Strašni dasa u Domu Omladine ili mentalna slobodna zona

Za projekciju filma MARLEY Kevina McDonalda u Domu Omladine u Beogradu kartu  nije bilo moguće kupiti pola sata pre projekcije jer su bile rasprodate. Sva sreća pa udjosmo “preko veze”. Heh, ko bi to očekivao u gradu u kome bioskopi jedva i da postoje, a publika skida sve sa Torrenta..? A onda dodje Fest ili Slobodna Zona i putem medija sale koje su obicno prazne pune se publikom.

Moje ubedjenje da ću videti poznate i drage iz sveta reggae muzike koji su pohrlili da u moru beznadja, nekulture i apatije nahrane glad za nečim kvalitetnim, raspršilo se dok sam posmatrala raznorazne polu-fancy face. Nema Rastafarijanaca pozvanih na festival. Većina posetilaca je verovatno iz kružooka festivala, neki sa B92 sa dobijenim kompletima ulaznica za dž….I tek poneki prepoznatljivi reggae aficionado. Donde está Rasta people?  Dobrodošli u Zonu večernje nerd zabave “kruga dvojke”, koji posle projekcija glasa i direkcija festivala odlučuje po broju ocena publike koji film da ide “na bis”, tj. koji će van-Beogradjani moći da gledaju. Marli je dosegao visoku poziciju.

“Pred vama je film o Bobu Marliju, koji je nastao tako što je Kevin McDonald putovao po Africi i tamo spoznao da Afrikanci mnogo poštuju Marlija i crtaju grafite sa njegovim likom svuda, i to je njega inspirisalo da napravi film. Projekcija traje 144 minuta, ali nemojte se plašiti, sigurni smo da će vam se film svideti”.

OVO kao takvo je bila kompletna najava remek dela na ovom festivalu.

Nije bilo ni pomena o tome da je prvobitno još 2008 Martin Scorsese izvorno radio na ovom dokumentarcu ali da ga je brzo napustio zbog nemogućnosti da uskladi raspored a zamenio ga je Kevin Macdonald (The Last King of Scotland, nagrada Americke filmske akademije za One day in September). Film je objavljen ove godine i donosi retke snimke i važna svedočanstva o liku i delu jedne od najvećih legendi sveta. Možda najbitnije reći – film je podržan od strane porodice Marley, čak i oni sami pričaju o svom ocu i suprugu, dajući autorska prava na sav prikazani muzički i video materijal, a Tuff Gong Pictures (prvobitno samo Tuff Gong muzički studio kojeg je  1965. osnovao Bob Marley) nosi deo projekta. Kažem da je učešće porodice najbitnije jer postoji mnogo eksploatatora Marlijeve životne priče, čemu smo nedavno bili svedoci u Beogradu na proslavi 50-godišnjice nezavisnosti Jamajke. Ta storija je evidentno i (očekivano) ignorisana od strane Marlijeve supruge i dece.

Ako bismo govorili o Bobu kao pevaču/tekstopiscu, kompletnom muzičaru, možda možemo reći da boljih gitarista sigurno ima, ali s pravom (dozvolićete mi malčice pristrasnosti) možemo tvrditi da nema veće muzičke i ljudske veličine u jednom čoveku 20-veka od Bob Marley-a. Pesme Wailersa su postale univerzalne pesme ljubavi, mira i nade i nalaze se medju najboljim i najprepoznatljivijim muzičkim delima. Preneli su najsnažnije Rasta način života, razmišljanja i osećanja na ceo svet. Ceo film muzički je obojilo preko 60 njegovih pesama i onih iz rane faze sa Wailersima kao i onih nastalih onda kada je Island records odlučio da je bolje da Bob izdvojen kao frontmen.

Film počinje dramatičnim snimkom mesta u Gani odakle su stotine hiljada ljudi odvoženi  na Karibe kao robovi. Mnoštvo reggae pesama do danas govori o tim vratima kroz koja se niko ne vraća – The door of no return. Pojavljuju još uvek aktivni muzičari – starci sa početka nastanka reggaea, koji objašnjavaju da je to muzika koja ide iz srca, sinkopa, gde sviraš čak i zamišljeni udarac bubnja. Kažu i kako u Bibliji piše da će jednog dana u Africi da se pojavi crni Kralj nad Kraljevima, Lav Plemena Jude, potomak Kralja Solomona i Kraljice Šive, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Haile Selasije. Saznaćete ko su bili prvi rastafarijanci i čijim učenjima su se vodili i kako je Selasije sleteo na Jamajku gde ga je dočekalo na hiljade vernika ubedjenih da je on inkarnacija Boga.

Zbog njegove rasne mešovitosti Bob je u svojoj zemlji bio društveni izgnanik. Njegov otac je 60-godišnji beli zapovednik britanske vojske a majka 16-godišnja Cedella Marley Booker koja tog čoveka, nakon što je proveo noć sa njom, kako sama kaže “jer je njen otac bio njegov prijatelj”, nije više nikad videla. Potresni deo filma čini susret Kevina McDonalda sa ostalim potomcima i rodjacima Norvala Marlija, dato im je da čuju pesmu “Cornerstone”, koju je Bob napisao nakon što ga je ta familija u Denveru odbila. “The stone that the builder refused shall always be the head cornerstone”. Shvatili su da je upravo tako, da je baš taj čupavi dečko koga su oterali iz kuće postao The Marley koji je to ime proslavio i ostavio generacije da nastave borbu.

U filmu saznajem da je bio i prilično tvrdoglav, opsesivan prema svojoj misiji koju nije napištao čak ni kada su pucali na njega, Ritu i menadžera. On je bio toliko uronjen u pisanje da je spavao samo četiri sata noću. Kada se teško razboleo pokazao je nadljudsku energiju i jaku volju da pobedi kancer. Poster u mojoj sobi podseća me da je Bob bio i privlačan čovek. Dvoje njegove deece – David, zvani Ziggy, sada četrdesettrogodišnjak, i Cedella, godinu dana starija – sećaju ga se kao starešine koji ih nije štedeo u životnom disciplinovanju (oni su bili njegovi Jah Soldiers) a Bobov takmičarski duh se iskazivao čak i kada se igrao sa decom. Ukupno je imao jedanaestoro dece dece iz 7 veza. Film ne kritikuje poligamiju več opisuje reggae legendu kao stidljivu osobu u koju su se žene zaljubljivale.

Otišla sam da pogledam ovo filmsko ostvarenje na Slobodnoj zoni zbog mogućnosti da ga gledam u društvu, na velikom ekranu i to prevedenog na srpski, ali ono što mi je totalno pokvarilo utisak jeste upravo taj prevod, koji nas je slatko nasmejao i ukazao nam da je, recimo NATTY DREAD u maestralnom prevodu na srpski – STRAŠAN DASA!

“The term Natty Dreadlocks actually means “naturally locked hair”. Znam, teško je patois staviti u kontekst srpskog jezika a i još kada je u pitanju poezija, ali taj dasa..mora da je baš bio mnogo strašan… Nemojte se bojati, sigurni smo da će vam se svideti, kako nas je ljubazno upozorila najavljivačica. Kad bolje razmislim, šta bi drugo bio savet od strane ignoranta publici neupućenoj u reggae…Ovakvih besmislenih primera je mnogo. Od delova gde stručni prevodilac nije ni razumeo o čemu je reč pa je po svom nahodjenju prevodio, do smešnih grešaka u prevodjenju samih Marlijevih ili čak stihova iz Biblije.

Ono što je ovde očigledno, jeste da se cenjeni festival nije ni potrudio da konsultuje makar internet, ako ne angažovane ljude sa domaće reggae scene uvek rade da pomognu, makar to bilo i besplatno. Festival koji radi sa pristojnim budzetom i ne jednim medijskim magnatom dozvolio je sebi da unizi ovaj film, reditelja, al još tragičnije – publiku. Sad pomišljam, sva sreća pa nije bilo mnogo poklonika reggae muzike u sali, jer bi smeh, koji se prolamao svaki put kad se na ekranu pojavi neko ko puši lulu, dzoint ili priča o Marlijevim avanturama sa devojkama , bio upućen onome ko se u poduhvat prevodjenja upustio isključivo zbog para. Ne bi bilo posebno teško saznati pravo značenje termina rastafarijanske kulture, na internetu postoji sijaset analiza, blogova, patois rečnika, biblijskih referenci…zar ne?

Ono što je prosečni posetilac nakon ovako prevedenog filma, u nekim momentma, graniči se sa podrškom stereotipima o Jamajci. Film nam prenosi dokumentovana svedočanstva o životu legende, razvoju reggae muzike i njegovoj preranoj smrti od raka,ipak  iritantno je bilo posmatrati kako sam prevod navodi ljude na reakcije na mestima gde, po nahodjenju prevodioca, po njemu treba napraviti šalu na Marlijev račun ili na račun Rastafarijanaca. Možda su gledaoci malo bolje upoznali Boba Marlija, ali u suštini, poruka ostaje ukaljana plitkošću. ŠŠŠŠŠŠ, neko u pozadini žvaće kokice….Hrs hrs…Šta ide sledeće, film o Betmenu?

Da biste zaista uživali u ovom delu i spoznali Marlija u boljem svetlu, predlažem dva moguća rešenja  – kupite dvd sa titlom na engleskom i naučite engleski i patois.

Što se mene lično tiče, moram da vam kažem kako je ovde, na jedinom reggae blogu kod nas, najava filma postavljena par nedelja pre projekcije. Pored očekivanja koje nalaže opšta kultura, niko iz organizacije nije ni reagovao a samo je bilo dovoljno reći, ako ništa drugo, bar hvala?…Ko bi to bio festivalu najzahvalniji za retku priliku da vidi jedno ovako značajno delo, ako ne domaći poklonici reggaea?! Sigurno ne oni koji su iz bioskopa izašli smešeći se jer su bili zabavljani tokom 144 minuta i koji će sutradan na isti film zaboraviti. Nije u krivu onaj koji ne zna nego onaj koji neće da zna.

Cenjena Slobodna Zono, sledeći put kad pomislite da ste me nečemu naučili, da mi dajete vizuelni model kulture i da ste baš vi i vaši mediji glasnogovornici protiv marginalizacije društvenih i socijalnih grupa u Srbiji, setite se da postoje ljudi i kod nas koji su ujedineni verom, bojom kože, muzikom, interesovanima, koje je nužno poštovati pre svega (a nisu to samo Romi i gejevi). Vaše greške su osnovne mane početnika i mediokriteta. Setite se da ih vi marginalizujete i uskraćujete baš zato jer im niste dali onoliko koliko zaslužuju – a to je najbolje moguće.

Do tada, bićete i ostati jeftina zabavljačka kategorija.

Kevin Macdonald: ‘Bob Marley is iconic’

About Miss I Dread

Miss I-Dread, prva dama DJ i promoter domaće reggae scene. Novinar, dokumenatrista amater, voditelj radijskih programa, od kojih je najvažniji "Rasta vibracije", poznat kao jedan od prvih radio programa posvećenih Rasta kulturi u Srbiji. Startovao je na lokalnim beogradskim stanicama, od 2001.godine na Stankomu, kasnije Akademcu, da bi se ustalio tokom 6 godina na Radio Indexu. Tu je vodila i emisije "Aritmija" i "Rock interview. Na svim tim talasima bila je redovni voditelj i novinar. Nekoliko meseci bila je na Radiju 949 Studio B sa emisijom “Rasta Power”. Prvi festival koji je imao ozbiljnu reggae binu u glavnom gradu bio je ECHO fest 2003., a Miss je radila kao medijski promoter. 2011. godine "Rasta vibracije" prelaze na web radio stanicu poznatog muzičara iz Francuske, Sargenta Garcije i poprimaju internacionalu audio-vizuelnu formu . Emisija je išla simultano iz studija beogradskog web radija NoFM i na argentinski Control Mental radio. 2013. godine emisiju o reggae i dub zvuku, radila je sa Hornsmanom Coyote-om za britanski Roots Lab FM. Kao voditelj Radija Rototom i promoter Reggae Contest-a istoimenog festivala iz Španije, predvodila je uspeh domaćih bendova Zaa i Irie FM, do pobede i nastupa u Pragu i Valensiji. Nastupala je u mnogim klubovima i festivalima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Trenutno živi i radi kao prevodilac i profesor engleskog jezika u Barseloni. Piše dva bloga da bi razumela svet u kome živi.

Posted on 09/11/2012, in music, review, videos and tagged , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 4 Comments.

  1. Veoma dobra kritika. Iako nisam gledao film na festivalu, veoma se radujem sto su najavili turneju kroz vise od 30 gradova Srbije sa ovogodisnjim filmovima, i jedva cekam da pogledam film u bioskopu. Verujem da ima puno gresaka i da je odradjeno sve na poprilicno amaterskom nivou, ali mislim da je ipak za pohvalu to sto se neko potrudio da se film pojavi na velikom platnu.
    Sto se tice samog filma, naravno da mi se svideo, na neke stvari, poput Marlijevih citata, je stavljen naglasak, sto je veoma bitno, jer Marli je retko odbijao intervjue i shvatao ih je kao svoj posao i nesto sto ce iskoristiti da priblizi Rasta kulturu ljudima, a sa druge strane, mislim da se na trenutke vidi da je film radio veoma dobar reziser, ali da nije, ako mogu da kazem, istinski fan. Naravno, to su neke sitnice, koje laik sto se tice Marlija ne bi ni primetio. Sve u svemu, film od mene ima visoku ocenu, kao i ova kritika.😉

  2. Upravo sam se vratio sa projekcije dokumentarca o Marliju koja se odrzala u Kulturnom centru Novog Sada, i imam neizmernu zelju da podelim utiske. Najvise zbog prevoda, jer bilo je takvih prevoda da su oni koja je Slobodna zona napravila macji kasalj, naspram ovoga. Izmedju ostalog, Natty Dread su preveli sa “picnuti dasa”🙂, a jammin’ su u jednom trenutku preveli sa “mi duvamo”, a u narednom sa “pricamo”, a sve vreme su Jah, prevodili sa “Dzah”. I od samog pocetka mi nije bilo jasno zasto prevode stihove pesama, tako da mozete misliti kakvih je provala bilo. Negde mi je logicno da ako ne mogu da pronadju adekvatan prevod na srpski, ostave recu u izvornom obliku, pogotovo stihove. Razumem da jamajcanski akcenat moze malo biti problematican za prevod, ali opet neke greske su bas bile isuvise amaterske, i sto se kaze, bas upadaju u oko, ali od onih 20-30 ljudi koji su dosli na projekciju, mozda je njih dvoje-troje stvarno primetilo te greske, pa su se na odredjene trenutke i smejali na iste, ali da ne duzim, opet, sto kaze Del Arno preci cu preko toga, pa cu biti srecan sto sam najzad imao priliku da odgledam film u bioskopskoj sali. 🙂

    • Hvala Nenade, drago mi je shto nisam jedina koja je uputila kritiku na prevod filma. Ovakvo odlicno delo kevina mcDonalda svakako zasluzuje mnogo vise posvecene paznje prevodu i adaptaciji istog.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: