Blog Archives

Hornsman Coyote & Balkan music box – video premijera

Hornsman Coyote & Balkan Music Box Riddim objavili su prvi zajednički video snimak za pesmu REVOLUTION. Video je snimljen početkom decembra prošle godinena koncertu 100% LIVE u Domu Omladine Beograda.  

BMB bend čine Vladimir Lešić – perkusije, Dejan Utvar – bubnjevi, Damjan Ćirilović – bas, Slobodan Jovanović – gitara; Ivan Jevtić – klavijature; Mladen Lukić – trombon; Đurđica Vali Gajić – prateći vokal)

Pogledajte video:

Advertisements

Wayne McArtur iz UK pravi turneju po Srbiji

Poznati pevač britanske reggae scene WAYNE McARTHUR će u okviru turneje po Srbiji sa Jahmessenjah Soundsystem-om posetiti Beograd, Zrenjanin, Leskovac i Smederevo. Na nastupu u Beogradu kraljica medju balkanskim reggae vokalima Darka (ex ZAA) promovisaće svoj prvi solo singl. DJ nastupe prirediće Miss I Dread & Hornsman Coyote (Kojot Eyesburn) koji od nedavno zajedno rade na No1 roots radio stanici iz Velike Britanije Roots Lab Inernational, kao i Jah Messenjah selektori iz Gornjeg Milanovca. 

Wayne McArthur je muzikom aktivno počeo da se bavi davne 1982. godine kada je zajedno sa nekolicinom prijatelja osnovao svoj “Moonwave Music Soundsystem”. U početku je njegova glavna preokupacija bila izgradnja soundsystem-a sa snažnim pojačalima i velikim brojem zvučnih kutija. Već tada je želeo da postane pevač i muzičar, a za to je imao predznanje jer je uspešno svirao bubnjeve u bendu “Equal Efforts” od 1979.godine. Godinama je sticao dragoceno iskustvo nastupajući širom Britanije, a 1987. godine Wayne odlazi na live session u Ariwa Studio kod čuvenog Mad Professor-a gde nastaje njegova prva pesma pod nazivom “Good That U Do”. Te 1987. godine “Moonwave Music Soundsystem” prerasta u izdavačku kuću koja izdaje singlove kao što su: Universal Harmony, Special Request, Natural Forces, Sure won’t be Sorry, Sweet Music, Jah is the only way…Od tada se Wayne McArthur uspešno bavi kako stvaranjem novih pesama tako i muzičkom produkcijom, a za sobom je do sada ostavio četiri albuma kao i pregršt singlova…U proteklih dvadeset i više godinama Wayne je saradjivao sa mnogim velikanima britanske reggae scene medju kojima su: The Disciples, Russ D, Dougie Conscious, Vibronics, Jah Free…Uverite se i sami u kvalitet žive legende ovog  revolucionarnog muzičkog pravca – posetite jedan od nastupa u Srbiji!!

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 20.avgust

Još jedan vreo kamperski dan. D-dan, peti dan festivala, 20, avgust, dan za prvi radijski program na srpskom jeziku u dugogodišnjoj istoriji Rototom festivala, na streamu Rototom radija i FM talasima Voxuji radija iz Benicasima.

Uzbuđenje raste od momenta kada sam ustala nakon samo 3 sata spavanja u mini sauni zvanoj šator i potpuno mokra krenula u svoj jutarnji ritual – kafa, mogo vode, malo doručka, hladan tuš. Ono jučerašnje iščekivanje a i strah od kiše , danas je samo sećanje na prijatnu epizodu života na festivalu. Vrelina, čini se, topi i kamenje. Mislim da sam negde pokapala barem 5kg svoje težine…Istopila se, takoreći.

Suva je zemlja pod nogama, oblast Valensije nije videla kišu od početka leta. Brojne su debate i skandali oko požara koji su izbijali na hektarima ovog područja, dok je Vlada Španije uporno stezala kaiš pokrajinskih vlasti sve snažnije, toliko da su skresani budžeti i za vatrogasce. Zbog toga, a i mnogo drugih stvari, moje kolege sa Rototoma, Supa Bassie i Marcus su izašli na binu i celovečernji program vodili obučeni u majice sa natpisom “Stop korupciji” štampanim preko likova gradonačelnika i još nekih španskih i katalonskih političara. Ko bi tako nešto smeo u Srbiji da uradi? Da li bi recimo Exit smeo, i pitam se da li je ikada smeo da digne glas protiv nedemokratskih vlada, korupcije, represije, ratova, zloupotrebe žena i dece, pobuna, loših monetarnih sistema, za slobodni internet, za legalizaciju kanabisa…..? Festivali koje imamo su najviše zainteresovani za novčanu dobit, kultura i aktivizam su svedeni na štandove i male bine koje skoro niko ne obilazi, dok su cene ulaznica nedostupne većini srpske populacije…..Daleko je Srbija…

Emisija je spremna, samo još da krenem. Spas je naša mala radijska konzerva, jedina klimatizovana prostorija na festivalu. U nju stane ponekad i do 15 ljudi. Buenos días Rototom!

Sluša se u kampu i autobusima koji voze probudjene kampere na plažu. Profesionalnost je zahtev posla. Koliko god da smo premoreni svi, ipak se izdržava. Svaki dan košta sve više, ali sve je ovo iz čiste ljubavi. Sat vremena emisije je prošao jako brzo. Nisam uspela da snimim niti da emitujem i preko mog matičnog Radio Timba jer sam bila sama i nikoga od tehnicke podrške nije bilo. Razumljivo, mnogo rade i odmor je preko potreban. Zadovoljna sam. Bend iz mog grada uspeli smo da dovedemo na najveći reggae festival u Evropi i da na njihovom radiju imam emisiju RASTAMAN VIBRATION na svom jeziku. Uslediće još jedna emisija poslednjeg dana sa Sargentom Garciom, vlasnikom Radio Timba, što je tek posebna čast za mene.

The Charmax bend dao je prve taktove za početak koncerta sastava The Congos. Ovaj legendarni bend iz Black Ark studija Lee Perryja, skromni i veseli Rasta elders fascinirali su me u aprilu 2011 kada sam ih gledala i upoznala u Barseloni. Koliko životne radosti, koliko žara u očima ovih dekica! Njih vreme a ni godine ne sprečavaju da igraju, da skaču, da vole i pevaju! Cedric Myton i njegovi prijatelji nisu nikada prestali da rade pišu pesme. Kao što i rekoše, nikad neće prestati sve dok njihov život ne prestane. Oni su medju retkim jamajčanskim grupama koje se na koncertima ne oslanjaju samo na svoje stare hitove već pevaju i nove pesme i ta svežina se primećuje. Otvaraju koncert sa “Children Crying in the wilderness”,“Open up the Gate”,“Fisherman” i “Congoman” nisu izostali. Neočekivano malo ljudi je došlo da sluša Kongose. Zašto?! Oh, Jah, upali nam klimu da i oni koji sviraju u 8 uveče mogu imati više publike…

Potom, skoro bez pauze izmedju bendova, jer Charmax svira i dalje, posle jedne decenije, predamnom se pojavio prvi Rastaman koji je održao koncert u Srbiji – Max Romeo!  “War Ina Babylon” i “One Step Forward” svirali su oštro, ali smireno i besprekorno, beskompromisno probudili publiku koja se možda malo “razvodnila” za vreme Kongosa, ali ne i za vreme Maxove pesme “Melt Away”. Njegovi nastupi nisu spektakl i uvek su vredni dubokog poštovanja. “Milk & Honey” je zvučala kao da je objavljena ove godine, vanvremenska pesma.

Puno pozitivnih emocija u kombinaciji sa umorom je ponekad previše da se podnese. Htela sam da se iscmizdrim mnogo puta od radosti i uzbudjenja, al sam bila cool, jer ipak sam najviše vremena provela u backstage, pa nije lepo…Htedoh to da uradim u svojoj maloj kupastoj kući u kampu, nego nikako da nadjem vremena…. I, eto, u momentu kad je Max rekao da je budućnost pred nama, da je scena ostavljena dolazećim naraštajima, kada su se na binu Rototoma popela njegova deca i otpevala 2 pesme sami i jednu uz očevu pratnju a njihovi stihovi bili poruka mira, ljubavi i kritika društva koju samo deca umeju tako iskreno i direktno da sroče, plakala sam kao kiša. Svedok sam istorije i budućnosti u istom momentu, sa velikom željom da su moji prijatelji iz Beograda tu sa mnom da podele ovaj snažni utisak. Plamen će ostati upaljen još nekoliko vekova posle nas. Neka traje ovo veče što duže.

Sledi poslednji koncert večeri, bar što se mene tiče – stižu moje nove ljubavi iz Porto Rika.

Mnogo muzike stiglo mi je preko prijatelja iz Latinske i Srednje Amerike. Medju morem sjajnih bendova, izdvojio se portorikanski Cultura Profética. Na moje iznenadjenje, Španci ne znaju bash mnogo o njima. Celog dana pričala sam kolegama sa radija da ne propuste taj koncert, i drago mi je što nisu, iako su zdušno, budući više okrenuti starijem jamajčanskom reggaeu, rocksteady-u i mentu,  imali kontraargument da to nije reggae i nije Rasta. Vrlo me je pogodio neprijateljski nastup jednog od mojih španskih kolega sa radija, gde je Cultura došla nakon koncerta u goste, kada ih je skoro napao da mu objasne šta je u njihovoj muzici reggae. Stara garda teško menja svoje navike i ukuse.

Ne slažem se s tim stavom. Momci nisu Raste, kao ni Irie FM uostalom, pevač Willy nosi jedan dread koji mu seže do kolena, muzika jeste u svom izražaju više pop, ali to jeste reggae, sa primesama funka i raznih elektronskih efekata i dub-a. To se po meni zove kreativnost, koja je daleko karekterističnija za rane dane reggae muzike i daleko je od ograničenosti na jednostavni one-drop ritam i malo dub-a. Cultura Profetica je kompletan bend, sa back vokalima i duvačima a i bubnjar peva (tonalitet i boja glasa kao B.Marley), sa mnoštvom uredjaja za eksperimentisanje sa zvukom. Poslednji album La Dulzura je najvećim delom ljubavni, dok za sobom imaju i nekoliko stilski različitih albuma, dosta oštrijih, fank i sa pop-reggae-rock primesama. Pevač i basista Willy mi je otpevao za snimak moj omiljeni stih iz pesme La Complicidad, i bila sam presrećna!

Za kraj je najavljen Beenie man. Možda je lepo seo onima koji vole malo tvdji i dancehall zvuka, ali posle ovako emotivne večeri i divnih soulfull bendova, nije bilo šanse da slušam i njega. Posebno zato što je došlo vreme za odmor i laganu pripremu za Dub station, gde, se ljudi i dalje lepe ko muve za zvučnike. Ta slika me uvek nasmeje, nekao je potpuno suludo i neverovatno.

Black Chiney na Dancehall bini, Iration Steppas čekaju nas na Dub-u. Par sati ranije razgovarala sam sa Markom Iration-om, koji se seća dolaska u Srbiju 2003-će na Echo festival i pozdravlja fanove i brata Hornsmana Coyotea. Sutra je Johnny Osbourne na glavnoj bini, i još mnogo sjajnih muzičara i sound systema. Oseća se da se kraj lagano prikrada, mislim da samo želim da se naspavam, a ne prija mi pomisao na kraj.

Live:

http://www.rototom.tv/3844/max-romeo-rototom-sunsplash-2012

Slušajte Miss I Dread & Hornsmana Kojota na Rootslab (UK)!

Od ovog petka 2. novembra slušajte Miss I Dread i Hornsmana Coyote-a uživo na vodećem roots-steppas radiju iz Velike Britanije – Rootslab international!

Redovno petkom od 14-16h (13-15h UK) iz Beograda emitovaće se program najbolje spiritual roots, digi roots, steppaz i dub muzike sa stranice rootslabintl.com, gde takodje svoje termine imaju cenjeni producenti, Dj-evi i pevači kao što su Bunnington Judah ili King Shiloh Sound system.

Emisije će biti snimljene, te ih kasnije možete preslušati ovde na Talawa website-u.

Velika čast je početi 2.novembra i otvoriti program Rootslaba za taj veliki dan, kada se u svetu obeležava 82 godine od krunisanja Cara Haila Selasija. To je jedan od najvažnijih datuma u rastafarijanskom kalendaru – 17. maskarama 1909. etiopske godine (1930) Ras Tafari Makonen krunisan je kao Conquering Lion of the Tribe of Judah, King of Kings (Emperor) of Ethiopia, Elect of God” ( ግርማዊ፡ ቀዳማዊ፡ አፄ፡ ኃይለ፡ ሥላሴ፡ ሞዓ፡ አንበሳ፡ ዘእምነገደ፡ ይሁዳ፡ ንጉሠ፡ ነገሥት፡ ዘኢትዮጵያ፡ ሰዩመ፡ እግዚአብሔር; girmāwī ḳedāmāwī ‘aṣē ḫayle śillāsē, mō’ā ‘anbessā ze’imneggede yihudā niguse negest ze’ītyōṗṗyā, siyume ‘igzī’a’bihēr).

We give thanks & praises!

 

 

 

Dokumentarac o Marliju na Slobodnoj zoni

Evo još jedne prilike da vidimo film o Bobu Marliju u Beogradu ove godine.

Nakon pretencioznog filma “The Making of a legend” Ester Anderson, bivše devojke reggae legende, o kome će publika još dugo pričati sa čudjenjem i nevericom, u novembru ćemo videti kako je  britanski reditelj Oskarovac Kevin Mekdonald  ispričao priču o tajanstvenom životu muzičkog velikana Roberta Nesta Marlija poznatijeg kao Bob Marli.

Nakon publike Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu, ovaj film gledaće i posetioci festivala Slobodna zona.
Slavni reditelj Kevin Mekdonald ovim impresivnim dokumentarcem podigao je spomenik čuvenom  muzičaru, a u filmu koristi do sada neobjavljene arhivske snimke sa njegovih koncertnih nastupa, intervjue sa Marlijevim prijateljima, saradnicima i kolegama muzičarima, kao i članovima porodice. Posebno mesto u filmu zauzima i pokušaj atentata na poznatog muzičara kao i njegovi poslednji dani u bolnici.
Bobu Marliju, sinu britanskog oficira i Jamajčanke, muzika je bila način za bekstvo iz bede, a danas je on za milione ljude širom sveta – mit, simbol mira, ljubavi i revolucije duha i njenog krika protiv zla i nepravde.

Nedelja 4.11 u 20h

Belly of the Beast is out!

Spot „Belly of the Beast“, prva  je saradnja dva poznata reggae autora iz Srbije i Jamajke, Hornsmana Coyote-a i Jah Masona. Spot za pesmu snimljen je na odabranim lokacijama u Beogradu u stalnoj interakciji sa gradom i njegovim stanovnicima.

Read the rest of this entry

Premijera spota Hornsman Coyotea & Jah Masona

Spot „Belly of the Beast“, prva  saradnja dva poznata reggae autora iz Srbije i Jamajke, Hornsmana Coyote-a i Jah Masona biće predstavljen u četvrtak 18. oktobra, 2012. na YouTube kanal Balkan Music Boxa. Read the rest of this entry

RASTAMAN VIBRATION is BACK ON AIR!

Jedini outernational reggae radio program u Srbiji, i to vec 11 godina u radijskom etru zemlje (sa manjim pauzama), emisija Rastaman Vibration, vraca se na web stream nakon letnje pauze!

U isto vreme, PETKOM OD 21h (Europe time) emitujemo iz studija  B-ton radija u Beogradu na linku http://94.127.2.98:8000/radio.m3u, putem Ustreama i sajta www.radiotimbo.com sa sedistem u Valensiji i u Argentini (4PM) na www.controlmentalradio.com

Program je na srpskom, engleskom i spanskom.

DOBRO DOSLI! BIENVENIDOS! WELCOME!

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 18.avgust deo 1 – Irie FM trijumf

Ne znam kako da ne izbegnem da napišem u svakoj hronici nešto u stilu “Težak je žtivot nas umetnika” a da u isto vreme ne zvuči patetično moje kukanje oko teških uslova koji se moraju prevazići da bi se opstalo 8 dana u španskom kampu na Rototomu. Ipak, vredi opisati i to kao jedan od najvećih utisaka.

Sve ima dobre i loše strane. . Spava se malo i loše, i to još imam sreće pa sam u staff kampu gde je mirno i nema preveselih ljudi u vreme kad se spava.  Uporedjujući sa poznatim domaćim festivalima, Rototom ima nekoliko velikih pluseva. Bezbednost je na nivou, nema kradja i potpuno sam mirna s te strane. Infrastruktura kampa i samog festivala je savršena i to zahvaljujući jednom festivalu elektronske muzike koji se održava na istom mestu te je Rototom došao skoro na gotovo, betonirano zbog prašine, elektrificirano i povezano sa vodovodom i kanalizacijom Benicassima. Da odemo u detalje. Tuševi i sanitarni delovi – odlično! Nema blata i prelivanja fekalija (poznato iz NS zar ne?). Kao što sam pisala ranije, kamp ima kuhinju sa desetak šporeta na gas i sudopere, pored je prodavnica, kafić i deo za gotovu hranu, sladolede itd…Info point ima svoj razglas preko koga je jedna devojčica postala maskota festivala počinjući svako javljanje veselim “tin tin tin tin”. U info pointu se mogu iznajmiti gasne boce pa solo kuvanje nije zabranjeno. Podržava se veselost, kreativnost, nezavisni biznis poduhvati u kampu kao što je masaža, reciklaža i sl. Staff kamp je natkriven tendom, ali kako se temperatura se nije spuštala ispod 40 ni jednog dana, čak ni dupla tenda ispod festivalske nije uspela da sakrije moju kupolastu kućicu od paklene toplote. Vrućina je najveći problem zapravo, sve ostalo radi kao sat. Ko ima mobilni frižider je najveći car u kampu i svi mu kupuju led u prodavnici. Tuširanje 3 do 4 puta dnevno je obavezno inače se pada u nesvest. Vrelina Afrike i Jamajke je možda dobar trip al samo u pesmi!

Za nas koji smo radili na festivalu vrućina je faktor koji unazadjuje. Preko dana treba obaviti snimanje kamerom, pokušati da se nahraniš pa da odeš na plažu, da se odmoriš pre 20h kad počinje zaista pravi posao slikanja, snimanja a ujedno i uživanja u koncertima. Jako naporno, trka sa vremenom se gubi stalno… Ali vredi! 2 dana ranije sam shvatila da Irie FM, koji će stizati u talasima imaju smeštaj u velikim belim šatorima u kojima su te nezgodne okolnosti mnogo podnošljivije. Imaju i bazen na raspolaganju! Ušla kod njih u šator, raskomotila se, sela u bazen i čekala da stignu:) Momenat luksuza za suludu Draganu kojoj je prethodno bio ponudjen smeštaj nego je tvrdoglavo htela da se čeliči u kampu jer je to tako cool. Mučimo se ceo život, pa smo nekako navikli… Komfor je ipak dobra stvar.

Irie FM su stigli dan pre svirke. Dolaze kao predstavnici srpskog reggaea koji je odneo pobedu na Rototom European Contest-u na finalu u Udinama. Prošle godine su bili u polufinalu a ove je žiri jednoglasno doneo odluku da su baš oni najbolji. I u tome se slažu svi kritičari i mnogobrojna publika koja ih je do 18.avusta videla na desetini važnih reggae festivala, što je bio deo njihove nagrade. Svirali su na istim binama sa velikanima reggae muzike i poneli u Beograd mnoge pohvale. A danas, Dan D – nije mala stvar svirati ispred Freddie McGregora!

Sedimo u backstage-u i čekamo. Oko nas mnogo poznatih lica. Večeras nastupaju:

Nervoznija sam od svih. Od same ideje da odemo na Rototom kontest 2011 smo se borili za ovaj dan. Veliki uspeh za jedan mlad bend i medalja za mladu i malobrojnu srpsku scenu. Sa nama je i organizator polufinala u Pragu, podržava i voli Irie FM. Kriza u reggae svetu je opravdanje zašto nisu mogli saxofonista i trubač benda da dobiju priliku da nastupaju na najvažnijem, finalnom delu Contesta.

Evo, zovu na stage. Snimam kamerom svaki momenat uspona na binu. Marcus, MC na Main stejdzu me pita da li sam spremna da najavim Irie FM pred publikom. Uz trenutak oklevanja kažem da jesam i imam jedno 3 minuta da smislim najavu i smirim srce koje će da iskoči van mog tela i da potrči po bini i uradi stage-dive u šarenu masu.

“Ovo je prvi put da jedan bend iz Srbije nastupa na Rototom festivalu. Predstavljam vam Irie FM, molim za veliki aplauz!” – bila je moja kratka najava na španskom. I kreće “Babylon”. Ja na bini snimam i naravno ne čujem koncert jer do nas sve dolazi sa monitora. Vidim u publici divne ljude koji djuskaju, neki čak i reči znaju. Tamo negde je i Sonja, drugarica iz Zemuna, jedna od retkih naših ljudi ovde. Kasnije smo gledali snimak pa smo tek tad sagledali pravu sliku spektakla koji se desio. Drago mi je da su se kolege reporteri interesovali za bend još ranije te smo već imali i zakazane intervjue koji su čekali Vukašina. Bravo Irie FM! Možda treba da zahvalimo svim ratovima, političarima, pacovima i  ološima sredine u kojoj živimo jer su i oni doprineli stvaranju upornog, buntovnog, beskompromisnog, i nadasve vrlo inspirisanog benda. Takav bend u Evropi ne postoji. Nisam subjektivna i ne delim lažne lovorike, ali uporedila sam dosta tih manjih, španskih bendova na primer, i slušala Los Dubies, južnoameričke pobednike koji su imali 2 koncerta na Rototomu, i opet mi se srpski bend izdvaja. Da ne pišem dalje mnogo hvalospeve – pogledajte mini film koji prikazuje dolazak benda na Rototom i jednu od pesama uživo na Main Stage-u.

Fotografije:

This slideshow requires JavaScript.

Directed by Ivan Hrnjiček and Rototom Sunsplash Media Crew. Camera: Rototom Sunsplash Media Crew, Ivan Hrnjicek, Dragana Bajić and Ivan Jeftović. 

50 godina nezavisnosti: One Love Jamaica u Beogradu+foto

Konzulat Jamajke i Dom omladine Beograda pozvali su nas 28. i 29. septembra da uživamo u egzotičnoj kulturi Jamajke povodom obeležavanja pola veka nezavisnosti ove karipske države. U prostoru DOB-a publika je imala priliku da u 2 dana dozivi kulturu Jamajke kroz  koncerte u izvođenju Ras Abrahama i domaceg Del Arno benda i film o Bobu Marliju sa pocetka karijere autorke Esther Anderson i Gian Godoy-a.

%d bloggers like this: