Blog Archives

Velikani kao Piter Toš nikad ne umiru

Vlada Jamajke je 16. oktobra odala počast Piteru Tošu, jedan od divova regea, 25 godina nakon njegovog ubistva.
Kćerka pevača i gitariste, Niambe, primila je posthumno priznanje “Red Zasluga” (Order of Merit) za očev doprinos muzici. To priznanje je treće najprestižnije na Jamajci i  deo je nacionalne ceremonije.

Uz Boba Marlia i Banija Wailera, osnovao je bend The Wailers, poznat je širom sveta po svojim porukama mira, jednakosti, jedinstva i prkosa. Piter Toš je napustio grupu u 1973, kada su je izdavači prozvali Bob Marley i The Wailers. Njegovi solo albumi, uključujući “Equal rights” i rad s Wejlersima, doneli su mu svetsku slavu.

Winston Hubert McIntosh je bio poznat kao osoba koja je otvoreno pričala o apartheidu i legalizaciji marihuane. Brojni fanovi se sećaju epskih trenutaka njegovih nastupa uživo. Tosh je možda najkontroverznija figura rege muzike.

Tokom One Love koncerta, organizovanog od strane vlade 1978. optužio je čelnike Jamajke i njene srednje klase za podršku policijskoj brutalnosti i političkim bandama. Ostrvski mediji osuli su paljbu po Tošu zbog tog čina koji se dogodio ispred oko 200 stranih novinara i premijerom.

Umro je 1987. u četrdeset drugoj godini, a ubili su ga lopovi koji su provalili u njegovu kuću.

Peter Tosh – Speech At The One Love Peace Concert 1978

Peter Tosh – Speech about Legalization- Montego Bay,1982-11-27 Jamaican World Music Festival

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 18.avgust deo 2

Irie FM je za mene bio zvezda ove večeri. Nakon njihovog nastupa pridružili smo se publici na nastupu Marcie Griffits, Andrew Tosha i Ky-mani Marleya, odmah potom gledali smo Freddie McGregora. Mlade Jamajčane Raging Fyah smo propustili, ali verujem da jeste šteta jer sam kasnije čula jako dobre kritike na njihov koncert.

Ovo je ipak veče sedamdesetih, jamajčana kolega koji su rasli do popularnosti saradjujući i učrči jedni od drugih a svi od Coxona Dodda. Freddie i Marcia su stara škola. Studio One je bilo mesto gde su brusili glas i usavršavali muziku. Marcia se još 60-ih godina proslavila pesmom “Feel Like Jumping”, a ovog trećeg dana Rototoma čuli smo je uživo i djuskali uz osmeh. Posvetila je ceo svoj nastup proslavi 50-godišnjice nezavisnosti Jamajke. Potpuno savršeno peva i veliki je radnik i perfekcionista. Bubnjar joj nije dao dobar kju za ulazak, te nije ušla na stejdz onda kada je htela, pokvario joj je koncept. Iznervirano baca svoju akreditaciju na pod i izlazi pred publiku. Mnogi joj ne bi dali za pravo da se ljuti ali to je žena koja na ovom festivalu ima svoj koncert a i peva pratece vokale i gostuje drugim izvodjačima, i ona je jedna od najvaznijih i najzaslužnijih da bude big mama, kraljica festivala. Ona jeste zapravo u neku ruku mama i malom Andrew-u Toshu i Ky-Mani Marley-u koji su zajedno s njom priredili tribute Bobu Marley-u i Wailersima. “Put It On”, “Israelites”, “My Boy Lollipop” i mnoge druge stare hitove Marcia je otpevala da nas podseti na velikane ostrvske muzike kao što su Sugar Minott, Alton Ellis, Bob Marley, Peter Tosh…

 Na scenu izlazi Andrew Tosh koji peva stvari tate Petera. Imaju skoro isti glas, a zvuči kao sa CD-a, čisto, tačno, poznato, naročito na “Legalize It” . Ulazi Ky-mani i peva pesme svog oca. Dirljiv momenat kad shvatiš da nova generacija dece masivno značajnih umetnika iz ostrvskog geta koji su postavili temelje rootsa i raširili da po svetu stoji pred hiljadama rastafarijanaca i odaje poštu i slavi njihovo ime.  “Could You Be Loved” nije ispala sjajno, Ruff Cut band se očigledno malo umorio ovih dana svirajući za brojne izvodjače. “Sunshine Reggae”  bila je prava pesma za festival pored mora i ovu paklenu vrućinu koja se samo noću podnosi. “Small Axe” otpevali su u modrenom aranžmanu,  a “Rastaman Chant” nas je rastopila potpuno. Kakva noć! Grande Rototom!

Ky-mani Marley

Iz iste Studio One škole je izašao i Freddie McGregor.  Stari rocksteady i reggae bio je stil njegovog nastupa.  Kreće sa “I See It InYou” i umorne noge se nekim čudom i dalje pokreću i skakuću u podršku predivnom glasu. retki su oni koji sa takvom lakoćom i ponosom mogu da iznesu legendarne numere iz vremena nastanka reggaea . Tu je i “Big Ship” iz ranih osamdesetih. Svaka naredna bolja od prethodne. “Let him Try”,”Push Come To Shove”, “Here I Come”, “Revolution”, “Africa Here I Come”…Molitva za ljubav na Zemlji i slava počivšima.

Nakon toliko emocija, od početka večeri sa Irie FM na bini, gde dobih čast da ih najavim publici sa bine, pa onda kao na fimu na stejdzu su se smenili humble gigants reggae muzike, idemo zajedno na Dub Station, kao i uvek. Naša mala srpska reggae sekcija ne meša se mnogo sa ostalom publikom. Drže se zajedno i nekako u šoku posmatraju okolo. Vidim da su zadovoljni. Dotakli su ove godine, na brzinu, bine najvećih evropskih festivala – Uprising, Summerjam…evo nas sad ovde, zajedno ostvarujemo dosadašnje vrhunce naših karijera, ja radijske a oni muzičke. Mogu reći da je za mene sve ovo što vidjam ovde svakog dana veliki kulturološki šok, ogromno uzbudjenje i obaveza. Ma ne treba mi ni hrana, ne setim se da se nahranim jer uvek ima nešto što hoću da vidim, nešto o čemu mislim i žurim da ne pobegne. Sad, pa ko zna kad. Razmišljam koliko samo dugo živeli u zidovima, ratovi, sankcije, vize, nemaština. Ništa mnogo se nije promenilo u Srbiji i ne verujem da će skoro, a naši dragi ljudi nemaju pojma o slobodi, o radosti, rasterećenom zivotu u civilizacijskom redu. Pušimo pomalo krijući se čak i ovde, zlo da ne prizivamo, iako je sloboda, i ma je napretek, glavni uslov za dobar provod na ovom festivalu. Šta ti je moć navike, heh..

Zvezde večeri su bili britanski Word Sound & Power Sound System u društvu predivne Aishe. Glas koji šalje Rastafari poruke i bas od koga zemlja drhti. I dalje su ljudi zalepljeni za zvučnike. Tu je i Sonja, drugarica iz Zemuna koja me upoznaje sa DJ-em koga zapravo već poznajem od davno davno, to je Kantrimen iz Slovenije. Uzivancija do jutra, kao i uvek. Rototototototom!

%d bloggers like this: