Hronika Rototom festivala 2012 – 16. avgust – otvaranje

Rototom festival otvorili su Beres Hammond, Derrick Morgan, Ernest Ranglin, MontyAlexander, Bitty McLean, Sly&Robbie tandem, Tyrone Downey, Morgan Heritage.

U osam sati uveče, britanski Ruff cut bend, počeli su da režu prve ritmove i na sceni se, uz pomoć supruge i oslanjajući se na štap, pojavio ikona 60-ih godina i začetnik ska muzike, prvog originalno jamajkanskog stila, Derrick Morgan. Kakva čast videti autora pesme “Forward March”, himne nezavisnosti karipskog ostrva 1962.  Fino upakovana svirka ska i rocksteady zvuka. Ranije tog dana Morgan, Sly i Downey susreli su se sa posetiocima festivala na otvorenom Reggae Univerzitetu gde su u gostima kod čuvenog reggae novinara Davida Katza razgovarali na temu 50-godišnjice postojanja reggaea, a Derrick je posetiocima seminara ponudio live preview svog nastupa kojeg će uveče otvoriti pesmom “Reggae train”. 

Pomenuti Beresa Hammonda kao jednog od najboljih jamajkanskih izvodjača nije dovoljno. Mora se reći – siguro najbolji! Njegov nastup mi je jedan od 3 najbolja na ovogodišnjem Rototomu, i to medju 3 samo zato što sam pristrasna prema omiljenim mi ostalim živim legendama koje smo videli za tih 7 dana. Samo prepoznavši njegov glas iz daljine prošli su me žmarci, a kad sam se približila – uzbudjenje je poraaslo u oduševljenje. Koncert je počeo pesmom “No goodbye”, nešto kasnije i “Standing In My Way”, “She Loves Me Now”…Pesme su se slivale jedna u drugu a na talasima je plovio nejgov mekani glas. Momenat za sve parove bio je “Falling In Love All Over Again” koju je otpevao a capella sedeci na jednom od monitora.

Francuzi Blackboard Jungle u medjuvremenu počeli su lagano da zagrevaju atmosferu pred Mungo’s Hi Fi i Soom T, ali vreme nije dozvolilo da ostanem na Dub Station previše dugo jer na Mainu treba da se pojavi specijal večeri. Još jedan od veoma uticajnih stilova koji su oblikovali reggae je jazz. Slušali smo ga u izvodjenju fenomenalnog virtuoza na gitari Ernesta Ranglina i pijaniste MontyAlexandera u pratnji tandema ritam sekcije Sly Dunbar-Robbie Shakespeare. Možda nije bilo baš pametno staviti ih na raspored posle Hammonda jer je njihova muzika dosta spora i pogodna za improvizaciju, ali je bilo dosta interesantno. U jednom momentu se Robbie čak uhvatio mikrofona ali se čulo da mu to ne leži. Ovaj koncert se ekskluzivno dogodio u Španiji i vidi se da su uživali. Bolje pevačke sposobnosti svakako je pokazao Bitty McLean, koji me je razigrao i čak pod težinom mojih kamera i fotoaparata.

A onda…u mom životu dugo očekivani Morgan Heritage! U Barseloni sam prošle godine gledala Mojo Morgana solo uz matrice, ali sam vrlo nezadovoljna tim koncertom jer nije izgleda imao pravo da peva kompletne pesme originalnog sastava već samo po minut i onda puuull up..Ovo je ipak bilo nešto mnogo drugačije. Razneli su publiku energijom, eksplodirali na bini snagom glasa i voljom da dokažu da Reggae music lives! Morgan family rise! Gramps Morgan je nakon koncerta nama na radiju rekao da je bend ponovo rodjen, da imaju nov projekat i da je here to stay, što će obradovati neke moje prijatelje posebno. Dolaze iz Amerike ali njihova krv je jamajčanska a šarena pojava zrači toplinom.

This slideshow requires JavaScript.

Na Dub Station su Mungo’s Hi Fi pržili basove. Neverovatan je kvalitet zvuka na ovoj bini. Kružno rasporedjeni setovi zvučnika oko sound-systema koji je u sredini daju savršenu jačinu ali nije toliko glasno koliko ta dubina zvuka ulazi u kosti i trese čitavo telo. Nema stajanja. Dabovanje do zore, uz domaću rakiju koja je specijalno za konzumaciju na Rototomu preletela 2000km.

Prvi dan doveo je na Main Stage ljude koji su postavili onu nevidljivu crtu standarda veoma visoko. Treba biti mnogo dobar da odeš iznad. Moć muzike, kreativnost i volja.