Blog Archives

Dub journey – Slovenija i Italija, novembar 2012

Zemljotres pod Italijanskim planinama – King Shiloh sound (NL) @ Belluno

Sredinom novembra 2012 najpoznatiji i najglasniji amsterdamski sound system – King Shiloh sound stigao je u malo mesto u Italiji, u grad Belluno na severu. Bio je to početak njihove italijanske rute a prvi ovakav sound system na van-festivalskom dogadjaju za mene i ujedno povod da se uputim sama u avanturu.

Dub journey, kako sam krstila svoj pohod na slovenačko-talijanski region, startovala sam u Beogradu. Naša srpska sreća je da voz do Ljubljane putuje prugom nekadašnjeg bratstva i jedinstva 9 do 10 sati, te sam se odlučila da prevoz tražim putem jednog sajta na koji se ljudi prijavljuju kako bi prevezli nekoga za cenu goriva ili, u ovom slučaju vozne karte. Kolima 4 do 5 sati, no problem.

Yes, problem. Stigosmo tek do Slavonskog Broda u Hrvatskoj, devojka (vlasnica kola), njen momak, starija gospodja u super fazonu urbane mame i ja, kad primetismo da nam farovi bacaju slabo svetlo i da tako po autoputu dok pada mrak u 5 popodne ne možemo dalje. Stali smo na pumpu gde debeljuca iz kamiona za pomoć na putu reče da će popravka alternatora trajati oko sat i po vremena i verovatno da koštati oko 75 eura…U večernjim satima na parkingu za kamione mogli ste naći polu zaledjene nas 3 devojke kako izgledamo vrlo zapričano da nas ne bi uznemiravale kamiondžije i zamenile sa drumskim radnicama…Dok smo stizali u Ljubljanu nakon 10 sati putovanja, osećali smo se kao mnogi koji su nekadašnje bratstvo i jedinstvo platili veoma skupo…i to cenom od 400 eura, dupliranom najverovatije…

Pravo u Metelkovu na veče poznato kao Dub Lab u klubu Channel Zero. Tamo me očekuje grčki DJ i producent Professor Skank sa MC-jem iz Hrvatske zvanim Jewboy. Grčki Profa je objavljivao muziku u saradnji sa Mad Professor -om i Neil-om Perch-om iz Zion Train-a. Ima solo album “Industrial democracy”.  U novije vrijeme, objavio je 7 ” single Acropolis Dub”, i “The I choose”, oba za Perch-ove diskografske kuće, a njegov 12 inch možete naći i na Urban Sedated records u UK…..Fin dubwise, steppas, roots a i na momente dubstep miks. MC iz Hrvatske je neumoran, i vrlo je dobro vozio rime sve do kraja nastupa u jutranjim satima. Lepo je bilo videti i stare drugare kao što je Ohoroho, selektor koji je još davne 2000 godine dolazio u Srbiju da sa Reggae Power ekipom pomogne pokretanje reggae scene kod nas. Big up za ceo Dub lab crew!

https://soundcloud.com/professor-skank

Professor Skank (GR) & Jewboy (HR)

Sledećeg dana prešla sam nevidljivu državnu granicu i otišla u Trst (Trieste) kako bih bila gost DJ delu ekipe Trieste In Levare u Juice baru u kome rade mladi Srbi. Utorak veče uz ledenu buru doveo je u kafić nekih 15-ak ljudi, medjutim tehnika za DJ-ing nije radila kako treba te smo odložili za neki drugi put.

Iz Trsta 2 vozne karte dovele su me u Belluno, o kome sam prethodno znala samo to da je na severu Italije i da u to malo mesto pod planinama dolazi veliki amsterdamski King Shiloh sound, moje cenjene kolege sa Rootslabintl radija. Preko brda i dolina, predivnih i suncem ogrejanih predela, stigla sam u zakazanih 4 popodne kako bih obavila intervju sa njima i njihovim domaćinom, poznatim pevačem Dan I-jem.

Privilegovano sedim u ledenom prostoru kluba dok Holandjani istovaruju i sastavljanju ono što će postati 2 zvučna zida, ili tornja. Već decenijama obilaze mnoge države kombijem opremljenim njihovom opremom (više od 30 KW, 4×4 bass kutije) i šire svoju poruku selekcijama, sopstvenim produkcijama i dubplate-ovima. Za ovu priliku bilo je moguće samo 16 KW, pa Neil (King Shiloh) reče – “Ah, pa znači prodrmaćemo ih samo malo, hehe!”

 
 
 
 
 
 
 
 
 

To “malo” bio je zemljotres, zidovi su brundali i tresli se od ovih veterana dub scene! Cela zgrada, gledano spolja odakle se puši, kao da se pomerala u ritmu vibracija basa. Ne samo da je zvuk glasan, već je toliko čist i kristalno jasan. To se retko vidja.  Lyrical Benjie, Jah Marnyah, Russ Disciple, Dub Creator, Vibronics, Iyah One, novi King Kong u produkciji King Shiloh label-a…i još mnogo toga…Roots&culture inna digi style!

Posebnu važnost ovog dogadjaja upotpunjuje House of Rastafari, italijanska asocijacija poklonika Rasta kulture i ortodoksne etiopske vere. Na njihovom štandu moglo se prelistati poneko izdanje govora Hajla Selasija, nabaviti ručno radjeni odevni predmeti ili ogrlice. Jedna od sestara iz Kuće ceo prostor kluba obišla je noseći tamjan, jer posetioci koji dolaze nisu pozvani na bashment noćnog kluba več na spiritualni session u slavu Jah. Neverovatno je da se tako jaka rastafarijanska ortodoksna komuna stvorila baš u Italiji, zemlji koja ima dugačku istoriju nekosmopolitskih sistema i kolonizacije, čak i u Etiopiji krajem 19. i početkom 20.veka. Eto, baš zato….

Intervju je prošao solidno, možda prebrzo za onoliko koliko sam htela da pitam Nila o svemu i svačemu, ali imali smo vremena samo nekoliko minuta pre  no što Shadows music hall zatrese roots vibe. Uskoro će intervju biti na blogu.

Pre King Shiloh sound-a muziku su selektovali, ipak značajno manjom snagom, Rise & Shine sound iz Bolonje. Massive respect za ovu trojicu selektora roots dub and steppas muzike! Pogledajte snimak poslednjih nekoliko minuta warm-upa i početak sessiona King Shiloh sounda:

Moj Dub journey završava se u Sloveniji, ponovo u Channel Zero klubu, na nastupu francuskog sounda Webcam Hi Fi pod vodjstvom Fredreda i uz pratnju dubstepera Glass X-a, o tome u sledećem blogu kada budu došli u Srbiju u decembru. Get ready!

Možda jednog dana dub journey nanese i neki pravi sound system i u Srbiju. Kao što reče Nil (King Shiloh) – ima raznih grupa ljudi koji pred svoje ime na plakatima stavljaju SOUND SYSTEM, ali, samo se tako može zvati ona skupina koja zaista i poseduje svoj zvuk, celokupnu tehniku, znanje i muziku. Mora se posvetiti vreme istraživanju sopstvenog stila, gradjenju zvučnih kutija i opreme, sakupljanju ploča i na kraju sopstvenoj produkciji. Samo tako se postiže autentičnost, kvalitet i prava poruka se širi a generacije su tu da je shvate i prenesu dalje. Suprotno pojedinim FB stranicama koje u nazivu imaju čak i Hi-Fi, najavama žurki, dubplate-ovima za tzv. sound systeme – u našoj zemlji pa ni na Balkanu oni praktično ne postoje ili ih je bar teško nabrojati na prste jedne ruke. Education is a must! Jah Guide!

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 20.avgust

Još jedan vreo kamperski dan. D-dan, peti dan festivala, 20, avgust, dan za prvi radijski program na srpskom jeziku u dugogodišnjoj istoriji Rototom festivala, na streamu Rototom radija i FM talasima Voxuji radija iz Benicasima.

Uzbuđenje raste od momenta kada sam ustala nakon samo 3 sata spavanja u mini sauni zvanoj šator i potpuno mokra krenula u svoj jutarnji ritual – kafa, mogo vode, malo doručka, hladan tuš. Ono jučerašnje iščekivanje a i strah od kiše , danas je samo sećanje na prijatnu epizodu života na festivalu. Vrelina, čini se, topi i kamenje. Mislim da sam negde pokapala barem 5kg svoje težine…Istopila se, takoreći.

Suva je zemlja pod nogama, oblast Valensije nije videla kišu od početka leta. Brojne su debate i skandali oko požara koji su izbijali na hektarima ovog područja, dok je Vlada Španije uporno stezala kaiš pokrajinskih vlasti sve snažnije, toliko da su skresani budžeti i za vatrogasce. Zbog toga, a i mnogo drugih stvari, moje kolege sa Rototoma, Supa Bassie i Marcus su izašli na binu i celovečernji program vodili obučeni u majice sa natpisom “Stop korupciji” štampanim preko likova gradonačelnika i još nekih španskih i katalonskih političara. Ko bi tako nešto smeo u Srbiji da uradi? Da li bi recimo Exit smeo, i pitam se da li je ikada smeo da digne glas protiv nedemokratskih vlada, korupcije, represije, ratova, zloupotrebe žena i dece, pobuna, loših monetarnih sistema, za slobodni internet, za legalizaciju kanabisa…..? Festivali koje imamo su najviše zainteresovani za novčanu dobit, kultura i aktivizam su svedeni na štandove i male bine koje skoro niko ne obilazi, dok su cene ulaznica nedostupne većini srpske populacije…..Daleko je Srbija…

Emisija je spremna, samo još da krenem. Spas je naša mala radijska konzerva, jedina klimatizovana prostorija na festivalu. U nju stane ponekad i do 15 ljudi. Buenos días Rototom!

Sluša se u kampu i autobusima koji voze probudjene kampere na plažu. Profesionalnost je zahtev posla. Koliko god da smo premoreni svi, ipak se izdržava. Svaki dan košta sve više, ali sve je ovo iz čiste ljubavi. Sat vremena emisije je prošao jako brzo. Nisam uspela da snimim niti da emitujem i preko mog matičnog Radio Timba jer sam bila sama i nikoga od tehnicke podrške nije bilo. Razumljivo, mnogo rade i odmor je preko potreban. Zadovoljna sam. Bend iz mog grada uspeli smo da dovedemo na najveći reggae festival u Evropi i da na njihovom radiju imam emisiju RASTAMAN VIBRATION na svom jeziku. Uslediće još jedna emisija poslednjeg dana sa Sargentom Garciom, vlasnikom Radio Timba, što je tek posebna čast za mene.

The Charmax bend dao je prve taktove za početak koncerta sastava The Congos. Ovaj legendarni bend iz Black Ark studija Lee Perryja, skromni i veseli Rasta elders fascinirali su me u aprilu 2011 kada sam ih gledala i upoznala u Barseloni. Koliko životne radosti, koliko žara u očima ovih dekica! Njih vreme a ni godine ne sprečavaju da igraju, da skaču, da vole i pevaju! Cedric Myton i njegovi prijatelji nisu nikada prestali da rade pišu pesme. Kao što i rekoše, nikad neće prestati sve dok njihov život ne prestane. Oni su medju retkim jamajčanskim grupama koje se na koncertima ne oslanjaju samo na svoje stare hitove već pevaju i nove pesme i ta svežina se primećuje. Otvaraju koncert sa “Children Crying in the wilderness”,“Open up the Gate”,“Fisherman” i “Congoman” nisu izostali. Neočekivano malo ljudi je došlo da sluša Kongose. Zašto?! Oh, Jah, upali nam klimu da i oni koji sviraju u 8 uveče mogu imati više publike…

Potom, skoro bez pauze izmedju bendova, jer Charmax svira i dalje, posle jedne decenije, predamnom se pojavio prvi Rastaman koji je održao koncert u Srbiji – Max Romeo!  “War Ina Babylon” i “One Step Forward” svirali su oštro, ali smireno i besprekorno, beskompromisno probudili publiku koja se možda malo “razvodnila” za vreme Kongosa, ali ne i za vreme Maxove pesme “Melt Away”. Njegovi nastupi nisu spektakl i uvek su vredni dubokog poštovanja. “Milk & Honey” je zvučala kao da je objavljena ove godine, vanvremenska pesma.

Puno pozitivnih emocija u kombinaciji sa umorom je ponekad previše da se podnese. Htela sam da se iscmizdrim mnogo puta od radosti i uzbudjenja, al sam bila cool, jer ipak sam najviše vremena provela u backstage, pa nije lepo…Htedoh to da uradim u svojoj maloj kupastoj kući u kampu, nego nikako da nadjem vremena…. I, eto, u momentu kad je Max rekao da je budućnost pred nama, da je scena ostavljena dolazećim naraštajima, kada su se na binu Rototoma popela njegova deca i otpevala 2 pesme sami i jednu uz očevu pratnju a njihovi stihovi bili poruka mira, ljubavi i kritika društva koju samo deca umeju tako iskreno i direktno da sroče, plakala sam kao kiša. Svedok sam istorije i budućnosti u istom momentu, sa velikom željom da su moji prijatelji iz Beograda tu sa mnom da podele ovaj snažni utisak. Plamen će ostati upaljen još nekoliko vekova posle nas. Neka traje ovo veče što duže.

Sledi poslednji koncert večeri, bar što se mene tiče – stižu moje nove ljubavi iz Porto Rika.

Mnogo muzike stiglo mi je preko prijatelja iz Latinske i Srednje Amerike. Medju morem sjajnih bendova, izdvojio se portorikanski Cultura Profética. Na moje iznenadjenje, Španci ne znaju bash mnogo o njima. Celog dana pričala sam kolegama sa radija da ne propuste taj koncert, i drago mi je što nisu, iako su zdušno, budući više okrenuti starijem jamajčanskom reggaeu, rocksteady-u i mentu,  imali kontraargument da to nije reggae i nije Rasta. Vrlo me je pogodio neprijateljski nastup jednog od mojih španskih kolega sa radija, gde je Cultura došla nakon koncerta u goste, kada ih je skoro napao da mu objasne šta je u njihovoj muzici reggae. Stara garda teško menja svoje navike i ukuse.

Ne slažem se s tim stavom. Momci nisu Raste, kao ni Irie FM uostalom, pevač Willy nosi jedan dread koji mu seže do kolena, muzika jeste u svom izražaju više pop, ali to jeste reggae, sa primesama funka i raznih elektronskih efekata i dub-a. To se po meni zove kreativnost, koja je daleko karekterističnija za rane dane reggae muzike i daleko je od ograničenosti na jednostavni one-drop ritam i malo dub-a. Cultura Profetica je kompletan bend, sa back vokalima i duvačima a i bubnjar peva (tonalitet i boja glasa kao B.Marley), sa mnoštvom uredjaja za eksperimentisanje sa zvukom. Poslednji album La Dulzura je najvećim delom ljubavni, dok za sobom imaju i nekoliko stilski različitih albuma, dosta oštrijih, fank i sa pop-reggae-rock primesama. Pevač i basista Willy mi je otpevao za snimak moj omiljeni stih iz pesme La Complicidad, i bila sam presrećna!

Za kraj je najavljen Beenie man. Možda je lepo seo onima koji vole malo tvdji i dancehall zvuka, ali posle ovako emotivne večeri i divnih soulfull bendova, nije bilo šanse da slušam i njega. Posebno zato što je došlo vreme za odmor i laganu pripremu za Dub station, gde, se ljudi i dalje lepe ko muve za zvučnike. Ta slika me uvek nasmeje, nekao je potpuno suludo i neverovatno.

Black Chiney na Dancehall bini, Iration Steppas čekaju nas na Dub-u. Par sati ranije razgovarala sam sa Markom Iration-om, koji se seća dolaska u Srbiju 2003-će na Echo festival i pozdravlja fanove i brata Hornsmana Coyotea. Sutra je Johnny Osbourne na glavnoj bini, i još mnogo sjajnih muzičara i sound systema. Oseća se da se kraj lagano prikrada, mislim da samo želim da se naspavam, a ne prija mi pomisao na kraj.

Live:

http://www.rototom.tv/3844/max-romeo-rototom-sunsplash-2012

Slušajte Miss I Dread & Hornsmana Kojota na Rootslab (UK)!

Od ovog petka 2. novembra slušajte Miss I Dread i Hornsmana Coyote-a uživo na vodećem roots-steppas radiju iz Velike Britanije – Rootslab international!

Redovno petkom od 14-16h (13-15h UK) iz Beograda emitovaće se program najbolje spiritual roots, digi roots, steppaz i dub muzike sa stranice rootslabintl.com, gde takodje svoje termine imaju cenjeni producenti, Dj-evi i pevači kao što su Bunnington Judah ili King Shiloh Sound system.

Emisije će biti snimljene, te ih kasnije možete preslušati ovde na Talawa website-u.

Velika čast je početi 2.novembra i otvoriti program Rootslaba za taj veliki dan, kada se u svetu obeležava 82 godine od krunisanja Cara Haila Selasija. To je jedan od najvažnijih datuma u rastafarijanskom kalendaru – 17. maskarama 1909. etiopske godine (1930) Ras Tafari Makonen krunisan je kao Conquering Lion of the Tribe of Judah, King of Kings (Emperor) of Ethiopia, Elect of God” ( ግርማዊ፡ ቀዳማዊ፡ አፄ፡ ኃይለ፡ ሥላሴ፡ ሞዓ፡ አንበሳ፡ ዘእምነገደ፡ ይሁዳ፡ ንጉሠ፡ ነገሥት፡ ዘኢትዮጵያ፡ ሰዩመ፡ እግዚአብሔር; girmāwī ḳedāmāwī ‘aṣē ḫayle śillāsē, mō’ā ‘anbessā ze’imneggede yihudā niguse negest ze’ītyōṗṗyā, siyume ‘igzī’a’bihēr).

We give thanks & praises!

 

 

 

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 19.avgust

Dan je počeo obacima. Konačno je lakše disati i kretati se po festivalu, ali umor ne prestaje vec se uz oblake samo pojačava. Hodam po inerciji, obavljam dnevne potrebe što brže mogu da bih uspela preko dana da malo snimam kamerom, što sam zapostavila od silne euforije i vrućine prethodnih dana.

Osam sati uveče je najgore vreme za nastup svakom artisti. Publika jos uvek ima peškir sa plaže obavijen oko struka i taj prelazak oblačnog dana u noć izaziva zevanje i omlitavelost, a temperatura je i dalje visoka. Kao što ste mogli shvatiti iz prethodnih hronika, to je vreme kada na bini možete naći, kako vrlo važne starije izvodjače, tako i mladje, te taj termin u tom nekom organizacionom smislu zapoveda spremnost na prisustvo ispred bine uz dobru volju i radost da se dočeka još jedno novo ime. A i danas nas očekuje toliko toga lepog…..

Ovoga puta na sceni je simpatična Etana, divna punačka ženica snažnog glasa u pratnji francuskog Dub Akom benda. Fanovi našeg Hornsmana Coyote-a znaju da je ovaj bend pratio i njega na turnejama po Evropi. Pevala je ”Jah Chariot”, “I’m strong”, “August Town”,  “I’m not Afraid”, “Blessings”…Strong woman indeed! Iako je zvučala možda malo više u ritam i bluz stilu, zahvaljujući pratnji iz Francuske, imali smo priliku da istinski uživamo i divimo se ovoj mladoj crnkinji koja, ne samo što je pevačica, već i vredan humanitarni radnik i već 2 godine saradnik Reggae contest Latina, gde je u okviru svog gostovanja posetila i osnovne škole u siromašnim krajevima i poklanjala deci knjige i muziku. Kasnije smo se sreli sa njom na radiju i uradili jedan fin intervju.

Strah nas je da će tresnuti kiša i pokvariti ne samo koncertni prostor (Španci ga zovu recinto) već i naš kamp, koji jedva da nas od sunca štiti, a kamoli od kiše. A nje nema danima, ma celo leto je nije bilo, kažu komšije kamperi, poželjna je, al ne mora baš sad…..

Možda će Bobo Dread Jah Mason da otera oblake svojim glasom. Kad zaurla pa pod oblak zadene ….! Prve stihove otpevao je bez muzičke pratnje, da udje u ”tonalitet”, što mu nikako nije uspevalo. Onda kreće urlanje i skakanje koje ne doprinosi nikakvoj poruci reggae muzike niti bilo koga nečemu dobrom može da nauči, oplemeni, zabavi…Ne vidim svrhu ovakvog izvodača na sceni. Svi mogu biti pevači u studiju, lako je snimati u idelanim uslovima, ali sorry Jah Mason-e, ti nisi dobar za stejdz.  Uz to imaš stav i pogled gordosti i tvoj truli ego izbija iz tebe. Mnogo si ti besan za moj ukus. Moj afinitet prema reggaeu ne podrazumeva taj hard-core rage pod maskom ljubavi. Čak ni divna “Princess Gone” posle svog tog skakanja i urlanja nije zvučala kako treba jer se ”pevač” umorio. ”My princess goooone uh uh uh far far uh awayyyyy” i sve tako u falšu.

Njegov stariji kolega Capleton to mnogo bolje radi, i za razliku od njega, Capleton ume da peva. Veliko razočarenje Jah Masonom, mada bolje nisam ni očekvala.

Barrington Levy je bio tu da nam razveseli dan. Nakon odmora od 2 sata tokom koncerta nekog popularnog katalonskog benda na Main stage-u kojeg sam sa zadovoljstvom provela u argentinskom restoranu, vraćamo se da dočekamo veterana sa Jamajke. Počeo je sa “My woman”, “Shine Eye Gal” i tribjutom Bobu Andy-ju u njegovoj pesmi ”Too Experienced”. Ima taj problem…stari artisti, koji su najbolji, i koji još uvek nose baklju istinskog reggaea (sa priključenim stilovima) polako nestaju. Stižu ih godine, umiru…Kakva će biti budućnost reggae scene Jamajke i sveta posle njih…? Sudeći po Jah Masonovom nastupu…hm….there is something to think about, al to je analiza za poseban blog post. Tako da, Barrington je apsolutno sjajan ali pod pritiskom godina, sve teže mu je da nastupa i to se vidi već na polovini koncerta kada posustaje i u nekim temama mu fali energije da ih iznese, kao na primer u pesmi ”Murderer”.

Steel Pulse je bio radostan! Vrlo usviran, profesionalan, David Hinds igra i animira sve na bini i ispred nje. ”I wanna live in your house”, dear Steel Pulse! Možda previše amerikanizovan nastup i komercijalan, ali i dalje mi stoji osmeh na licu kad se setim. Pesma “Prodigal Son” je zvučala malo izmenjenog aranžmana, u prvim taktovima ju je bio izazov prepoznati, dok je šou završen pesmom “Rollerskates”. Čini mi se da “Ku Klux Klan” nisu ni sviraliDavid Hinds, svaka čast na energiji!

Gussie P je bio na Dubstation-u ali se toga uopšte ne sećam. Možda tamo nisam ni bila….Sutradan je moja prva emisija na srpskom jeziku na Rototom radiju. 

This slideshow requires JavaScript.

RASTAMAN VIBRATION is BACK ON AIR!

Jedini outernational reggae radio program u Srbiji, i to vec 11 godina u radijskom etru zemlje (sa manjim pauzama), emisija Rastaman Vibration, vraca se na web stream nakon letnje pauze!

U isto vreme, PETKOM OD 21h (Europe time) emitujemo iz studija  B-ton radija u Beogradu na linku http://94.127.2.98:8000/radio.m3u, putem Ustreama i sajta www.radiotimbo.com sa sedistem u Valensiji i u Argentini (4PM) na www.controlmentalradio.com

Program je na srpskom, engleskom i spanskom.

DOBRO DOSLI! BIENVENIDOS! WELCOME!

Hronika Rototom festivala 2012 – 17. avgust – ALBO dan

Rekli su mi pre polaska iz Beograda moji prijatelji Španci – pripremi se na veliku vrućinu!

I ja tako lepo smislim: poneću nov šatorčić, tendu i dušek na naduvavanje. 15kg backpack-a na mojim ledjima je kao da nosim orman. Al dobro, i to je deo odrastanja onih koji su prevalili 30-tu, odoh ja na kampovanje u špansko selo da vidim kako je. Drugi dan je bio dan istraživanja pogodnosti plaže Benicassima. Plaža zvana Sun beach u centru malog mesta je prelepa, prostire se toliko daleko da joj kraj ne vidim. More menja boju od svetlo plave do tirkizno i teget. Malo pesak pa malo šljunak, mesta koliko voliš. Al Španci izgleda nisu mnogo mislili na one koji u okviru svog aranžmana za letovanje nisu uplatili posebnu taksu na senku. Ono malo palmi što pruža spas od paklenog sunca je zasadjeno tik uz plažu, na šetalištu a hlada nigde. Moj mamurluk od one rakije od sinoć ne voli vrućinu. Improvizacija sa štapom i ženskim maramama, ha! Pravi sam Robinzon! Učim i ja lagano a tek sam drugi dan tu. Ah, spavanje, izležavanje, miris mora, reggae i svi ti prelepi rasta ljudi..Mali gradski autobus vozi sa festivalskog parkinga na plažu. Svi spokojno čekaju u koloni da udju, uredno plate 1,40 eur u jednom pravcu. U busu se sluša Rototom radio i ja jedva čekam da sedim u tom studiju i zamišljam istu scenu koju sada vidim a to je pun bus rastamana i rasta sestrica koji pevaju i voze se do mora. Sklapaju se nova drugarstva, učim nove fraze i kupim i poneku šalu na španskom. Opijena sam koloritom prizora. O stejdzu koji se nalazi na plaži, neshto kasnije…

Istorija se ponavlja, barem meni, jer je dama koja se popela na Main stage u 20h tog dana to isto uradila pre nekoliko godina na Exit festivalu u isto doba dana.. Tanya Stephens lagano zagreva publiku koja, iako je toplo, još uvek nije dovoljno dima uzela ili posetila šank dovoljno puta. Ili samo čekaju mrak. Argument da Tanja nije bila dobra pada u vodu jer je sasvim sigurno jedan od boljih novijih glasova ritma i bluza i reggaea. I prija, sedim na betoniranom prostoru Main-a, lenja josh uvek dok ne padne noć a moj nizak pritisak se ne popne na normalu, hvata me njena emocija. Pesme su mahom ljubavne, poznajući Tanju ipak znamo da nisu bash nevine, buntovna je, žena koja nosi dancehall attitude. Ispričala nam je o svom bivšem u jednoj od pesama najavljujući istoriju sa “Znate shta sam mu rekla – Madafaka, nisi ti mene ostavio nego ja ostavljam tebe jer niko ne ostavlja Tanju Stivens” ..ili neshto tako slično, uglavnom, opasna ženska. Publika se probudila na “It’s A Pity”, očekivano refren pevajući horski. Kako je to smešno videti kad pomisliš na prevod pesme ! Nešto kao – Šteta je što već imaš ženu a ja već imam muža u mome životu…Pravi narodnjak!

Posle nje stigao je KRALJ! Michael Rose, glavom i njenom maramom, ispred mene po prvi put! Black Uhuru repertoar, možda skoro isti kao i čuveni Live iz 1984 u pratnji sada već odomaćenog Ruff Cut benda. On je osnova za razumevanje reggaea i njegovog razvoja i jedan od retkih koji nije pred vratima riddim ere izgubio na kvalitetu i stilu. “Guess Who’s Coming To Dinner”, dobro poznata produkcija Niney The Observera na Roto poslužavniku našla se zajedno sa Niney-jem na bini. Španci su poznati po tome da vole obrok od 3 dela, pa smo za dezert dobili čuvenu pesmu “Blood & Fire” koju je otpevao veliki producent a nešto kasnije sam je slušala ponovljenu stotinama puta od strane mojih kolega sa radija. Catchy song….

Ove večeri nastupili su i pobednici Latino Reggae contesta, sestrinskog takmičenja Evropskog Reggae Contesta u organizaciji Rototoma, Los Dubies and Tianobless. Oni su, uz srpski Irie FM najbolji u ovogodišnjoj konkurenciji. No, nestrpljiva sam da vam opišem glavni dogadjaj zbog koga sam ovu hroniku nazvala Albo dan, te ću o Kontestu i nastupu našeg i latino benda u nekoj od narednih hronika.

Alborosie je napravio vrhunski šou. Uzimajući u obzir da je na Rototomu od prvog dana, još od pre sto godina u Italiji i da je praktično kum festivala, nije čudno što sa tolikim entuzijazmom i radošću dolazi na binu i dovodi veliki broj pevača i muzičara. On jeste veliko ime i pravi šoumen, uživa ogromno poštovanje na Jamajci i širom sveta. Samo, budimo realni, u njegovoj slici reggae je šou a ne sufferaz music. Harizma je nesumnjiva, on vlada scenom, ne skidaš pogled sa njega. “Kingston Town”, svi pevaju poznatu stvar. On slavi život i poziva na pobunu, al jedan momenat mi je splasnuo oduševljenje. Ne zamerite dragi čitaoci, ja sam ipak žensko i Rasta, meni je jako vulgaran pojam daggeringa. Njegov back vocal, Jamajčanka koja ima raspon glasa operske dive i izgleda prelepo u trenutku neke ragga deonice izleće u pročelje bine i izvodi daggering sa Alborosijem! Oh my God! Ko voli nek izvoli, al pažljivo, čitali smo da je opasno po polne organe 🙂 Eto, više mu nisam verovala. Ali šou je stvarno bio vrhunski, za taj njegov stil. Etana, Ky-Mani Marley i Michael Rose bili su njegovi gosti, takodje i Melow Mood, italijanski blizanci koje sam vidjala u backstage-u ali sam mislila da su neki stage radnici, kad se popeše na binu i odvališe neki ragga. Svaka čast za mlade nade! Bend je moćan, spreman, i ne prestajemo da djuskamo. Ja djuskam i dok snimam kamerom što će se svakako odraziti na statiku mog snimka, al ne mogu da odolim.

Selimo se kao i prethodnih dana na Dub Station gde su bili The Disciples i  Jonah Dan. Što ja volim taj stage! Ljudi se ko noćni leptiri na svetlo lepe za svaki od zvučnih setova kao da je DJ upravo ispred njih. Smešno i neverovatno! Zapravo sound system retko ko i vidi osim onih u centru stejdza. Lepo je napravljen taj Dub Station, tako da DJ-evi imaju direktan i blizak kontakt sa publikom. Londonski bas pod rukama Russ D-ja koji je ranije producirao 4 albuma još jednog gosta u narednim danima, Jah Shaka-e. Steppaz, todos! Vamos, do jutra opet, noge ne osećaš al ritam i taj vajb uzbudjenja ne dozvoljava da se povučeš u tišinu kampa. Ne ideš ni kad sunce već zadje i moliš ih da puste samo bar još jednu stvar jer ako stane muzika pašćeš, tada nema tog tečnog nevidljivog polja zvučne energije oko tebe. I konačno stao je i slow chant Jonah dan-a i bas sa sound sustema i tad lagano u svoj maleni kupolasti stan u staff kampingu.

Sutra će biti još bolje, stiže nam Freddie McGregor! I Irie FM iz Beograda!! Fotke drugog dana:

This slideshow requires JavaScript.

 

Hronika Rototom festivala 2012 – 16. avgust – prvi susret sa ROTO zivotom

Prvi zvanični dan najvećeg evropskog reggae festivala!

Očekivanja su velika, al stomak je prazan zato odmah prvo u kafić na budjenje pa u prodavnicu i kuhinju. Za razliku od poznatih nam domaćih festivala gde možete po “skromnoj” ceni od 250 dinara da dobijete parče pizze od prekjuče, ovde na Rototomu sve gorepomenuto je u samom sklopu kampa i vrlo jeftino. Gotova hrana je spremna takodje – paelje i kebab, supe i sladoledi, za svakog ponešto. Pala mi je na pamet genijalna ideju da skuvam pastu ali za to je trebalo da pozajmim šerpu (nisam sigurno i to u backpack spakovala:) Uspešno napravljena klopica u kuhinji u kojoj od ranog jutra mnoštvo afrikanaca, italijana, francuza, engleza i naravno španaca jam-uje na udaraljkama i priboru za jelo. Vesela atmosfera i svi su odmorni i uzbudjeni. Multinacionalnost. Različite boje kože i mnoštvo jezika udruženo u jednu emociju, jednu ljubav i jedan ritam.

Ulaz u festival se nalazi na oko 10 minuta hoda od masivnog kampa. Festival živi 24h. Na samom ulazu primecujem samo nekolicinu redara. Gde je policija? Gde je privatno obezbedjenje? Jel to čudno? Ili ja samo živim u zemlji u kojoj je normalno da te na ulazu na muzički dogadjaj pretresaju kao da si kriminalac i prinesu “bar kod” na tvojoj ruci na laserski čitač. Nije da nema povoda za to u Srbiji jer su mnogi iz kaveza još nisu izašli, ali čoveče, kako ljudi ne kapiraju da su za strictly money-making-no philosophy festivale koje kod nas organizuju samo kesa čipsa ili 100 grama kafe, tretiraju nas ko proizvode i konzumente…Politika balkanska poznata – take the cash and run, jer ionako bolje nismo videli u životu.

“Ovde nema čitača bar kodova, policiju vidiš samo ponekad i to samo iz bezbednosnih razloga, ali nikad nema tuča ili ubadanja noževima. Najčešći incidenti su padanja u nesvest” – reče jedan od kolega iz Barselone koji je već 3 godine redovni posetilac Rototoma. Da, reggae muzika ne pravi od ljudi agresivce. Španci su jako radosni zbog dolaska ovog Rasta giganta u Benicassim, gde su posle 10 godina postojanja u gradiću Ossopo utekli pred bigotima i korumpiranim političarima severne Italije koji su organizatore optužili za trgovinu drogama, misleći na marihuanu…

Odlazim iza Main stejdza do Radio Rototoma gde ću za nekoliko dana raditi emisiju za slušaoce sa Balkana na srpskom jeziku. Radio je jedina klimatizovana prostorija na celom festivalu, barem od onih meni dostupnih. Uh, 38 stepeni u hladu a nije ni 12 sati! Znala sam, biće teško to podneti, ali more je tu a i ja nisam iz Norveške, podnosim vrućinu. Moć pozitivnog razmišljanja držala me je nekoliko narednih dana, kasnije će se pokazati koliko može biti težak život u kampu na 50 stepeni vrelog afričkog vazduha koji stiže do obale Španije..ali o kampovanju kasnije….

Na radiju zatičem svog kolegu Supa Bassie-ja, kojeg, iako radimo za Radio Timbo zajedno, nikad nisam upoznala. Naime, naš radio je outernacionalna tvorevina te on radi iz Valensije a ja iz Srbije. Kakva radost upoznati ga posle godinu dana komuniciranja preko ekrana! On je uz Markusa i Lampa Dread-a zadužen za animaciju mase na Main stejdzu, najave koncerata, takodje ima svoj koncert itd…Simpatičan i duhovit trio velikih profesionalaca.

U festivalskom prostoru je vrlo živo. Po ceo dan svi negde šetaju, slušaju muziku, sviraju, pevaju. Najaktiviji deo je Roto Cirkus gde akrobate i žongleri daju časove. Odmah tu je i Roto Vrtić gde roditelji ostave decu da uče afričke plesove ili se zanimaju raznim dečijim igrama. Postoji i pozorište tj otvorena scena za samostalne umetnike. meni se od tih pratećih sadržaja najviše dopada deo za masažu i jogu preko dana a uveče se pretvara u mali DJ stage. Okolo je hrana, ima je sa svih podneblja a naročito širok prostor zauzima African village gde se jede vegeterijanska hrana i uživa uz zvuke crnog kontinenta. Ko želi nove reggae, afro i indijske krpice može se obući na bazaru. Nije posebno skupo, a sve je jako kreativno dizajnirano. Mogla bih dan da posvetim samo bazaru 🙂 Evo nekoliko fotki obilaska Roto prostora.

DEO 2 – O KONCERTIMA PRVOG DANA ČITAJTE SUTRA, kad napišem :=) Ocekujte Beres Hammonda, Derrick Morgana, Ernest Ranglina, Bitty McLeana, Sly&Robbie tandem, Tyrone Downeya, Morgan Heritage

JAMMING

Here you can find some good tunes that pass troughNOFM.rs (nofm.rs) playlists, as we have scheduled the time for mixtapes – fridays at midnight .Enjoy the jam!!

via JAMMING.

RV Mixes

Miiiixes page on my blog now full ready .)CHEK IT OUT!
RV Mixes.

HORARIOS RADIO TIMBO 2012

%d bloggers like this: