Category Archives: music

Wayne McArtur iz UK pravi turneju po Srbiji

Poznati pevač britanske reggae scene WAYNE McARTHUR će u okviru turneje po Srbiji sa Jahmessenjah Soundsystem-om posetiti Beograd, Zrenjanin, Leskovac i Smederevo. Na nastupu u Beogradu kraljica medju balkanskim reggae vokalima Darka (ex ZAA) promovisaće svoj prvi solo singl. DJ nastupe prirediće Miss I Dread & Hornsman Coyote (Kojot Eyesburn) koji od nedavno zajedno rade na No1 roots radio stanici iz Velike Britanije Roots Lab Inernational, kao i Jah Messenjah selektori iz Gornjeg Milanovca. 

Wayne McArthur je muzikom aktivno počeo da se bavi davne 1982. godine kada je zajedno sa nekolicinom prijatelja osnovao svoj “Moonwave Music Soundsystem”. U početku je njegova glavna preokupacija bila izgradnja soundsystem-a sa snažnim pojačalima i velikim brojem zvučnih kutija. Već tada je želeo da postane pevač i muzičar, a za to je imao predznanje jer je uspešno svirao bubnjeve u bendu “Equal Efforts” od 1979.godine. Godinama je sticao dragoceno iskustvo nastupajući širom Britanije, a 1987. godine Wayne odlazi na live session u Ariwa Studio kod čuvenog Mad Professor-a gde nastaje njegova prva pesma pod nazivom “Good That U Do”. Te 1987. godine “Moonwave Music Soundsystem” prerasta u izdavačku kuću koja izdaje singlove kao što su: Universal Harmony, Special Request, Natural Forces, Sure won’t be Sorry, Sweet Music, Jah is the only way…Od tada se Wayne McArthur uspešno bavi kako stvaranjem novih pesama tako i muzičkom produkcijom, a za sobom je do sada ostavio četiri albuma kao i pregršt singlova…U proteklih dvadeset i više godinama Wayne je saradjivao sa mnogim velikanima britanske reggae scene medju kojima su: The Disciples, Russ D, Dougie Conscious, Vibronics, Jah Free…Uverite se i sami u kvalitet žive legende ovog  revolucionarnog muzičkog pravca – posetite jedan od nastupa u Srbiji!!

Advertisements

Strašni dasa u Domu Omladine ili mentalna slobodna zona

Za projekciju filma MARLEY Kevina McDonalda u Domu Omladine u Beogradu kartu  nije bilo moguće kupiti pola sata pre projekcije jer su bile rasprodate. Sva sreća pa udjosmo “preko veze”. Heh, ko bi to očekivao u gradu u kome bioskopi jedva i da postoje, a publika skida sve sa Torrenta..? A onda dodje Fest ili Slobodna Zona i putem medija sale koje su obicno prazne pune se publikom.

Moje ubedjenje da ću videti poznate i drage iz sveta reggae muzike koji su pohrlili da u moru beznadja, nekulture i apatije nahrane glad za nečim kvalitetnim, raspršilo se dok sam posmatrala raznorazne polu-fancy face. Nema Rastafarijanaca pozvanih na festival. Većina posetilaca je verovatno iz kružooka festivala, neki sa B92 sa dobijenim kompletima ulaznica za dž….I tek poneki prepoznatljivi reggae aficionado. Donde está Rasta people?  Dobrodošli u Zonu večernje nerd zabave “kruga dvojke”, koji posle projekcija glasa i direkcija festivala odlučuje po broju ocena publike koji film da ide “na bis”, tj. koji će van-Beogradjani moći da gledaju. Marli je dosegao visoku poziciju.

“Pred vama je film o Bobu Marliju, koji je nastao tako što je Kevin McDonald putovao po Africi i tamo spoznao da Afrikanci mnogo poštuju Marlija i crtaju grafite sa njegovim likom svuda, i to je njega inspirisalo da napravi film. Projekcija traje 144 minuta, ali nemojte se plašiti, sigurni smo da će vam se film svideti”.

OVO kao takvo je bila kompletna najava remek dela na ovom festivalu.

Nije bilo ni pomena o tome da je prvobitno još 2008 Martin Scorsese izvorno radio na ovom dokumentarcu ali da ga je brzo napustio zbog nemogućnosti da uskladi raspored a zamenio ga je Kevin Macdonald (The Last King of Scotland, nagrada Americke filmske akademije za One day in September). Film je objavljen ove godine i donosi retke snimke i važna svedočanstva o liku i delu jedne od najvećih legendi sveta. Možda najbitnije reći – film je podržan od strane porodice Marley, čak i oni sami pričaju o svom ocu i suprugu, dajući autorska prava na sav prikazani muzički i video materijal, a Tuff Gong Pictures (prvobitno samo Tuff Gong muzički studio kojeg je  1965. osnovao Bob Marley) nosi deo projekta. Kažem da je učešće porodice najbitnije jer postoji mnogo eksploatatora Marlijeve životne priče, čemu smo nedavno bili svedoci u Beogradu na proslavi 50-godišnjice nezavisnosti Jamajke. Ta storija je evidentno i (očekivano) ignorisana od strane Marlijeve supruge i dece.

Ako bismo govorili o Bobu kao pevaču/tekstopiscu, kompletnom muzičaru, možda možemo reći da boljih gitarista sigurno ima, ali s pravom (dozvolićete mi malčice pristrasnosti) možemo tvrditi da nema veće muzičke i ljudske veličine u jednom čoveku 20-veka od Bob Marley-a. Pesme Wailersa su postale univerzalne pesme ljubavi, mira i nade i nalaze se medju najboljim i najprepoznatljivijim muzičkim delima. Preneli su najsnažnije Rasta način života, razmišljanja i osećanja na ceo svet. Ceo film muzički je obojilo preko 60 njegovih pesama i onih iz rane faze sa Wailersima kao i onih nastalih onda kada je Island records odlučio da je bolje da Bob izdvojen kao frontmen.

Film počinje dramatičnim snimkom mesta u Gani odakle su stotine hiljada ljudi odvoženi  na Karibe kao robovi. Mnoštvo reggae pesama do danas govori o tim vratima kroz koja se niko ne vraća – The door of no return. Pojavljuju još uvek aktivni muzičari – starci sa početka nastanka reggaea, koji objašnjavaju da je to muzika koja ide iz srca, sinkopa, gde sviraš čak i zamišljeni udarac bubnja. Kažu i kako u Bibliji piše da će jednog dana u Africi da se pojavi crni Kralj nad Kraljevima, Lav Plemena Jude, potomak Kralja Solomona i Kraljice Šive, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Haile Selasije. Saznaćete ko su bili prvi rastafarijanci i čijim učenjima su se vodili i kako je Selasije sleteo na Jamajku gde ga je dočekalo na hiljade vernika ubedjenih da je on inkarnacija Boga.

Zbog njegove rasne mešovitosti Bob je u svojoj zemlji bio društveni izgnanik. Njegov otac je 60-godišnji beli zapovednik britanske vojske a majka 16-godišnja Cedella Marley Booker koja tog čoveka, nakon što je proveo noć sa njom, kako sama kaže “jer je njen otac bio njegov prijatelj”, nije više nikad videla. Potresni deo filma čini susret Kevina McDonalda sa ostalim potomcima i rodjacima Norvala Marlija, dato im je da čuju pesmu “Cornerstone”, koju je Bob napisao nakon što ga je ta familija u Denveru odbila. “The stone that the builder refused shall always be the head cornerstone”. Shvatili su da je upravo tako, da je baš taj čupavi dečko koga su oterali iz kuće postao The Marley koji je to ime proslavio i ostavio generacije da nastave borbu.

U filmu saznajem da je bio i prilično tvrdoglav, opsesivan prema svojoj misiji koju nije napištao čak ni kada su pucali na njega, Ritu i menadžera. On je bio toliko uronjen u pisanje da je spavao samo četiri sata noću. Kada se teško razboleo pokazao je nadljudsku energiju i jaku volju da pobedi kancer. Poster u mojoj sobi podseća me da je Bob bio i privlačan čovek. Dvoje njegove deece – David, zvani Ziggy, sada četrdesettrogodišnjak, i Cedella, godinu dana starija – sećaju ga se kao starešine koji ih nije štedeo u životnom disciplinovanju (oni su bili njegovi Jah Soldiers) a Bobov takmičarski duh se iskazivao čak i kada se igrao sa decom. Ukupno je imao jedanaestoro dece dece iz 7 veza. Film ne kritikuje poligamiju več opisuje reggae legendu kao stidljivu osobu u koju su se žene zaljubljivale.

Otišla sam da pogledam ovo filmsko ostvarenje na Slobodnoj zoni zbog mogućnosti da ga gledam u društvu, na velikom ekranu i to prevedenog na srpski, ali ono što mi je totalno pokvarilo utisak jeste upravo taj prevod, koji nas je slatko nasmejao i ukazao nam da je, recimo NATTY DREAD u maestralnom prevodu na srpski – STRAŠAN DASA!

“The term Natty Dreadlocks actually means “naturally locked hair”. Znam, teško je patois staviti u kontekst srpskog jezika a i još kada je u pitanju poezija, ali taj dasa..mora da je baš bio mnogo strašan… Nemojte se bojati, sigurni smo da će vam se svideti, kako nas je ljubazno upozorila najavljivačica. Kad bolje razmislim, šta bi drugo bio savet od strane ignoranta publici neupućenoj u reggae…Ovakvih besmislenih primera je mnogo. Od delova gde stručni prevodilac nije ni razumeo o čemu je reč pa je po svom nahodjenju prevodio, do smešnih grešaka u prevodjenju samih Marlijevih ili čak stihova iz Biblije.

Ono što je ovde očigledno, jeste da se cenjeni festival nije ni potrudio da konsultuje makar internet, ako ne angažovane ljude sa domaće reggae scene uvek rade da pomognu, makar to bilo i besplatno. Festival koji radi sa pristojnim budzetom i ne jednim medijskim magnatom dozvolio je sebi da unizi ovaj film, reditelja, al još tragičnije – publiku. Sad pomišljam, sva sreća pa nije bilo mnogo poklonika reggae muzike u sali, jer bi smeh, koji se prolamao svaki put kad se na ekranu pojavi neko ko puši lulu, dzoint ili priča o Marlijevim avanturama sa devojkama , bio upućen onome ko se u poduhvat prevodjenja upustio isključivo zbog para. Ne bi bilo posebno teško saznati pravo značenje termina rastafarijanske kulture, na internetu postoji sijaset analiza, blogova, patois rečnika, biblijskih referenci…zar ne?

Ono što je prosečni posetilac nakon ovako prevedenog filma, u nekim momentma, graniči se sa podrškom stereotipima o Jamajci. Film nam prenosi dokumentovana svedočanstva o životu legende, razvoju reggae muzike i njegovoj preranoj smrti od raka,ipak  iritantno je bilo posmatrati kako sam prevod navodi ljude na reakcije na mestima gde, po nahodjenju prevodioca, po njemu treba napraviti šalu na Marlijev račun ili na račun Rastafarijanaca. Možda su gledaoci malo bolje upoznali Boba Marlija, ali u suštini, poruka ostaje ukaljana plitkošću. ŠŠŠŠŠŠ, neko u pozadini žvaće kokice….Hrs hrs…Šta ide sledeće, film o Betmenu?

Da biste zaista uživali u ovom delu i spoznali Marlija u boljem svetlu, predlažem dva moguća rešenja  – kupite dvd sa titlom na engleskom i naučite engleski i patois.

Što se mene lično tiče, moram da vam kažem kako je ovde, na jedinom reggae blogu kod nas, najava filma postavljena par nedelja pre projekcije. Pored očekivanja koje nalaže opšta kultura, niko iz organizacije nije ni reagovao a samo je bilo dovoljno reći, ako ništa drugo, bar hvala?…Ko bi to bio festivalu najzahvalniji za retku priliku da vidi jedno ovako značajno delo, ako ne domaći poklonici reggaea?! Sigurno ne oni koji su iz bioskopa izašli smešeći se jer su bili zabavljani tokom 144 minuta i koji će sutradan na isti film zaboraviti. Nije u krivu onaj koji ne zna nego onaj koji neće da zna.

Cenjena Slobodna Zono, sledeći put kad pomislite da ste me nečemu naučili, da mi dajete vizuelni model kulture i da ste baš vi i vaši mediji glasnogovornici protiv marginalizacije društvenih i socijalnih grupa u Srbiji, setite se da postoje ljudi i kod nas koji su ujedineni verom, bojom kože, muzikom, interesovanima, koje je nužno poštovati pre svega (a nisu to samo Romi i gejevi). Vaše greške su osnovne mane početnika i mediokriteta. Setite se da ih vi marginalizujete i uskraćujete baš zato jer im niste dali onoliko koliko zaslužuju – a to je najbolje moguće.

Do tada, bićete i ostati jeftina zabavljačka kategorija.

Kevin Macdonald: ‘Bob Marley is iconic’

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 20.avgust

Još jedan vreo kamperski dan. D-dan, peti dan festivala, 20, avgust, dan za prvi radijski program na srpskom jeziku u dugogodišnjoj istoriji Rototom festivala, na streamu Rototom radija i FM talasima Voxuji radija iz Benicasima.

Uzbuđenje raste od momenta kada sam ustala nakon samo 3 sata spavanja u mini sauni zvanoj šator i potpuno mokra krenula u svoj jutarnji ritual – kafa, mogo vode, malo doručka, hladan tuš. Ono jučerašnje iščekivanje a i strah od kiše , danas je samo sećanje na prijatnu epizodu života na festivalu. Vrelina, čini se, topi i kamenje. Mislim da sam negde pokapala barem 5kg svoje težine…Istopila se, takoreći.

Suva je zemlja pod nogama, oblast Valensije nije videla kišu od početka leta. Brojne su debate i skandali oko požara koji su izbijali na hektarima ovog područja, dok je Vlada Španije uporno stezala kaiš pokrajinskih vlasti sve snažnije, toliko da su skresani budžeti i za vatrogasce. Zbog toga, a i mnogo drugih stvari, moje kolege sa Rototoma, Supa Bassie i Marcus su izašli na binu i celovečernji program vodili obučeni u majice sa natpisom “Stop korupciji” štampanim preko likova gradonačelnika i još nekih španskih i katalonskih političara. Ko bi tako nešto smeo u Srbiji da uradi? Da li bi recimo Exit smeo, i pitam se da li je ikada smeo da digne glas protiv nedemokratskih vlada, korupcije, represije, ratova, zloupotrebe žena i dece, pobuna, loših monetarnih sistema, za slobodni internet, za legalizaciju kanabisa…..? Festivali koje imamo su najviše zainteresovani za novčanu dobit, kultura i aktivizam su svedeni na štandove i male bine koje skoro niko ne obilazi, dok su cene ulaznica nedostupne većini srpske populacije…..Daleko je Srbija…

Emisija je spremna, samo još da krenem. Spas je naša mala radijska konzerva, jedina klimatizovana prostorija na festivalu. U nju stane ponekad i do 15 ljudi. Buenos días Rototom!

Sluša se u kampu i autobusima koji voze probudjene kampere na plažu. Profesionalnost je zahtev posla. Koliko god da smo premoreni svi, ipak se izdržava. Svaki dan košta sve više, ali sve je ovo iz čiste ljubavi. Sat vremena emisije je prošao jako brzo. Nisam uspela da snimim niti da emitujem i preko mog matičnog Radio Timba jer sam bila sama i nikoga od tehnicke podrške nije bilo. Razumljivo, mnogo rade i odmor je preko potreban. Zadovoljna sam. Bend iz mog grada uspeli smo da dovedemo na najveći reggae festival u Evropi i da na njihovom radiju imam emisiju RASTAMAN VIBRATION na svom jeziku. Uslediće još jedna emisija poslednjeg dana sa Sargentom Garciom, vlasnikom Radio Timba, što je tek posebna čast za mene.

The Charmax bend dao je prve taktove za početak koncerta sastava The Congos. Ovaj legendarni bend iz Black Ark studija Lee Perryja, skromni i veseli Rasta elders fascinirali su me u aprilu 2011 kada sam ih gledala i upoznala u Barseloni. Koliko životne radosti, koliko žara u očima ovih dekica! Njih vreme a ni godine ne sprečavaju da igraju, da skaču, da vole i pevaju! Cedric Myton i njegovi prijatelji nisu nikada prestali da rade pišu pesme. Kao što i rekoše, nikad neće prestati sve dok njihov život ne prestane. Oni su medju retkim jamajčanskim grupama koje se na koncertima ne oslanjaju samo na svoje stare hitove već pevaju i nove pesme i ta svežina se primećuje. Otvaraju koncert sa “Children Crying in the wilderness”,“Open up the Gate”,“Fisherman” i “Congoman” nisu izostali. Neočekivano malo ljudi je došlo da sluša Kongose. Zašto?! Oh, Jah, upali nam klimu da i oni koji sviraju u 8 uveče mogu imati više publike…

Potom, skoro bez pauze izmedju bendova, jer Charmax svira i dalje, posle jedne decenije, predamnom se pojavio prvi Rastaman koji je održao koncert u Srbiji – Max Romeo!  “War Ina Babylon” i “One Step Forward” svirali su oštro, ali smireno i besprekorno, beskompromisno probudili publiku koja se možda malo “razvodnila” za vreme Kongosa, ali ne i za vreme Maxove pesme “Melt Away”. Njegovi nastupi nisu spektakl i uvek su vredni dubokog poštovanja. “Milk & Honey” je zvučala kao da je objavljena ove godine, vanvremenska pesma.

Puno pozitivnih emocija u kombinaciji sa umorom je ponekad previše da se podnese. Htela sam da se iscmizdrim mnogo puta od radosti i uzbudjenja, al sam bila cool, jer ipak sam najviše vremena provela u backstage, pa nije lepo…Htedoh to da uradim u svojoj maloj kupastoj kući u kampu, nego nikako da nadjem vremena…. I, eto, u momentu kad je Max rekao da je budućnost pred nama, da je scena ostavljena dolazećim naraštajima, kada su se na binu Rototoma popela njegova deca i otpevala 2 pesme sami i jednu uz očevu pratnju a njihovi stihovi bili poruka mira, ljubavi i kritika društva koju samo deca umeju tako iskreno i direktno da sroče, plakala sam kao kiša. Svedok sam istorije i budućnosti u istom momentu, sa velikom željom da su moji prijatelji iz Beograda tu sa mnom da podele ovaj snažni utisak. Plamen će ostati upaljen još nekoliko vekova posle nas. Neka traje ovo veče što duže.

Sledi poslednji koncert večeri, bar što se mene tiče – stižu moje nove ljubavi iz Porto Rika.

Mnogo muzike stiglo mi je preko prijatelja iz Latinske i Srednje Amerike. Medju morem sjajnih bendova, izdvojio se portorikanski Cultura Profética. Na moje iznenadjenje, Španci ne znaju bash mnogo o njima. Celog dana pričala sam kolegama sa radija da ne propuste taj koncert, i drago mi je što nisu, iako su zdušno, budući više okrenuti starijem jamajčanskom reggaeu, rocksteady-u i mentu,  imali kontraargument da to nije reggae i nije Rasta. Vrlo me je pogodio neprijateljski nastup jednog od mojih španskih kolega sa radija, gde je Cultura došla nakon koncerta u goste, kada ih je skoro napao da mu objasne šta je u njihovoj muzici reggae. Stara garda teško menja svoje navike i ukuse.

Ne slažem se s tim stavom. Momci nisu Raste, kao ni Irie FM uostalom, pevač Willy nosi jedan dread koji mu seže do kolena, muzika jeste u svom izražaju više pop, ali to jeste reggae, sa primesama funka i raznih elektronskih efekata i dub-a. To se po meni zove kreativnost, koja je daleko karekterističnija za rane dane reggae muzike i daleko je od ograničenosti na jednostavni one-drop ritam i malo dub-a. Cultura Profetica je kompletan bend, sa back vokalima i duvačima a i bubnjar peva (tonalitet i boja glasa kao B.Marley), sa mnoštvom uredjaja za eksperimentisanje sa zvukom. Poslednji album La Dulzura je najvećim delom ljubavni, dok za sobom imaju i nekoliko stilski različitih albuma, dosta oštrijih, fank i sa pop-reggae-rock primesama. Pevač i basista Willy mi je otpevao za snimak moj omiljeni stih iz pesme La Complicidad, i bila sam presrećna!

Za kraj je najavljen Beenie man. Možda je lepo seo onima koji vole malo tvdji i dancehall zvuka, ali posle ovako emotivne večeri i divnih soulfull bendova, nije bilo šanse da slušam i njega. Posebno zato što je došlo vreme za odmor i laganu pripremu za Dub station, gde, se ljudi i dalje lepe ko muve za zvučnike. Ta slika me uvek nasmeje, nekao je potpuno suludo i neverovatno.

Black Chiney na Dancehall bini, Iration Steppas čekaju nas na Dub-u. Par sati ranije razgovarala sam sa Markom Iration-om, koji se seća dolaska u Srbiju 2003-će na Echo festival i pozdravlja fanove i brata Hornsmana Coyotea. Sutra je Johnny Osbourne na glavnoj bini, i još mnogo sjajnih muzičara i sound systema. Oseća se da se kraj lagano prikrada, mislim da samo želim da se naspavam, a ne prija mi pomisao na kraj.

Live:

http://www.rototom.tv/3844/max-romeo-rototom-sunsplash-2012

Slušajte Miss I Dread & Hornsmana Kojota na Rootslab (UK)!

Od ovog petka 2. novembra slušajte Miss I Dread i Hornsmana Coyote-a uživo na vodećem roots-steppas radiju iz Velike Britanije – Rootslab international!

Redovno petkom od 14-16h (13-15h UK) iz Beograda emitovaće se program najbolje spiritual roots, digi roots, steppaz i dub muzike sa stranice rootslabintl.com, gde takodje svoje termine imaju cenjeni producenti, Dj-evi i pevači kao što su Bunnington Judah ili King Shiloh Sound system.

Emisije će biti snimljene, te ih kasnije možete preslušati ovde na Talawa website-u.

Velika čast je početi 2.novembra i otvoriti program Rootslaba za taj veliki dan, kada se u svetu obeležava 82 godine od krunisanja Cara Haila Selasija. To je jedan od najvažnijih datuma u rastafarijanskom kalendaru – 17. maskarama 1909. etiopske godine (1930) Ras Tafari Makonen krunisan je kao Conquering Lion of the Tribe of Judah, King of Kings (Emperor) of Ethiopia, Elect of God” ( ግርማዊ፡ ቀዳማዊ፡ አፄ፡ ኃይለ፡ ሥላሴ፡ ሞዓ፡ አንበሳ፡ ዘእምነገደ፡ ይሁዳ፡ ንጉሠ፡ ነገሥት፡ ዘኢትዮጵያ፡ ሰዩመ፡ እግዚአብሔር; girmāwī ḳedāmāwī ‘aṣē ḫayle śillāsē, mō’ā ‘anbessā ze’imneggede yihudā niguse negest ze’ītyōṗṗyā, siyume ‘igzī’a’bihēr).

We give thanks & praises!

 

 

 

Velikani kao Piter Toš nikad ne umiru

Vlada Jamajke je 16. oktobra odala počast Piteru Tošu, jedan od divova regea, 25 godina nakon njegovog ubistva.
Kćerka pevača i gitariste, Niambe, primila je posthumno priznanje “Red Zasluga” (Order of Merit) za očev doprinos muzici. To priznanje je treće najprestižnije na Jamajci i  deo je nacionalne ceremonije.

Uz Boba Marlia i Banija Wailera, osnovao je bend The Wailers, poznat je širom sveta po svojim porukama mira, jednakosti, jedinstva i prkosa. Piter Toš je napustio grupu u 1973, kada su je izdavači prozvali Bob Marley i The Wailers. Njegovi solo albumi, uključujući “Equal rights” i rad s Wejlersima, doneli su mu svetsku slavu.

Winston Hubert McIntosh je bio poznat kao osoba koja je otvoreno pričala o apartheidu i legalizaciji marihuane. Brojni fanovi se sećaju epskih trenutaka njegovih nastupa uživo. Tosh je možda najkontroverznija figura rege muzike.

Tokom One Love koncerta, organizovanog od strane vlade 1978. optužio je čelnike Jamajke i njene srednje klase za podršku policijskoj brutalnosti i političkim bandama. Ostrvski mediji osuli su paljbu po Tošu zbog tog čina koji se dogodio ispred oko 200 stranih novinara i premijerom.

Umro je 1987. u četrdeset drugoj godini, a ubili su ga lopovi koji su provalili u njegovu kuću.

Peter Tosh – Speech At The One Love Peace Concert 1978

Peter Tosh – Speech about Legalization- Montego Bay,1982-11-27 Jamaican World Music Festival

Dokumentarac o Marliju na Slobodnoj zoni

Evo još jedne prilike da vidimo film o Bobu Marliju u Beogradu ove godine.

Nakon pretencioznog filma “The Making of a legend” Ester Anderson, bivše devojke reggae legende, o kome će publika još dugo pričati sa čudjenjem i nevericom, u novembru ćemo videti kako je  britanski reditelj Oskarovac Kevin Mekdonald  ispričao priču o tajanstvenom životu muzičkog velikana Roberta Nesta Marlija poznatijeg kao Bob Marli.

Nakon publike Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu, ovaj film gledaće i posetioci festivala Slobodna zona.
Slavni reditelj Kevin Mekdonald ovim impresivnim dokumentarcem podigao je spomenik čuvenom  muzičaru, a u filmu koristi do sada neobjavljene arhivske snimke sa njegovih koncertnih nastupa, intervjue sa Marlijevim prijateljima, saradnicima i kolegama muzičarima, kao i članovima porodice. Posebno mesto u filmu zauzima i pokušaj atentata na poznatog muzičara kao i njegovi poslednji dani u bolnici.
Bobu Marliju, sinu britanskog oficira i Jamajčanke, muzika je bila način za bekstvo iz bede, a danas je on za milione ljude širom sveta – mit, simbol mira, ljubavi i revolucije duha i njenog krika protiv zla i nepravde.

Nedelja 4.11 u 20h

Belly of the Beast is out!

Spot „Belly of the Beast“, prva  je saradnja dva poznata reggae autora iz Srbije i Jamajke, Hornsmana Coyote-a i Jah Masona. Spot za pesmu snimljen je na odabranim lokacijama u Beogradu u stalnoj interakciji sa gradom i njegovim stanovnicima.

Read the rest of this entry

Premijera spota Hornsman Coyotea & Jah Masona

Spot „Belly of the Beast“, prva  saradnja dva poznata reggae autora iz Srbije i Jamajke, Hornsmana Coyote-a i Jah Masona biće predstavljen u četvrtak 18. oktobra, 2012. na YouTube kanal Balkan Music Boxa. Read the rest of this entry

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 19.avgust

Dan je počeo obacima. Konačno je lakše disati i kretati se po festivalu, ali umor ne prestaje vec se uz oblake samo pojačava. Hodam po inerciji, obavljam dnevne potrebe što brže mogu da bih uspela preko dana da malo snimam kamerom, što sam zapostavila od silne euforije i vrućine prethodnih dana.

Osam sati uveče je najgore vreme za nastup svakom artisti. Publika jos uvek ima peškir sa plaže obavijen oko struka i taj prelazak oblačnog dana u noć izaziva zevanje i omlitavelost, a temperatura je i dalje visoka. Kao što ste mogli shvatiti iz prethodnih hronika, to je vreme kada na bini možete naći, kako vrlo važne starije izvodjače, tako i mladje, te taj termin u tom nekom organizacionom smislu zapoveda spremnost na prisustvo ispred bine uz dobru volju i radost da se dočeka još jedno novo ime. A i danas nas očekuje toliko toga lepog…..

Ovoga puta na sceni je simpatična Etana, divna punačka ženica snažnog glasa u pratnji francuskog Dub Akom benda. Fanovi našeg Hornsmana Coyote-a znaju da je ovaj bend pratio i njega na turnejama po Evropi. Pevala je ”Jah Chariot”, “I’m strong”, “August Town”,  “I’m not Afraid”, “Blessings”…Strong woman indeed! Iako je zvučala možda malo više u ritam i bluz stilu, zahvaljujući pratnji iz Francuske, imali smo priliku da istinski uživamo i divimo se ovoj mladoj crnkinji koja, ne samo što je pevačica, već i vredan humanitarni radnik i već 2 godine saradnik Reggae contest Latina, gde je u okviru svog gostovanja posetila i osnovne škole u siromašnim krajevima i poklanjala deci knjige i muziku. Kasnije smo se sreli sa njom na radiju i uradili jedan fin intervju.

Strah nas je da će tresnuti kiša i pokvariti ne samo koncertni prostor (Španci ga zovu recinto) već i naš kamp, koji jedva da nas od sunca štiti, a kamoli od kiše. A nje nema danima, ma celo leto je nije bilo, kažu komšije kamperi, poželjna je, al ne mora baš sad…..

Možda će Bobo Dread Jah Mason da otera oblake svojim glasom. Kad zaurla pa pod oblak zadene ….! Prve stihove otpevao je bez muzičke pratnje, da udje u ”tonalitet”, što mu nikako nije uspevalo. Onda kreće urlanje i skakanje koje ne doprinosi nikakvoj poruci reggae muzike niti bilo koga nečemu dobrom može da nauči, oplemeni, zabavi…Ne vidim svrhu ovakvog izvodača na sceni. Svi mogu biti pevači u studiju, lako je snimati u idelanim uslovima, ali sorry Jah Mason-e, ti nisi dobar za stejdz.  Uz to imaš stav i pogled gordosti i tvoj truli ego izbija iz tebe. Mnogo si ti besan za moj ukus. Moj afinitet prema reggaeu ne podrazumeva taj hard-core rage pod maskom ljubavi. Čak ni divna “Princess Gone” posle svog tog skakanja i urlanja nije zvučala kako treba jer se ”pevač” umorio. ”My princess goooone uh uh uh far far uh awayyyyy” i sve tako u falšu.

Njegov stariji kolega Capleton to mnogo bolje radi, i za razliku od njega, Capleton ume da peva. Veliko razočarenje Jah Masonom, mada bolje nisam ni očekvala.

Barrington Levy je bio tu da nam razveseli dan. Nakon odmora od 2 sata tokom koncerta nekog popularnog katalonskog benda na Main stage-u kojeg sam sa zadovoljstvom provela u argentinskom restoranu, vraćamo se da dočekamo veterana sa Jamajke. Počeo je sa “My woman”, “Shine Eye Gal” i tribjutom Bobu Andy-ju u njegovoj pesmi ”Too Experienced”. Ima taj problem…stari artisti, koji su najbolji, i koji još uvek nose baklju istinskog reggaea (sa priključenim stilovima) polako nestaju. Stižu ih godine, umiru…Kakva će biti budućnost reggae scene Jamajke i sveta posle njih…? Sudeći po Jah Masonovom nastupu…hm….there is something to think about, al to je analiza za poseban blog post. Tako da, Barrington je apsolutno sjajan ali pod pritiskom godina, sve teže mu je da nastupa i to se vidi već na polovini koncerta kada posustaje i u nekim temama mu fali energije da ih iznese, kao na primer u pesmi ”Murderer”.

Steel Pulse je bio radostan! Vrlo usviran, profesionalan, David Hinds igra i animira sve na bini i ispred nje. ”I wanna live in your house”, dear Steel Pulse! Možda previše amerikanizovan nastup i komercijalan, ali i dalje mi stoji osmeh na licu kad se setim. Pesma “Prodigal Son” je zvučala malo izmenjenog aranžmana, u prvim taktovima ju je bio izazov prepoznati, dok je šou završen pesmom “Rollerskates”. Čini mi se da “Ku Klux Klan” nisu ni sviraliDavid Hinds, svaka čast na energiji!

Gussie P je bio na Dubstation-u ali se toga uopšte ne sećam. Možda tamo nisam ni bila….Sutradan je moja prva emisija na srpskom jeziku na Rototom radiju. 

This slideshow requires JavaScript.

RASTAMAN VIBRATION is BACK ON AIR!

Jedini outernational reggae radio program u Srbiji, i to vec 11 godina u radijskom etru zemlje (sa manjim pauzama), emisija Rastaman Vibration, vraca se na web stream nakon letnje pauze!

U isto vreme, PETKOM OD 21h (Europe time) emitujemo iz studija  B-ton radija u Beogradu na linku http://94.127.2.98:8000/radio.m3u, putem Ustreama i sajta www.radiotimbo.com sa sedistem u Valensiji i u Argentini (4PM) na www.controlmentalradio.com

Program je na srpskom, engleskom i spanskom.

DOBRO DOSLI! BIENVENIDOS! WELCOME!

%d bloggers like this: