Category Archives: fotos

OVERexcited @ OVERJAM a.k.a. Mali festival VELIKE budućnosti

Tekst: Dina Todorović

Foto: Čedomir Stanković

________________________

Jah je veliki, a ja tako mala! Mislim da ova parola na koju me je inspirisao jedan film s Odri Tatu (“Bog je veliki, a ja tako mala”) najkraće i najpreciznije može da opiše moj gubitak nevinosti. Kada kažem gubitak nevinosti mislim na svoj prvi odlazak na jedan rege festival, ali onaj pravi, kakvih još uvek nema u mojoj zemlji. I bilo je kratko…. i bilo je slatko….. i bi OVERJAM!!! U mojim očima ostao je tako veeeeliki, tako lep i privlačan, zavodljiv i darežljiv. Znam da ću ga zauvek pamtiti, svaki sekund proveden na njemu, uz posebnu žal što dan ne traje 34h, jer bismo verovatno samo tako uspeli da zabeležimo, čujemo, probamo, istražimo sve što se oko nas dešavalo.

1241213_10201962920979525_1906090351_n

Ovaj drugi po redu Overjam internacionalni rege festival održan je od 14. do 17 . avgusta u slovenačkom mestu Tolmin, koje se nalazi na samom obodu nacionalnog parka Triglav, i u blizini granice sa Italijom. U pitanju je jedan mali festival čija je velika istorija upravo počela. Put od nepretencioznih obećanja, i skromne najave izuzetno atraktivnog programa, do potpunog trijumfa vodio je kroz četiri sadržinski bogata festivalska dana. Ova jedinstvena muzička platforma u ovom delu Evrope rezultat je koprodukcije italijanskog kulturnog društva Overjam i slovenačke agencije Kurz Rock Vibe, a po svedočenju mladog muzičara iz Slovenije Tadiman-a zapravo je plod rada i pre svega ljubavi jedne velike rege porodice okupljene oko istih vrednosti i ciljeva. Sva sumnjičavost prema organizaciji koja je nastala usled slabijeg prvog (prošlogodišnjeg) pokušaja nestala je već prvo veče kada su sa Main stage-a publiku oduvali američki sastav Groundation sa svojim hitovim poput Babylon Rul Dem i We Nah Forget Rome, a nešto kasnije i velika jamajčanska zvezda novije generacije Protoje u pratnji sastava The Indignation, koji je veliku polularnost doživeo na kontu svog drugog albuma 8 years affair. Sledećih večeri kao hedlajneri Mainstage-a nastupili su legendarni Inner Circle i Barrington Levy koji su oduševili virtuoznim umećem, dok je jedan od najpoznatijih dancehall umetnika današnjice Skarra Mucci nastupio poslednje večeri. Bogat i raznovrstan program se odvijao i na binama Dub Area, Overstage, Dancehall arena i Beach stage. Svojim prisustvom festival su uveličali i sastavi Mellow Mood i Quartiere Coffee iz Italije, nemački izvođači Jamaram, Jahcoustix i Sentinel, Dub heart i Deadly Hunta iz Velike Britanije, Jah Sun iz Kalifornije, slovenački Roots in Session, Brain Holidays iz Hrvatske i mnogi mnogi drugi, o čemu se možete informisati na sajtu (http://www.overjamfestival.com/) ili Facebook stranici festivala (https://www.facebook.com/OverjamInternationalReggaeFestival). Od umetnika iz Srbije zapažen nastup na Mainstage-u imao je Hornsman Coyote koji brzo osvaja srca ljubitelja kvalitetnog zvuka i pravih vrednosti, a polako i sigurno i evropsku pa i svetsku muzičku scenu. Na bini Over stage nastupao je i bend Killo Killo banda iz Novog Sada, dok je na Beach stage-u u ulozi selektora nastupio King Calypso iz Lazarevca.

1085414_10201962921099528_198408766_n (1) 1081010_10201962920899523_1361400272_n 1081326_10201962921579540_597485209_n992694_10201962921419536_1586038834_n (1)

Ideja za odlazak u Sloveniju na festival koji je nasledio nekadašnji (za nas tada klince) čuveni Soča River Sunsplash rodila se usled lineup-a koji je iz dana u dan počeo da mi iskače na Fejsu: Groundation! Protoje! (hm…!) Barrington Levy! Inner Cicle! Tako su uvek daleko, a sad odjednom tako (relativno) blizu… Definitivno napustivši ideju o odlasku na Rototom u Španiju (ne treba posebno isticati materijalnu pozadinu takve presude), pojavljuje se prvi pushup: lepa vest da King Calypso nastupa poslednjeg dana, i rado će mi ustupiti slobodno mesto u svom sound sistemu, čime će putni troškovi biti značajno skresani. Pristanak na tu opciju par dana kasnije je doveo do toga da se akreditujem kao novinar za magazin Lice Ulice (čiji sam volonter već par godina), a kome je jedan rege festival zanimljiv budući da se bavi promocijom i socijalnom inkluzijom marginalizovanih pojedinaca ili subkultura. Savršeno uklapanje u čitavu priču festivala o promociji kulturne različitosti, tolerancije i očuvanja životne sredine putem rege muzike kao sve moćnijeg oružja/oruđa u borbi za vlastitu svest i stav. U misiji da na pravi način iskusim muziku koju godinama slušam pridružuje mi se i najbolji prijatelj, fotograf-volonter i čovek mog života, sve u jednoj osobi. Ovo je idealna prilika da se u ime naše male ekipe srpskih entuzijasta zahvalim divnim ljudima iz organizacije (Andrej Težak, Sandi Maver, Ana Zorko, Andrea Kwalaman + ostatak ekipe koja je uspešno realizovala čitav događaj) na divnom iskustvu koje su nam pružili. Novinarske akreditacije naravno znače prisustvo konferencijama za štampu, od kojih smo uspeli da zabeležimo onu sa Groundation-om (svega troje novinara i to iz Bugarske, Srbije i Hrvatske, kasnije nam se pridružilo i dvoje Italijana), zatim konferenciju sa gospodinom Barrington Levy-em koji je tih dana uživao u opuštenom razgledanju Tolmina i okoline, i trojni intervju organizovan za Hornsman Coyote-a, Jahcoustix-a i Tadiman-a, koji su nastupali jedan za drugim u pratnji festivalskog Riddim benda, što je sve zajedno bila predgrupa za nastup Scarra Mucci-a.

1080638_10201962940980025_550977782_n

Svaki prvi put je težak i to zbog odsustva iskusta, pa je tako bilo i sa nama. Neke greške su veće, neke manje. Zahvalna sam na prilici koja mi se ukazala posle sjajnog i predanog nastupa Protoje-a i njegovog benda The Indignation da na kratko popričam sa Paris-om (klavijature), a zatim i Oje Ken Ollivier-om (Protoje), ali je ostao gorak ukus pošto sam bila OVERexcited @ OVERJAM, te u datom trenutku nisam imala dovoljno mudrosti da sa čovekom povedem konstruktivniji razgovor, kakav bi mu verujem svakako više prijao. On i bend su imali izuzetno moćan nastup, i biće i više nego zanimljivo pratiti njihov razvoj. Sve vreme tokom razgovora bio je jako prijatan, nekako baš skroman, smiren, otvoren i pristupačan, a uspela sam između ostalog da saznam kako veruje da svaki pojedinac u sebi ima delić božanskog, da Rasta učenje ne vidi razliku između recimo mene koja imam totalno različite korene od naprimer njegovih, da je smisao svega da ne postoje podele i ograničenja, kao i da se sadašnji trenutak u istoriji regea može označiti kao “rivival of Jah music“.

1148039_10201962921459537_1551906470_nSve se to meni učinilo poprilično loše vođeno sa moje strane, da ne kažem neprofesionalno, prvenstveno jer se radi o nekome koga izuzetno poštujem i volim i koga sam želela toliko toga bitnog da pitam, ali onda se kroz par dana pojavio Hornsman Coyote na svojoj konferenciji sa ohrabrujućom pričom koja me je držala na ivici suza, zbog svoje jednostavnosti a opet tako lekovitog efekta na svaku boljku, ranu ili ranicu:  (kratak odlomak) “Kod regea je najbitnija pozitivnost, i zdrav način razmišljanja i življenja, što je jako dobra stvar. Iako se iste poruke stalno ponavljaju uvek iznova i iznova, upravo je to potrebno ljudima, treba jedni druge da podsećamo šta je ispravno u životu. Rege u podsvesti menja način razmišljanja ljudi, način na koji žive, to je misija broj jedan. Niko od nas nije savršen, i svi grešimo. Ujutru kad se probudiš, uvek postoji nešto u čemu si pogrešio, ali treba da ponavljaš sebi i ljudima da će sve biti bolje. To je misija koju ima rege, i dobro mu ide, nove generacije podsvesno usvajaju poruke iz rege muzike i tako postaju bolji ljudi.

Osim muzike koju su uživo izvodili mnogobrojni kvalitetni muzičari, koja je bila sveprisutna i išla od roots-a do drum’n’ reggae-a, možda je najjači utisak ostavila upravo atmosfera koja je vladala. Toliko različitih ljudi na jednom mestu, svi ujedinjeni jednom ljubavlju! Jednom ljubavlju koja je jedino čovekovo stanje vredno življenja, jednom ljubavlju prema pravdi, i jednom ljubavlju prema muzici koju kad jednom zavolite počne neprocenjivo da vam znači. Svi različiti, a opet isti! Kako je moguće da jedna tako jednostavna stvar koja u teoriji nije nikakva novina može da izazove tako snažan katarzični osećaj? I da pokrene lavinu razmišljanja i promena… Sve i svi su bili podešeni na irie frekvenciju, pomalo nalik na mali slovenački zion, na obali prelepe Soče, u čistoj i pitomoj šumi, gde su prisutni bili blagosloveni svojim statusom odabranih. Rastafarijanka iz Etiopije, koju smo zvali Mama, neumorno je prenosila neiscrpnu priču o izvornom učenju, o Markus Garviju, o tome kako su ih učili da će oni jednog dana biti kraljevi. Ona je svojim propovedanjem bila spremna da u svakom trenutku svim zainteresovanima pruži malo dublji (etnografski) uvid u rastafarijansku kulturu, dublji od onog koji većina rege muzike može da nam da. 1167801_10201962920939524_1394660165_n 1148060_10201962921019526_1515412972_n 1097529_10201962941140029_963225997_n 1082493_10201962941180030_1089274540_n 1097507_10201962921059527_1363911920_n 1082493_10201962941100028_326256613_n 1080554_10201962920859522_663020447_n 1080473_10201962921499538_1368121521_n 972391_10201962921299533_1377374443_n (1) 911531_10201962921699543_379652611_n

Za naše poimanje cena ovaj festival jeste malo skuplji (pivo 2€, kuvani obrok 5-6€), s tim što pruža i mogućnost zarade usled ličnog angažovanja oko skupljanja đubreta. Ukoliko na određeni punkt dopremite propisanu količinu đubreta mogli ste da zaradite 10€. Još jedan mehanizam kojim su organizatori želeli da spreče nekontrolisano odlaganje smeća jeste dodatna naplata ambalaže uz svako kupljeno piće, u visini od 1€, koji vam po povratku iste bude uplaćen na platnu karticu. Naravno, u početku je osećaj zajedništva bio jači, ali kako su petak i subota doneli sa sobom i veliki broj vikendaša iz obližnje Italije, željnih dobre zabave i čistog alkohola, tako su i ekološki principi polako padali u zaborav, ali nas je ostalo i dosta doslednih do samog kraja. Još neke dodatne tehnikalije koje mogu biti od koristi jesu da je kamp besplatan i prostire se na vrlo zanimljivoj padini ka reci, zatim sistem za kupovinu hrane je pomalo konfuzan i opterećujući, jer se sve plaćalo na jednom štandu a onda se uz račun željena hrana podizala na nekom drugom; voda Soče je ledena pa zaboravite na kupanje, ima i to jedno genijalno ostrvce koje nestaje i pojavljuje se u različitim oblicima u zavisnosti od vodostaja; noći su bile izuzetno hladne pa je jesenja garderoba i više nego dobrodošla, dok je onda opet u toku danu bio totalni summertime; i da, policija u Sloveniji je super, ukoliko uopšte i dođe do kontakta treće vrste.

Kao odgovor organizatora na svu podršku koju su dobili tokom trajanja festivala, neposredno pred završetak usledila je i objava datuma okupljanja za sledeću godinu, pa se već sada zna da će se 3. Overjam održati od 13. do 17. avgusta 2014. godine na istom mestu. Sada kada je jasno da sa ovim festivalom nema greške, stoji otvoren poziv našim sunarodnicima da se prepuste uživanju u vrhunskoj muzici, prelepoj prirodi i pozitivnoj energiji koje će tamo u svakom trenutku pronaći.

One love & Jah bless !

Advertisements

Alpha Blondy, Barcelona, Razzmatazz 20.april 2013

Pevač sa Obale Slonovače, Alpha Blondy, nastupio je proteklog vikenda u Barseloni u pratnji Solar System benda. Bila je to prilika da španskoj publici predstavi aktuelni album “Mystic Power” na kome je sarađivao sa Beenie Man-om i Tiken Jah Fakoly-jem. Na albumu se nalazi i jedna verzija Bob Marlijeve pesme “I Shot The Sheriff”, nazvana na francuskom “J’ai tué le commissaire”. Svirali su i pesme sa albuma Vision (2011), koji ih deli tri godine od prethodnog Jah Victory (2007).

Lokalni bend Mystic Souldiers nastupio je kao predgrupa.

Koncert je bio fantastičan od početka do kraja, politički svesni i posvećeni, kao i obično, pevajući na francuskom i Dioula jeziku (takođe na engleskom, hebrejskom i arapskom). Alpha Blondy dominira trima zapovestima Rastafari kulture “Roots, Rock, Reggae”!

2013-04-20 22.01.39

Iration Steppas, Mackie Banton & Leones Humildes in Barcelona, Jan.2013

Iration Steppas, Mackie Banton & Leones Humildes in Barcelona, Jan.2013.

Irie FM, Hornsman Coyote & Bizar Bazar u Domu Omladine – report&foto,video

Reggae kao muzika potekla iz krajeva u kojima je nastala pesma “96 degrees in the shade” (u Farenhajtima), začudjujuće, u Srbiji okuplja više ljudi nego u letnje vreme! Takav nam je život na Balkanu, iskrivljen, a oni koji vraćaju nadu i šire svest svojih slušalaca dobiju priliku da sviraju 100% live najčešće kad je barem minus 10 na skali temperaturnog deficita. Ljubitelji zavera videli bi nešto više od slučajnosti i opsovali eksploatatorski Babylon koji voli mužnju raznih mitova, naročito onog o Marliju tokom dana kada se obeležava njegov život ili dan odlaska u Zion….

Eh…umesto kukanja o snegu, hladoći, opresivnoj zabrani pušenja (ko se nije setio da dok se sluša reggae mora i da se puši?) treba da pohvalim sve ljude koji u decembru, januaru i februaru dolaze da podrže ovo malo predstavnika domaće reggae scene. Koncert Irie FM-a, sastava sa titulom najboljeg evropskog benda na Rototom Contestu i internacionalno priznatog multi-muzičara Hornsmana Coyote-a, uz pojavu sastava Bizar Bazar, okupio je u Domu Omladine, po slobodnoj proceni oko 200 ljudi. Impozantna cifra za situaciju iznenadjujućeg snega u decembru kad sa Voždovca putujem sat vremena do centra grada.

Zakasnivši na koncert, koji je iako najavljen u 9 počeo nešto pre pola 10, shvatam da je Irie FM prvi na rasporedu i da će svirati mnogo kraće nego što sam očekivala i to tek nekih 40 minuta. Solidan je bio nastup mnogočlanog benda, doduše sa možda nešto manje energije nego nedavno na bini Rototoma u Španiji ili na solo nastupu u beogradskom Gun Clubu u oktobru. Tek na “Mystic Twilight” svirali su iz sve snage.

P1090769

Ljubiteljima dub-a nije bio uskraćen užitak, a ja jedva čekam dan kada će ovaj sastav da objavi ceo album u dub i instrumentalnim verzijama. Neko im je zamerio manjak refrena u pesmama. Moje mišljenje je da ne bi trebalo da odu u struje riddim reggaea, već da ovi momci treba da dozvole sebi da se razmašu i eksperimentišu, da se ne stide već pokušanih upliva u jazz i dub. Iako imaju samo jedan album, oni zvuče veoma zrelo i usvirano te bi zasigurno bili dobri i na polju zahtevnijih dub deonica. Urošu sve pohvale na primetnom progresu. Mladi reggae trombonista Vukašin je prilično tražen u poslednje vreme – vrlo dobro se snalazi izmedju Eyesburna, Smoke&Soul-a, svog matičnog Irie FM-a i još ponekim gostovanjima. Svima je već jasno da je Vukašin vredan naslednik Kojota ali i muzičar sopstvenog pečata.

P1090770

Povratak na domaću scenu Hornsmana Coyote-a desio se nedavno izlaskom singla “Belly of the beast” sa poznatim Jah Masonom koji je naišao na pohvale mnogih stranih medija i fanova. Hornsman Coyote je uz pomoć koncertne agencije Balkan Music Box okupio bend vrsnih muzičara – Dejan Utvar za bubnjevima, gitarista Boban i klavijaturista Ivan iz Irie FM-a, prate ih perkusionista Vladimir Lešić,  basista Damjan Ćirilović (Smoke’n’Soul) i drugi trombonista Mladen Lukić (Bizar Bazar, Maraqya) i Djurdjica Gajić kao prateći vokal i lepši deo ekipe. Bila je to jedna vrlo dostojanstvena i pažnje vredna svirka, sa mnogo emocija našeg rastamana koje su prelivale binu. Bend je svirao razigrane melodije, bilo je i dub-a a na trombonskim delovima pozavideli bi i veliki Henry Buttons ili tata Rico Rodriguez. Njegova muzika ne odstupa, kao u slučaju Irie FM-a (svako po sopstvenom izboru) od Rasta filozofije koja slavi Haila Selasija. Kojot peva o Jednoj ljubavi sa jednakim Rasta ubedjenjem kao i o Babylonu, uništenim vrednostima društva, lažljivim medijima  ili vampirima koji piju našu energiju i teraju u depresiju. Celokupan nastup od oko 80 minuta stvoren je za samo 2 sedmice vežbanja. Za prvu pojavu Hornsman Coyote & band – poštovanje i divljenje od mene!

P1090771

Ovaj koncert ne bi bio potpun bez MC Milovana iz Zemlje gruva i Vukašina u pesmi koja se za potrebe promocije koncerta Capleton-a zvala Liberation Serbia, sad ima neki drugi naziv, kao i najmladje domaće reggae pevačice Natalije u pesmi I’ll be there for you.

O Bizar Bazaru ne znam…..ipak je ovo blog posvećen reggae muzici. Mogu da kažem da su imali dobar zvuk i spektakularnu pojavu, samo bih radije da su nastupili neki drugi put, na nekom drugom mestu. Zamislite da ste u blender ubacili harmoniku dugmetaru, jednu domino damu, pola kila jagnjetine, litar belog i kisela za shpricer, zaboravljene u ormaru afro duvače, 2 hard rok fana i jedno sumnjivo lice. Uključili ste u struju i dobili ono što je van granica, a i ovde ponekad, popularno pod nazivima Balkan-miks, Balkan-swing ili u najširoj i najvelikodušnijoj verbalnoj odrednici kao world music banda napravljena da oni koji to vole budu cool uz narodnjake i (v)ino, kad te pitaju šta slušaš a ti kažeš – svu dobru muziku. Odjednom! Vrlo sličan ali mnogo kulturnije stilizovani bend (ko je kome sad kopija?) slušala sam u Berlinu, mogu pretpostaviti da Bizar Bazar zna ko su Dela Dap. Za one koji su sinoć bili na 100% Live-u evo i linka pa uporedite. Čak sam se potrudila da pogledam stranicu o bendu na sajtu Bizar Bazara ali nisam provalila gde ili ko je ta vrpca koja po sličnosti povezuje ova 2 sastava.  To bi u Berlinu bilo interesantno za veče balkanske muzike, egzotika i prilika za glupiranje i gibanje, ali zaista ne razumem zašto bi ih neko stavio izmedju 2 reggae benda i masirao mozgove Rasta publike uz plaćenu ulaznicu po ceni od 800 dinara, koju, sudeći po izrazima lica reggae fanova tokom ovog nastupa, nisu kupili željni bizarnog vašara.

Bez ikakve tendencije da previše unizim, interesantan je sastav, obirom da su novi, mislim da će fanovi Kultur Shock-a, Shazalakazoo ili Dubioza Kolektiva dobiti konkurenta. Just not my cup of tea…Istina je da sam izašla iz sale srećna i ponosna na reggae drugare. Odoh na zasluženi odmor u malo toplije krajeve, te ćete od mene novi blog čitati verovatno u februaru nakon Marley dana kada ćemo se okupiti tradicionalno da proslavimo retku priliku za uživanje uz naše borce u reggae misiji uz specijalnog gosta Jah Mason-a. Jah Gude, Jah knows!

PS. Ostajem dužna kraj hronike sa Rototoma, znam, mnogo odugovlačim, rastežem.

Možda bi bila OK ideja da otvorim konkurs za saradnike na blogu…Hoće li neko da se pridruži?

Dub journey – Slovenija i Italija, novembar 2012

Zemljotres pod Italijanskim planinama – King Shiloh sound (NL) @ Belluno

Sredinom novembra 2012 najpoznatiji i najglasniji amsterdamski sound system – King Shiloh sound stigao je u malo mesto u Italiji, u grad Belluno na severu. Bio je to početak njihove italijanske rute a prvi ovakav sound system na van-festivalskom dogadjaju za mene i ujedno povod da se uputim sama u avanturu.

Dub journey, kako sam krstila svoj pohod na slovenačko-talijanski region, startovala sam u Beogradu. Naša srpska sreća je da voz do Ljubljane putuje prugom nekadašnjeg bratstva i jedinstva 9 do 10 sati, te sam se odlučila da prevoz tražim putem jednog sajta na koji se ljudi prijavljuju kako bi prevezli nekoga za cenu goriva ili, u ovom slučaju vozne karte. Kolima 4 do 5 sati, no problem.

Yes, problem. Stigosmo tek do Slavonskog Broda u Hrvatskoj, devojka (vlasnica kola), njen momak, starija gospodja u super fazonu urbane mame i ja, kad primetismo da nam farovi bacaju slabo svetlo i da tako po autoputu dok pada mrak u 5 popodne ne možemo dalje. Stali smo na pumpu gde debeljuca iz kamiona za pomoć na putu reče da će popravka alternatora trajati oko sat i po vremena i verovatno da koštati oko 75 eura…U večernjim satima na parkingu za kamione mogli ste naći polu zaledjene nas 3 devojke kako izgledamo vrlo zapričano da nas ne bi uznemiravale kamiondžije i zamenile sa drumskim radnicama…Dok smo stizali u Ljubljanu nakon 10 sati putovanja, osećali smo se kao mnogi koji su nekadašnje bratstvo i jedinstvo platili veoma skupo…i to cenom od 400 eura, dupliranom najverovatije…

Pravo u Metelkovu na veče poznato kao Dub Lab u klubu Channel Zero. Tamo me očekuje grčki DJ i producent Professor Skank sa MC-jem iz Hrvatske zvanim Jewboy. Grčki Profa je objavljivao muziku u saradnji sa Mad Professor -om i Neil-om Perch-om iz Zion Train-a. Ima solo album “Industrial democracy”.  U novije vrijeme, objavio je 7 ” single Acropolis Dub”, i “The I choose”, oba za Perch-ove diskografske kuće, a njegov 12 inch možete naći i na Urban Sedated records u UK…..Fin dubwise, steppas, roots a i na momente dubstep miks. MC iz Hrvatske je neumoran, i vrlo je dobro vozio rime sve do kraja nastupa u jutranjim satima. Lepo je bilo videti i stare drugare kao što je Ohoroho, selektor koji je još davne 2000 godine dolazio u Srbiju da sa Reggae Power ekipom pomogne pokretanje reggae scene kod nas. Big up za ceo Dub lab crew!

https://soundcloud.com/professor-skank

Professor Skank (GR) & Jewboy (HR)

Sledećeg dana prešla sam nevidljivu državnu granicu i otišla u Trst (Trieste) kako bih bila gost DJ delu ekipe Trieste In Levare u Juice baru u kome rade mladi Srbi. Utorak veče uz ledenu buru doveo je u kafić nekih 15-ak ljudi, medjutim tehnika za DJ-ing nije radila kako treba te smo odložili za neki drugi put.

Iz Trsta 2 vozne karte dovele su me u Belluno, o kome sam prethodno znala samo to da je na severu Italije i da u to malo mesto pod planinama dolazi veliki amsterdamski King Shiloh sound, moje cenjene kolege sa Rootslabintl radija. Preko brda i dolina, predivnih i suncem ogrejanih predela, stigla sam u zakazanih 4 popodne kako bih obavila intervju sa njima i njihovim domaćinom, poznatim pevačem Dan I-jem.

Privilegovano sedim u ledenom prostoru kluba dok Holandjani istovaruju i sastavljanju ono što će postati 2 zvučna zida, ili tornja. Već decenijama obilaze mnoge države kombijem opremljenim njihovom opremom (više od 30 KW, 4×4 bass kutije) i šire svoju poruku selekcijama, sopstvenim produkcijama i dubplate-ovima. Za ovu priliku bilo je moguće samo 16 KW, pa Neil (King Shiloh) reče – “Ah, pa znači prodrmaćemo ih samo malo, hehe!”

 
 
 
 
 
 
 
 
 

To “malo” bio je zemljotres, zidovi su brundali i tresli se od ovih veterana dub scene! Cela zgrada, gledano spolja odakle se puši, kao da se pomerala u ritmu vibracija basa. Ne samo da je zvuk glasan, već je toliko čist i kristalno jasan. To se retko vidja.  Lyrical Benjie, Jah Marnyah, Russ Disciple, Dub Creator, Vibronics, Iyah One, novi King Kong u produkciji King Shiloh label-a…i još mnogo toga…Roots&culture inna digi style!

Posebnu važnost ovog dogadjaja upotpunjuje House of Rastafari, italijanska asocijacija poklonika Rasta kulture i ortodoksne etiopske vere. Na njihovom štandu moglo se prelistati poneko izdanje govora Hajla Selasija, nabaviti ručno radjeni odevni predmeti ili ogrlice. Jedna od sestara iz Kuće ceo prostor kluba obišla je noseći tamjan, jer posetioci koji dolaze nisu pozvani na bashment noćnog kluba več na spiritualni session u slavu Jah. Neverovatno je da se tako jaka rastafarijanska ortodoksna komuna stvorila baš u Italiji, zemlji koja ima dugačku istoriju nekosmopolitskih sistema i kolonizacije, čak i u Etiopiji krajem 19. i početkom 20.veka. Eto, baš zato….

Intervju je prošao solidno, možda prebrzo za onoliko koliko sam htela da pitam Nila o svemu i svačemu, ali imali smo vremena samo nekoliko minuta pre  no što Shadows music hall zatrese roots vibe. Uskoro će intervju biti na blogu.

Pre King Shiloh sound-a muziku su selektovali, ipak značajno manjom snagom, Rise & Shine sound iz Bolonje. Massive respect za ovu trojicu selektora roots dub and steppas muzike! Pogledajte snimak poslednjih nekoliko minuta warm-upa i početak sessiona King Shiloh sounda:

Moj Dub journey završava se u Sloveniji, ponovo u Channel Zero klubu, na nastupu francuskog sounda Webcam Hi Fi pod vodjstvom Fredreda i uz pratnju dubstepera Glass X-a, o tome u sledećem blogu kada budu došli u Srbiju u decembru. Get ready!

Možda jednog dana dub journey nanese i neki pravi sound system i u Srbiju. Kao što reče Nil (King Shiloh) – ima raznih grupa ljudi koji pred svoje ime na plakatima stavljaju SOUND SYSTEM, ali, samo se tako može zvati ona skupina koja zaista i poseduje svoj zvuk, celokupnu tehniku, znanje i muziku. Mora se posvetiti vreme istraživanju sopstvenog stila, gradjenju zvučnih kutija i opreme, sakupljanju ploča i na kraju sopstvenoj produkciji. Samo tako se postiže autentičnost, kvalitet i prava poruka se širi a generacije su tu da je shvate i prenesu dalje. Suprotno pojedinim FB stranicama koje u nazivu imaju čak i Hi-Fi, najavama žurki, dubplate-ovima za tzv. sound systeme – u našoj zemlji pa ni na Balkanu oni praktično ne postoje ili ih je bar teško nabrojati na prste jedne ruke. Education is a must! Jah Guide!

Wayne McArthur u Beogradu – report & foto

Poznati pevač britanske reggae scene WAYNE McARTHUR je u okviru turneje po Srbiji sa Jahmessenjah Soundsystem-om posetio Beograd, Zrenjanin, Gornji Milanovac i Smederevo. Na nastupu u beogradskom klubu Blue moon pevačica Darka (ex ZAA) predstavila je svoj prvi solo singl. 

Hornsman Coyote i Miss I Dread snimili su intervju sa Waynom, koji će uskoro biti postavljen na ovaj blog.

Do tada, pogledajte fotografije iz Beograda:

This slideshow requires JavaScript.

Wayne McArthur je muzikom aktivno počeo da se bavi davne 1982. godine kada je zajedno sa nekolicinom prijatelja osnovao svoj “Moonwave Music Soundsystem”. U početku je njegova glavna preokupacija bila izgradnja soundsystem-a sa snažnim pojačalima i velikim brojem zvučnih kutija. Već tada je želeo da postane pevač i muzičar, a za to je imao predznanje jer je uspešno svirao bubnjeve u bendu “Equal Efforts” od 1979.godine. Godinama je sticao dragoceno iskustvo nastupajući širom Britanije, a 1987. godine Wayne odlazi na live session u Ariwa Studio kod čuvenog Mad Professor-a gde nastaje njegova prva pesma pod nazivom “Good That U Do”. Te 1987. godine “Moonwave Music Soundsystem” prerasta u izdavačku kuću koja izdaje singlove kao što su: Universal Harmony, Special Request, Natural Forces, Sure won’t be Sorry, Sweet Music, Jah is the only way…Od tada se Wayne McArthur uspešno bavi kako stvaranjem novih pesama tako i muzičkom produkcijom, a za sobom je do sada ostavio četiri albuma kao i pregršt singlova…U proteklih dvadeset i više godinama Wayne je saradjivao sa mnogim velikanima britanske reggae scene medju kojima su: The Disciples, Russ D, Dougie Conscious, Vibronics, Jah Free


HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 20.avgust

Još jedan vreo kamperski dan. D-dan, peti dan festivala, 20, avgust, dan za prvi radijski program na srpskom jeziku u dugogodišnjoj istoriji Rototom festivala, na streamu Rototom radija i FM talasima Voxuji radija iz Benicasima.

Uzbuđenje raste od momenta kada sam ustala nakon samo 3 sata spavanja u mini sauni zvanoj šator i potpuno mokra krenula u svoj jutarnji ritual – kafa, mogo vode, malo doručka, hladan tuš. Ono jučerašnje iščekivanje a i strah od kiše , danas je samo sećanje na prijatnu epizodu života na festivalu. Vrelina, čini se, topi i kamenje. Mislim da sam negde pokapala barem 5kg svoje težine…Istopila se, takoreći.

Suva je zemlja pod nogama, oblast Valensije nije videla kišu od početka leta. Brojne su debate i skandali oko požara koji su izbijali na hektarima ovog područja, dok je Vlada Španije uporno stezala kaiš pokrajinskih vlasti sve snažnije, toliko da su skresani budžeti i za vatrogasce. Zbog toga, a i mnogo drugih stvari, moje kolege sa Rototoma, Supa Bassie i Marcus su izašli na binu i celovečernji program vodili obučeni u majice sa natpisom “Stop korupciji” štampanim preko likova gradonačelnika i još nekih španskih i katalonskih političara. Ko bi tako nešto smeo u Srbiji da uradi? Da li bi recimo Exit smeo, i pitam se da li je ikada smeo da digne glas protiv nedemokratskih vlada, korupcije, represije, ratova, zloupotrebe žena i dece, pobuna, loših monetarnih sistema, za slobodni internet, za legalizaciju kanabisa…..? Festivali koje imamo su najviše zainteresovani za novčanu dobit, kultura i aktivizam su svedeni na štandove i male bine koje skoro niko ne obilazi, dok su cene ulaznica nedostupne većini srpske populacije…..Daleko je Srbija…

Emisija je spremna, samo još da krenem. Spas je naša mala radijska konzerva, jedina klimatizovana prostorija na festivalu. U nju stane ponekad i do 15 ljudi. Buenos días Rototom!

Sluša se u kampu i autobusima koji voze probudjene kampere na plažu. Profesionalnost je zahtev posla. Koliko god da smo premoreni svi, ipak se izdržava. Svaki dan košta sve više, ali sve je ovo iz čiste ljubavi. Sat vremena emisije je prošao jako brzo. Nisam uspela da snimim niti da emitujem i preko mog matičnog Radio Timba jer sam bila sama i nikoga od tehnicke podrške nije bilo. Razumljivo, mnogo rade i odmor je preko potreban. Zadovoljna sam. Bend iz mog grada uspeli smo da dovedemo na najveći reggae festival u Evropi i da na njihovom radiju imam emisiju RASTAMAN VIBRATION na svom jeziku. Uslediće još jedna emisija poslednjeg dana sa Sargentom Garciom, vlasnikom Radio Timba, što je tek posebna čast za mene.

The Charmax bend dao je prve taktove za početak koncerta sastava The Congos. Ovaj legendarni bend iz Black Ark studija Lee Perryja, skromni i veseli Rasta elders fascinirali su me u aprilu 2011 kada sam ih gledala i upoznala u Barseloni. Koliko životne radosti, koliko žara u očima ovih dekica! Njih vreme a ni godine ne sprečavaju da igraju, da skaču, da vole i pevaju! Cedric Myton i njegovi prijatelji nisu nikada prestali da rade pišu pesme. Kao što i rekoše, nikad neće prestati sve dok njihov život ne prestane. Oni su medju retkim jamajčanskim grupama koje se na koncertima ne oslanjaju samo na svoje stare hitove već pevaju i nove pesme i ta svežina se primećuje. Otvaraju koncert sa “Children Crying in the wilderness”,“Open up the Gate”,“Fisherman” i “Congoman” nisu izostali. Neočekivano malo ljudi je došlo da sluša Kongose. Zašto?! Oh, Jah, upali nam klimu da i oni koji sviraju u 8 uveče mogu imati više publike…

Potom, skoro bez pauze izmedju bendova, jer Charmax svira i dalje, posle jedne decenije, predamnom se pojavio prvi Rastaman koji je održao koncert u Srbiji – Max Romeo!  “War Ina Babylon” i “One Step Forward” svirali su oštro, ali smireno i besprekorno, beskompromisno probudili publiku koja se možda malo “razvodnila” za vreme Kongosa, ali ne i za vreme Maxove pesme “Melt Away”. Njegovi nastupi nisu spektakl i uvek su vredni dubokog poštovanja. “Milk & Honey” je zvučala kao da je objavljena ove godine, vanvremenska pesma.

Puno pozitivnih emocija u kombinaciji sa umorom je ponekad previše da se podnese. Htela sam da se iscmizdrim mnogo puta od radosti i uzbudjenja, al sam bila cool, jer ipak sam najviše vremena provela u backstage, pa nije lepo…Htedoh to da uradim u svojoj maloj kupastoj kući u kampu, nego nikako da nadjem vremena…. I, eto, u momentu kad je Max rekao da je budućnost pred nama, da je scena ostavljena dolazećim naraštajima, kada su se na binu Rototoma popela njegova deca i otpevala 2 pesme sami i jednu uz očevu pratnju a njihovi stihovi bili poruka mira, ljubavi i kritika društva koju samo deca umeju tako iskreno i direktno da sroče, plakala sam kao kiša. Svedok sam istorije i budućnosti u istom momentu, sa velikom željom da su moji prijatelji iz Beograda tu sa mnom da podele ovaj snažni utisak. Plamen će ostati upaljen još nekoliko vekova posle nas. Neka traje ovo veče što duže.

Sledi poslednji koncert večeri, bar što se mene tiče – stižu moje nove ljubavi iz Porto Rika.

Mnogo muzike stiglo mi je preko prijatelja iz Latinske i Srednje Amerike. Medju morem sjajnih bendova, izdvojio se portorikanski Cultura Profética. Na moje iznenadjenje, Španci ne znaju bash mnogo o njima. Celog dana pričala sam kolegama sa radija da ne propuste taj koncert, i drago mi je što nisu, iako su zdušno, budući više okrenuti starijem jamajčanskom reggaeu, rocksteady-u i mentu,  imali kontraargument da to nije reggae i nije Rasta. Vrlo me je pogodio neprijateljski nastup jednog od mojih španskih kolega sa radija, gde je Cultura došla nakon koncerta u goste, kada ih je skoro napao da mu objasne šta je u njihovoj muzici reggae. Stara garda teško menja svoje navike i ukuse.

Ne slažem se s tim stavom. Momci nisu Raste, kao ni Irie FM uostalom, pevač Willy nosi jedan dread koji mu seže do kolena, muzika jeste u svom izražaju više pop, ali to jeste reggae, sa primesama funka i raznih elektronskih efekata i dub-a. To se po meni zove kreativnost, koja je daleko karekterističnija za rane dane reggae muzike i daleko je od ograničenosti na jednostavni one-drop ritam i malo dub-a. Cultura Profetica je kompletan bend, sa back vokalima i duvačima a i bubnjar peva (tonalitet i boja glasa kao B.Marley), sa mnoštvom uredjaja za eksperimentisanje sa zvukom. Poslednji album La Dulzura je najvećim delom ljubavni, dok za sobom imaju i nekoliko stilski različitih albuma, dosta oštrijih, fank i sa pop-reggae-rock primesama. Pevač i basista Willy mi je otpevao za snimak moj omiljeni stih iz pesme La Complicidad, i bila sam presrećna!

Za kraj je najavljen Beenie man. Možda je lepo seo onima koji vole malo tvdji i dancehall zvuka, ali posle ovako emotivne večeri i divnih soulfull bendova, nije bilo šanse da slušam i njega. Posebno zato što je došlo vreme za odmor i laganu pripremu za Dub station, gde, se ljudi i dalje lepe ko muve za zvučnike. Ta slika me uvek nasmeje, nekao je potpuno suludo i neverovatno.

Black Chiney na Dancehall bini, Iration Steppas čekaju nas na Dub-u. Par sati ranije razgovarala sam sa Markom Iration-om, koji se seća dolaska u Srbiju 2003-će na Echo festival i pozdravlja fanove i brata Hornsmana Coyotea. Sutra je Johnny Osbourne na glavnoj bini, i još mnogo sjajnih muzičara i sound systema. Oseća se da se kraj lagano prikrada, mislim da samo želim da se naspavam, a ne prija mi pomisao na kraj.

Live:

http://www.rototom.tv/3844/max-romeo-rototom-sunsplash-2012

Slušajte Miss I Dread & Hornsmana Kojota na Rootslab (UK)!

Od ovog petka 2. novembra slušajte Miss I Dread i Hornsmana Coyote-a uživo na vodećem roots-steppas radiju iz Velike Britanije – Rootslab international!

Redovno petkom od 14-16h (13-15h UK) iz Beograda emitovaće se program najbolje spiritual roots, digi roots, steppaz i dub muzike sa stranice rootslabintl.com, gde takodje svoje termine imaju cenjeni producenti, Dj-evi i pevači kao što su Bunnington Judah ili King Shiloh Sound system.

Emisije će biti snimljene, te ih kasnije možete preslušati ovde na Talawa website-u.

Velika čast je početi 2.novembra i otvoriti program Rootslaba za taj veliki dan, kada se u svetu obeležava 82 godine od krunisanja Cara Haila Selasija. To je jedan od najvažnijih datuma u rastafarijanskom kalendaru – 17. maskarama 1909. etiopske godine (1930) Ras Tafari Makonen krunisan je kao Conquering Lion of the Tribe of Judah, King of Kings (Emperor) of Ethiopia, Elect of God” ( ግርማዊ፡ ቀዳማዊ፡ አፄ፡ ኃይለ፡ ሥላሴ፡ ሞዓ፡ አንበሳ፡ ዘእምነገደ፡ ይሁዳ፡ ንጉሠ፡ ነገሥት፡ ዘኢትዮጵያ፡ ሰዩመ፡ እግዚአብሔር; girmāwī ḳedāmāwī ‘aṣē ḫayle śillāsē, mō’ā ‘anbessā ze’imneggede yihudā niguse negest ze’ītyōṗṗyā, siyume ‘igzī’a’bihēr).

We give thanks & praises!

 

 

 

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 19.avgust

Dan je počeo obacima. Konačno je lakše disati i kretati se po festivalu, ali umor ne prestaje vec se uz oblake samo pojačava. Hodam po inerciji, obavljam dnevne potrebe što brže mogu da bih uspela preko dana da malo snimam kamerom, što sam zapostavila od silne euforije i vrućine prethodnih dana.

Osam sati uveče je najgore vreme za nastup svakom artisti. Publika jos uvek ima peškir sa plaže obavijen oko struka i taj prelazak oblačnog dana u noć izaziva zevanje i omlitavelost, a temperatura je i dalje visoka. Kao što ste mogli shvatiti iz prethodnih hronika, to je vreme kada na bini možete naći, kako vrlo važne starije izvodjače, tako i mladje, te taj termin u tom nekom organizacionom smislu zapoveda spremnost na prisustvo ispred bine uz dobru volju i radost da se dočeka još jedno novo ime. A i danas nas očekuje toliko toga lepog…..

Ovoga puta na sceni je simpatična Etana, divna punačka ženica snažnog glasa u pratnji francuskog Dub Akom benda. Fanovi našeg Hornsmana Coyote-a znaju da je ovaj bend pratio i njega na turnejama po Evropi. Pevala je ”Jah Chariot”, “I’m strong”, “August Town”,  “I’m not Afraid”, “Blessings”…Strong woman indeed! Iako je zvučala možda malo više u ritam i bluz stilu, zahvaljujući pratnji iz Francuske, imali smo priliku da istinski uživamo i divimo se ovoj mladoj crnkinji koja, ne samo što je pevačica, već i vredan humanitarni radnik i već 2 godine saradnik Reggae contest Latina, gde je u okviru svog gostovanja posetila i osnovne škole u siromašnim krajevima i poklanjala deci knjige i muziku. Kasnije smo se sreli sa njom na radiju i uradili jedan fin intervju.

Strah nas je da će tresnuti kiša i pokvariti ne samo koncertni prostor (Španci ga zovu recinto) već i naš kamp, koji jedva da nas od sunca štiti, a kamoli od kiše. A nje nema danima, ma celo leto je nije bilo, kažu komšije kamperi, poželjna je, al ne mora baš sad…..

Možda će Bobo Dread Jah Mason da otera oblake svojim glasom. Kad zaurla pa pod oblak zadene ….! Prve stihove otpevao je bez muzičke pratnje, da udje u ”tonalitet”, što mu nikako nije uspevalo. Onda kreće urlanje i skakanje koje ne doprinosi nikakvoj poruci reggae muzike niti bilo koga nečemu dobrom može da nauči, oplemeni, zabavi…Ne vidim svrhu ovakvog izvodača na sceni. Svi mogu biti pevači u studiju, lako je snimati u idelanim uslovima, ali sorry Jah Mason-e, ti nisi dobar za stejdz.  Uz to imaš stav i pogled gordosti i tvoj truli ego izbija iz tebe. Mnogo si ti besan za moj ukus. Moj afinitet prema reggaeu ne podrazumeva taj hard-core rage pod maskom ljubavi. Čak ni divna “Princess Gone” posle svog tog skakanja i urlanja nije zvučala kako treba jer se ”pevač” umorio. ”My princess goooone uh uh uh far far uh awayyyyy” i sve tako u falšu.

Njegov stariji kolega Capleton to mnogo bolje radi, i za razliku od njega, Capleton ume da peva. Veliko razočarenje Jah Masonom, mada bolje nisam ni očekvala.

Barrington Levy je bio tu da nam razveseli dan. Nakon odmora od 2 sata tokom koncerta nekog popularnog katalonskog benda na Main stage-u kojeg sam sa zadovoljstvom provela u argentinskom restoranu, vraćamo se da dočekamo veterana sa Jamajke. Počeo je sa “My woman”, “Shine Eye Gal” i tribjutom Bobu Andy-ju u njegovoj pesmi ”Too Experienced”. Ima taj problem…stari artisti, koji su najbolji, i koji još uvek nose baklju istinskog reggaea (sa priključenim stilovima) polako nestaju. Stižu ih godine, umiru…Kakva će biti budućnost reggae scene Jamajke i sveta posle njih…? Sudeći po Jah Masonovom nastupu…hm….there is something to think about, al to je analiza za poseban blog post. Tako da, Barrington je apsolutno sjajan ali pod pritiskom godina, sve teže mu je da nastupa i to se vidi već na polovini koncerta kada posustaje i u nekim temama mu fali energije da ih iznese, kao na primer u pesmi ”Murderer”.

Steel Pulse je bio radostan! Vrlo usviran, profesionalan, David Hinds igra i animira sve na bini i ispred nje. ”I wanna live in your house”, dear Steel Pulse! Možda previše amerikanizovan nastup i komercijalan, ali i dalje mi stoji osmeh na licu kad se setim. Pesma “Prodigal Son” je zvučala malo izmenjenog aranžmana, u prvim taktovima ju je bio izazov prepoznati, dok je šou završen pesmom “Rollerskates”. Čini mi se da “Ku Klux Klan” nisu ni sviraliDavid Hinds, svaka čast na energiji!

Gussie P je bio na Dubstation-u ali se toga uopšte ne sećam. Možda tamo nisam ni bila….Sutradan je moja prva emisija na srpskom jeziku na Rototom radiju. 

This slideshow requires JavaScript.

RASTAMAN VIBRATION is BACK ON AIR!

Jedini outernational reggae radio program u Srbiji, i to vec 11 godina u radijskom etru zemlje (sa manjim pauzama), emisija Rastaman Vibration, vraca se na web stream nakon letnje pauze!

U isto vreme, PETKOM OD 21h (Europe time) emitujemo iz studija  B-ton radija u Beogradu na linku http://94.127.2.98:8000/radio.m3u, putem Ustreama i sajta www.radiotimbo.com sa sedistem u Valensiji i u Argentini (4PM) na www.controlmentalradio.com

Program je na srpskom, engleskom i spanskom.

DOBRO DOSLI! BIENVENIDOS! WELCOME!

%d bloggers like this: