Hronika Rototom festivala 2012 – 15. avgust

Konačno je došao i taj momenat!

Sa velikim uzbudjenjem, nakon četiri dana iščekivanja, pripremanja, sunčanja čisto da prodje vreme i obilaska Valensije, kolima sam krenula ka Benicássimu, malom mestu u regionu Castelló, na obali Azahar u Španiji. Vozi me niko drugi do poznati pevač i muzičar, veteran reggae scene Valensije i čovek koji je za sada jedini snimao u izdanju velikog Studio 1, Carlos Mandievus. U društvu sam njegovih kolega, takodje starih poznavalaca jamajkanske muzike…

 Treće špansko izdanje Rototom Festivala, koji slavi 50. godišnjicu Jamajka nezavisnosti, publika je mogla omirisati na dan pre zvaničnog početka. Besplatno veče uz legende roots muzike posetili su ne samo oni koji nose dredove vec i žitelji Benicassima sa porodicom. Malih beba DJ-eva bilo je svuda. Penzioneri su radoznalo gledali, nisu imali izbora kada je zarazni ritam počeo da ih nosi. Njihovi vršnjaci Dennis Alcapone i Vinston Reedy bili su prvi. Repertoar stare škole. Učitelji su bili tu da nas podsete odakle je sve počelo. Što je sjajno, jer koncerti se dešavaju u centru malog mesta, odmah pored vrtića. Dennis, sada već prevalio 60-tu, rekla bih, začetnik toasting stila u pratnji je jednog od pevača predivne jamajkansko-britanske kombinacije koja se zvala Cimarrons. “Cherry Oh Baby”, “Get Up Stand Up” i “Drum Song” za kraj. Ali nije kraj…tek smo počeli, a ja već imam suze u očima od uzbudjenja. Šta ću, žensko sam, prvi put na Rototomu. san se ostvaruje.

This slideshow requires JavaScript.

Usledili su Mighty Diamonds. Videlo se da su im godine postale teške, možda i previše. Ipak, čuli smo neke od pesama koje su nacrtale i opisale put Rasta pokreta kao što su “Africa”, “I need A Roof”, “Poor Marcus”, “Right Time”! . Vrhunska harmonija njihovih glasova zvuči baš kao nekad. Rastopili su se svi u publici. Bend je većinom sastavljen od belaca koji su backing band cele večeri, ali znaju šta rade. Zvuk nije prejak, bina je mala ali kvalitet onoga što sa nje izlazi u zvučnike je itekako vredan.

Treći i poslednji specijalitet večeri bio je Pablo Moses. Visoki čovek, pun energije i veoma izražajnog nastupa, veran i dalje svojim špicastim cipelama. Sa njim Babylon nema šanse! Pevao je omiljene mi “Pave The Way” i na samom kraju “Ready Aim Fire”.

Poslednja reč Fire! odzvanjala je u glavama razigranih posetilaca. Olakšavši se po ulicama, jer predvidjenih prostorija za to nije bilo, svi su krenuli udobnim kućama ili u šatore. Ja svoj još nisam postavila. Prvi put kampujem i to sama treba da izvedem, a kako ću u 3 ujutru da tu skalameriju postavim?…Srećom dragi Španci priskočili su u pomoć. Njima nije bilo dosta partijanja, nastavili su do jutra u kampu. A trebalo je ostati još 7 dana…Nova uzbudjena stižu. Osmeh na lice i u novi Roto dan, prvi zvanični festivalski dan u prostoru koji mi se već tad, hodajući po masivnom kampu, činio zastrašujuće velikim. Hasta mañana!

Miss I Dread