije:

This slideshow requires JavaScript.

Directed by Ivan Hrnjiček and Rototom Sunsplash Media Crew. Camera: Rototom Sunsplash Media Crew, Ivan Hrnjicek, Dragana Bajić and Ivan Jeftović. 

Hronika Rototom festivala 2012 – 17. avgust – ALBO dan

Rekli su mi pre polaska iz Beograda moji prijatelji Španci – pripremi se na veliku vrućinu!

I ja tako lepo smislim: poneću nov šatorčić, tendu i dušek na naduvavanje. 15kg backpack-a na mojim ledjima je kao da nosim orman. Al dobro, i to je deo odrastanja onih koji su prevalili 30-tu, odoh ja na kampovanje u špansko selo da vidim kako je. Drugi dan je bio dan istraživanja pogodnosti plaže Benicassima. Plaža zvana Sun beach u centru malog mesta je prelepa, prostire se toliko daleko da joj kraj ne vidim. More menja boju od svetlo plave do tirkizno i teget. Malo pesak pa malo šljunak, mesta koliko voliš. Al Španci izgleda nisu mnogo mislili na one koji u okviru svog aranžmana za letovanje nisu uplatili posebnu taksu na senku. Ono malo palmi što pruža spas od paklenog sunca je zasadjeno tik uz plažu, na šetalištu a hlada nigde. Moj mamurluk od one rakije od sinoć ne voli vrućinu. Improvizacija sa štapom i ženskim maramama, ha! Pravi sam Robinzon! Učim i ja lagano a tek sam drugi dan tu. Ah, spavanje, izležavanje, miris mora, reggae i svi ti prelepi rasta ljudi..Mali gradski autobus vozi sa festivalskog parkinga na plažu. Svi spokojno čekaju u koloni da udju, uredno plate 1,40 eur u jednom pravcu. U busu se sluša Rototom radio i ja jedva čekam da sedim u tom studiju i zamišljam istu scenu koju sada vidim a to je pun bus rastamana i rasta sestrica koji pevaju i voze se do mora. Sklapaju se nova drugarstva, učim nove fraze i kupim i poneku šalu na španskom. Opijena sam koloritom prizora. O stejdzu koji se nalazi na plaži, neshto kasnije…

Istorija se ponavlja, barem meni, jer je dama koja se popela na Main stage u 20h tog dana to isto uradila pre nekoliko godina na Exit festivalu u isto doba dana.. Tanya Stephens lagano zagreva publiku koja, iako je toplo, još uvek nije dovoljno dima uzela ili posetila šank dovoljno puta. Ili samo čekaju mrak. Argument da Tanja nije bila dobra pada u vodu jer je sasvim sigurno jedan od boljih novijih glasova ritma i bluza i reggaea. I prija, sedim na betoniranom prostoru Main-a, lenja josh uvek dok ne padne noć a moj nizak pritisak se ne popne na normalu, hvata me njena emocija. Pesme su mahom ljubavne, poznajući Tanju ipak znamo da nisu bash nevine, buntovna je, žena koja nosi dancehall attitude. Ispričala nam je o svom bivšem u jednoj od pesama najavljujući istoriju sa “Znate shta sam mu rekla – Madafaka, nisi ti mene ostavio nego ja ostavljam tebe jer niko ne ostavlja Tanju Stivens” ..ili neshto tako slično, uglavnom, opasna ženska. Publika se probudila na “It’s A Pity”, očekivano refren pevajući horski. Kako je to smešno videti kad pomisliš na prevod pesme ! Nešto kao – Šteta je što već imaš ženu a ja već imam muža u mome životu…Pravi narodnjak!

Posle nje stigao je KRALJ! Michael Rose, glavom i njenom maramom, ispred mene po prvi put! Black Uhuru repertoar, možda skoro isti kao i čuveni Live iz 1984 u pratnji sada već odomaćenog Ruff Cut benda. On je osnova za razumevanje reggaea i njegovog razvoja i jedan od retkih koji nije pred vratima riddim ere izgubio na kvalitetu i stilu. “Guess Who’s Coming To Dinner”, dobro poznata produkcija Niney The Observera na Roto poslužavniku našla se zajedno sa Niney-jem na bini. Španci su poznati po tome da vole obrok od 3 dela, pa smo za dezert dobili čuvenu pesmu “Blood & Fire” koju je otpevao veliki producent a nešto kasnije sam je slušala ponovljenu stotinama puta od strane mojih kolega sa radija. Catchy song….

Ove večeri nastupili su i pobednici Latino Reggae contesta, sestrinskog takmičenja Evropskog Reggae Contesta u organizaciji Rototoma, Los Dubies and Tianobless. Oni su, uz srpski Irie FM najbolji u ovogodišnjoj konkurenciji. No, nestrpljiva sam da vam opišem glavni dogadjaj zbog koga sam ovu hroniku nazvala Albo dan, te ću o Kontestu i nastupu našeg i latino benda u nekoj od narednih hronika.

Alborosie je napravio vrhunski šou. Uzimajući u obzir da je na Rototomu od prvog dana, još od pre sto godina u Italiji i da je praktično kum festivala, nije čudno što sa tolikim entuzijazmom i radošću dolazi na binu i dovodi veliki broj pevača i muzičara. On jeste veliko ime i pravi šoumen, uživa ogromno poštovanje na Jamajci i širom sveta. Samo, budimo realni, u njegovoj slici reggae je šou a ne sufferaz music. Harizma je nesumnjiva, on vlada scenom, ne skidaš pogled sa njega. “Kingston Town”, svi pevaju poznatu stvar. On slavi život i poziva na pobunu, al jedan momenat mi je splasnuo oduševljenje. Ne zamerite dragi čitaoci, ja sam ipak žensko i Rasta, meni je jako vulgaran pojam daggeringa. Njegov back vocal, Jamajčanka koja ima raspon glasa operske dive i izgleda prelepo u trenutku neke ragga deonice izleće u pročelje bine i izvodi daggering sa Alborosijem! Oh my God! Ko voli nek izvoli, al pažljivo, čitali smo da je opasno po polne organe 🙂 Eto, više mu nisam verovala. Ali šou je stvarno bio vrhunski, za taj njegov stil. Etana, Ky-Mani Marley i Michael Rose bili su njegovi gosti, takodje i Melow Mood, italijanski blizanci koje sam vidjala u backstage-u ali sam mislila da su neki stage radnici, kad se popeše na binu i odvališe neki ragga. Svaka čast za mlade nade! Bend je moćan, spreman, i ne prestajemo da djuskamo. Ja djuskam i dok snimam kamerom što će se svakako odraziti na statiku mog snimka, al ne mogu da odolim.

Selimo se kao i prethodnih dana na Dub Station gde su bili The Disciples i  Jonah Dan. Što ja volim taj stage! Ljudi se ko noćni leptiri na svetlo lepe za svaki od zvučnih setova kao da je DJ upravo ispred njih. Smešno i neverovatno! Zapravo sound system retko ko i vidi osim onih u centru stejdza. Lepo je napravljen taj Dub Station, tako da DJ-evi imaju direktan i blizak kontakt sa publikom. Londonski bas pod rukama Russ D-ja koji je ranije producirao 4 albuma još jednog gosta u narednim danima, Jah Shaka-e. Steppaz, todos! Vamos, do jutra opet, noge ne osećaš al ritam i taj vajb uzbudjenja ne dozvoljava da se povučeš u tišinu kampa. Ne ideš ni kad sunce već zadje i moliš ih da puste samo bar još jednu stvar jer ako stane muzika pašćeš, tada nema tog tečnog nevidljivog polja zvučne energije oko tebe. I konačno stao je i slow chant Jonah dan-a i bas sa sound sustema i tad lagano u svoj maleni kupolasti stan u staff kampingu.

Sutra će biti još bolje, stiže nam Freddie McGregor! I Irie FM iz Beograda!! Fotke drugog dana:

This slideshow requires JavaScript.

 

%d bloggers like this: