PRVE NAJAVE ROTOTOM MAIN STAGE 2013

Rototom Sunsplash, održaće se ove godine 17. do 24. avgusta, već treći put u mestu Benikasim u Španiji.

Za sada najavljene zvezde glavne bine su legendarni pevač (MC) U-Roy, The Skatalites, Luciano, Israel Vibration & The Roots Radics, John Holt & Lloyd Parks & We The People, Collie Buddz, Anthony B, Protoje, Richie Spice, iz Kalifornije stižu Groundation, iz Latinske Amerike popularna Gondwana a iz Francuske multinacionalni bend Dub Incorporation. Evropska publika će ekskluzivno na Rototomu videti nesumnjivo najplaćenijeg potomka slavnog Boba – Damiana Marlija.

Pred Bob Marli dan u Srbiji – koncerti i novosti

Bob Marli je rodjen 6. februara 1945 godine. Ceo svet već decenijama slavi njegove nesudjene rodjendane, pa će tako razni koncerti i DJ nastupi u toku sedmice biti održani i kod nas.

Uvek se početkom februara čini da se kuva neko važno i veliko Rasta jelo. Interesovanje klubova i koncertnih prostora tad probudi povod da organizuju jedan ali vredan reggae dogadjaj godišnje. Scena je mala ali kvalitet izvodjača je neuporedivo veći od mnogih u regionu, da ne kažem i dobrog dela Evrope. Tako se barem pokazalo u prošlogodišnjoj a i ovogodišnjoj konkurenciji Rototom festivala na koji se, pored naših, prijavio veliki broj evropskih sastava.

Irie FM su otišli na gostovanje na indijskim festivalima, te njih nećemo videti, pitaćemo ih kasnije kako je bilo, ali novosti na sceni je napretek. Idemo redom.

Malo pre Marli dana navršiće se tacno 11.godina od prve svirke sastava Smoke & Soul. Bend vas poziva na proslavu u Klubu Kb Požarevac u subotu 02.februara. Smoke & Soul i ove godine prijavili su se na Rototom contest, takmičenje za titulu najboljeg reggae benda Evrope, u kome su prošle godine pobedili Irie FM. Glasajte a ovde downloadujte pesmu koju vam poklanjaju: 

Istog dana, u Novom Sadu u lokalu koga familijarno zovu Čajdža a pravi naziv mu je Divan Dućan, moja malenkost Miss I Dread vas očekuje u dobrom raspoloženju i sa finom reggae, dub i world muzikom.

Takodje istog dana, Gornji Milanovac pozvaće vas na koncert jednog od naj-roots sastava (moram da izmišljam kovanice jer ako prevedem bice smešno da piše naj-korenskiji bend) i ujedno benda koji najredje svira uživo. Takoreći jednom godišnje, za Marli dan. Ovi talentovani i iskreni muzičari su iz Kraljeva i okolnih mesta a zovu se Dečija radost. Nastupiće u Pivnici Hollywood uz podršku lokalnih Rastamana iz Jah Messenjah ekipe. Apsolutna preporuka autorke bloga.

Dečija radost ovako zvuči: 

Mašta Bašta je jedan od naših najboljih mladih rege bendova. Sviraće u slavu Boba Marlija u Domu omladine Beograda na sam dan njegovog rodjenja 6.februara. Pored njihovog koncerta u toku dana publika će moći da vidi izložbu radova Nikole Milenova i prelista časopis Lice Ulice kao i da pomogne u prikupljanju odeće za decu iz Svratišta. Inače, Mašta Bašta je jedan od bendova prijavljenih za Rototom kontest i na njihovom sajtu takodje možete glasati za njih a ovo je simpatični spot za pesmu Dan.

Hornsman Coyote započeće mini turneju koncertima posvećenim Bobu Marliju u beogradskom „Božidarcu” 8. februara i u novosadskom klubu „Quarter” 9. februara. Nastupiće sa svojim novim pratećim bendom Balkan Music Box Riddim. U čast velikana rege zvuka Hornsman Coyote će pored svojih pesama izvesti i svoj izbor pesama Boba Marlija. Kao predgrupa na beogradskom koncertu nastupiće mladi bend CheGuerillaz.

Hornsman Coyote & Balkan music box – video premijera

Hornsman Coyote & Balkan Music Box Riddim objavili su prvi zajednički video snimak za pesmu REVOLUTION. Video je snimljen početkom decembra prošle godinena koncertu 100% LIVE u Domu Omladine Beograda.  

BMB bend čine Vladimir Lešić – perkusije, Dejan Utvar – bubnjevi, Damjan Ćirilović – bas, Slobodan Jovanović – gitara; Ivan Jevtić – klavijature; Mladen Lukić – trombon; Đurđica Vali Gajić – prateći vokal)

Pogledajte video:

Bunny Wailer će tužiti Snoop-a?

Malo vrućih tema sa linije USA-Jamajka…

Snoop Lion, ranije Snoop Dogg, uspeo je u naizgled nemogućem – razbesneo je gomilu iskuliranih rastafarijanaca.

Oni tvrde da je lagao o tome da je postao Rasta samo da bi snimio film i prodao svoje pesme. Rastafarijanci prete da će ga tužiti.

Bunny Wailer – originalni član Wailersa – kaže da ga je razljutio dokumentarni film “Reincarnated”, koja prikazuje Snoop-ovo uranjanje u Rasta kulturu za vreme snimanja svog prvog reggae albuma na Jamajci prošle godine.

Wailer tvrdi da je Snoop  “falsifikovao Rastafari zajednicu, njene ličnosti i simbole ” i da nije uspeo da ispuni “propisane, kao i moralne i verbalne obaveze.”

Bunny nije jedini koji se oseća prevarenim – čelnici Ethio-Afrikanske Dijaspore Union Millennium Council (Rastafari Millennium Council) poslali su Snoop-u protestno pismo od 7 stranica.

U tom dokumentu tvrde da su jasno dali do znanja američkom reperu da “pušenje trave i afinitet ka Bobu Marley-u i reggae muzici nije ono što definiše originalnu Rastafari kulturu!”

Oni navodno, traže da Snoop prestane da koristiti ime “Lav” (Lion), plati “finansijsku i moralnu odštetu” i javno se izvini.

Ako odbije – Fire will burn him! Ili advokatskim rečnikom – tužiće ga.

Snoop još uvek nije dao komentar.

Izvor: TMZ

Dub Karavan meets Hornsman Coyote

U februaru stiže Dub Karavan meets Hornsman Coyote na albumu pod nazivom “Dah mira” (Breath of peace). Englesko-srpska saradnja nam  donosi instrumentalnu roots reggae i world muziku, ali takođe sadrži dve vokalne pesme. Biće dostupan na Limited Edition Double Vinyl, CD-i Digital Download za Dread Camel Records.

Irie FM, Hornsman Coyote & Bizar Bazar u Domu Omladine – report&foto,video

Reggae kao muzika potekla iz krajeva u kojima je nastala pesma “96 degrees in the shade” (u Farenhajtima), začudjujuće, u Srbiji okuplja više ljudi nego u letnje vreme! Takav nam je život na Balkanu, iskrivljen, a oni koji vraćaju nadu i šire svest svojih slušalaca dobiju priliku da sviraju 100% live najčešće kad je barem minus 10 na skali temperaturnog deficita. Ljubitelji zavera videli bi nešto više od slučajnosti i opsovali eksploatatorski Babylon koji voli mužnju raznih mitova, naročito onog o Marliju tokom dana kada se obeležava njegov život ili dan odlaska u Zion….

Eh…umesto kukanja o snegu, hladoći, opresivnoj zabrani pušenja (ko se nije setio da dok se sluša reggae mora i da se puši?) treba da pohvalim sve ljude koji u decembru, januaru i februaru dolaze da podrže ovo malo predstavnika domaće reggae scene. Koncert Irie FM-a, sastava sa titulom najboljeg evropskog benda na Rototom Contestu i internacionalno priznatog multi-muzičara Hornsmana Coyote-a, uz pojavu sastava Bizar Bazar, okupio je u Domu Omladine, po slobodnoj proceni oko 200 ljudi. Impozantna cifra za situaciju iznenadjujućeg snega u decembru kad sa Voždovca putujem sat vremena do centra grada.

Zakasnivši na koncert, koji je iako najavljen u 9 počeo nešto pre pola 10, shvatam da je Irie FM prvi na rasporedu i da će svirati mnogo kraće nego što sam očekivala i to tek nekih 40 minuta. Solidan je bio nastup mnogočlanog benda, doduše sa možda nešto manje energije nego nedavno na bini Rototoma u Španiji ili na solo nastupu u beogradskom Gun Clubu u oktobru. Tek na “Mystic Twilight” svirali su iz sve snage.

Ljubiteljima dub-a nije bio uskraćen užitak, a ja jedva čekam dan kada će ovaj sastav da objavi ceo album u dub i instrumentalnim verzijama. Neko im je zamerio manjak refrena u pesmama. Moje mišljenje je da ne bi trebalo da odu u struje riddim reggaea, već da ovi momci treba da dozvole sebi da se razmašu i eksperimentišu, da se ne stide već pokušanih upliva u jazz i dub. Iako imaju samo jedan album, oni zvuče veoma zrelo i usvirano te bi zasigurno bili dobri i na polju zahtevnijih dub deonica. Urošu sve pohvale na primetnom progresu. Mladi reggae trombonista Vukašin je prilično tražen u poslednje vreme – vrlo dobro se snalazi izmedju Eyesburna, Smoke&Soul-a, svog matičnog Irie FM-a i još ponekim gostovanjima. Svima je već jasno da je Vukašin vredan naslednik Kojota ali i muzičar sopstvenog pečata.

Povratak na domaću scenu Hornsmana Coyote-a desio se nedavno izlaskom singla “Belly of the beast” sa poznatim Jah Masonom koji je naišao na pohvale mnogih stranih medija i fanova. Hornsman Coyote je uz pomoć koncertne agencije Balkan Music Box okupio bend vrsnih muzičara – Dejan Utvar za bubnjevima, gitarista Boban i klavijaturista Ivan iz Irie FM-a, prate ih perkusionista Vladimir Lešić,  basista Damjan Ćirilović (Smoke’n’Soul) i drugi trombonista Mladen Lukić (Bizar Bazar, Maraqya) i Djurdjica Gajić kao prateći vokal i lepši deo ekipe. Bila je to jedna vrlo dostojanstvena i pažnje vredna svirka, sa mnogo emocija našeg rastamana koje su prelivale binu. Bend je svirao razigrane melodije, bilo je i dub-a a na trombonskim delovima pozavideli bi i veliki Henry Buttons ili tata Rico Rodriguez. Njegova muzika ne odstupa, kao u slučaju Irie FM-a (svako po sopstvenom izboru) od Rasta filozofije koja slavi Haila Selasija. Kojot peva o Jednoj ljubavi sa jednakim Rasta ubedjenjem kao i o Babylonu, uništenim vrednostima društva, lažljivim medijima  ili vampirima koji piju našu energiju i teraju u depresiju. Celokupan nastup od oko 80 minuta stvoren je za samo 2 sedmice vežbanja. Za prvu pojavu Hornsman Coyote & band – poštovanje i divljenje od mene!

Ovaj koncert ne bi bio potpun bez MC Milovana iz Zemlje gruva i Vukašina u pesmi koja se za potrebe promocije koncerta Capleton-a zvala “Liberation Serbia“, sad ima neki drugi naziv, kao i najmladje domaće reggae pevačice Natalije u pesmi “I’ll be there for you“.

O Bizar Bazaru ne znam…..ipak je ovo blog posvećen reggae muzici. Mogu da kažem da su imali dobar zvuk i spektakularnu pojavu, samo bih radije da su nastupili neki drugi put, na nekom drugom mestu. Zamislite da ste u blender ubacili harmoniku dugmetaru, jednu domino damu, pola kila jagnjetine, litar belog i kisela za shpricer, zaboravljene u ormaru afro duvače, 2 hard rok fana i jedno sumnjivo lice. Uključili ste u struju i dobili ono što je van granica, a i ovde ponekad, popularno pod nazivima Balkan-miks, Balkan-swing ili u najširoj i najvelikodušnijoj verbalnoj odrednici kao world music banda napravljena da oni koji to vole budu cool uz narodnjake i (v)ino, kad te pitaju šta slušaš a ti kažeš – svu dobru muziku. Odjednom! Vrlo sličan ali mnogo kulturnije stilizovani bend (ko je kome sad kopija?) slušala sam u Berlinu, mogu pretpostaviti da Bizar Bazar zna ko su Dela Dap. Za one koji su sinoć bili na 100% Live-u evo i linka pa uporedite. Čak sam se potrudila da pogledam stranicu o bendu na sajtu Bizar Bazara ali nisam provalila gde ili ko je ta vrpca koja po sličnosti povezuje ova 2 sastava.  To bi u Berlinu bilo interesantno za veče balkanske muzike, egzotika i prilika za glupiranje i gibanje, ali zaista ne razumem zašto bi ih neko stavio izmedju 2 reggae benda i masirao mozgove Rasta publike uz plaćenu ulaznicu po ceni od 800 dinara, koju, sudeći po izrazima lica reggae fanova tokom ovog nastupa, nisu kupili željni bizarnog vašara.

Bez ikakve tendencije da previše unizim, interesantan je sastav, obirom da su novi, mislim da će fanovi Kultur Shock-a, Shazalakazoo ili Dubioza Kolektiva dobiti konkurenta. Just not my cup of tea…Istina je da sam izašla iz sale srećna i ponosna na reggae drugare. Odoh na zasluženi odmor u malo toplije krajeve, te ćete od mene novi blog čitati verovatno u februaru nakon Marley dana kada ćemo se okupiti tradicionalno da proslavimo retku priliku za uživanje uz naše borce u reggae misiji uz specijalnog gosta Jah Mason-a. Jah Gude, Jah knows!

PS. Ostajem dužna kraj hronike sa Rototoma, znam, mnogo odugovlačim, rastežem.

Možda bi bila OK ideja da otvorim konkurs za saradnike na blogu…Hoće li neko da se pridruži?

Wayne McArtur iz UK pravi turneju po Srbiji

Poznati pevač britanske reggae scene WAYNE McARTHUR će u okviru turneje po Srbiji sa Jahmessenjah Soundsystem-om posetiti Beograd, Zrenjanin, Leskovac i Smederevo. Na nastupu u Beogradu kraljica medju balkanskim reggae vokalima Darka (ex ZAA) promovisaće svoj prvi solo singl. DJ nastupe prirediće Miss I Dread & Hornsman Coyote (Kojot Eyesburn) koji od nedavno zajedno rade na No1 roots radio stanici iz Velike Britanije Roots Lab Inernational, kao i Jah Messenjah selektori iz Gornjeg Milanovca. 

Wayne McArthur je muzikom aktivno počeo da se bavi davne 1982. godine kada je zajedno sa nekolicinom prijatelja osnovao svoj “Moonwave Music Soundsystem”. U početku je njegova glavna preokupacija bila izgradnja soundsystem-a sa snažnim pojačalima i velikim brojem zvučnih kutija. Već tada je želeo da postane pevač i muzičar, a za to je imao predznanje jer je uspešno svirao bubnjeve u bendu “Equal Efforts” od 1979.godine. Godinama je sticao dragoceno iskustvo nastupajući širom Britanije, a 1987. godine Wayne odlazi na live session u Ariwa Studio kod čuvenog Mad Professor-a gde nastaje njegova prva pesma pod nazivom “Good That U Do”. Te 1987. godine “Moonwave Music Soundsystem” prerasta u izdavačku kuću koja izdaje singlove kao što su: Universal Harmony, Special Request, Natural Forces, Sure won’t be Sorry, Sweet Music, Jah is the only way…Od tada se Wayne McArthur uspešno bavi kako stvaranjem novih pesama tako i muzičkom produkcijom, a za sobom je do sada ostavio četiri albuma kao i pregršt singlova…U proteklih dvadeset i više godinama Wayne je saradjivao sa mnogim velikanima britanske reggae scene medju kojima su: The Disciples, Russ D, Dougie Conscious, Vibronics, Jah Free…Uverite se i sami u kvalitet žive legende ovog  revolucionarnog muzičkog pravca – posetite jedan od nastupa u Srbiji!!

Top 10 stereotipa o Jamajci

Postoje mnoga pogrešna mišljenja o Jamajci. Ali nisu krivi ljudi koji veruju u to. Krivica je na medijima, koji šire propagandu i lažne informacije. Tu je i shvatanje da je način na koji su Jamajčani prikazani u filmovima uverljiv. Razumem da su neki od stereotipa o Jamajčanima intrigantni i zabavni, međutim istina mora biti rečena.

Mnogi od tih stereotipa su ovekovečeni i usadjeni u umu stanovništva oko 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Čak izgleda da i sami Jamajčani veruju u neke od stereotipa.

1. Svi na Jamajci puše marihuanu
To je najpopularniji stereotip. Ljudi su još uvek iznenađeni kad upoznaju Rastafarianca koji ne puši marihuanu. “Pušite travu?” je najpopularnije pitanje koje se postavlja Jamajčanima kada putuju u inostranstvo .

U 2009, oko 13% Amerikanaca koristilo je marihuanu,podatak je Svetskog izveštaja od drogama iz 2011. Na istom izveštaju se temelji podatak da je oko 10% opšte javnosti Jamajke pušilo marihuanu u 2006. godini. Sub-kultura korišćenja marihuane na Jamajci je specifična i mala. To je, međutim, snažana sub-kultura. (http://en.wikipedia.org/wiki/Annual_cannabis_use_by_country).

2. Muškarci Jamajke su švaleri
Samo zato što muškarci sa Jamajke uvek komplimentiraju ženama, ne znači da imaju skrivene motive. To je prirodno kod njih, biti druželjubiv prema ženama jer one su kao Majka zemlja. Žene su te koje ponekad mogu krivo protumačiti društvene signale  i zaljubiti se. Ipak, većina njih će se smiriti i venčati. Stopa razvoda na Jamajci je čak niža od one u zemaljama “prvog” sveta.

3. Svaki stanovnik Jamajke je Rastafarijanac
Glupo zvuči, ali zaista puno ljudi misli da je većina stanovništva su Jamajke okrenuta Rastafarijanstvu. Naprotiv, samo mala broj zaista to i jeste. Približno manje od 3% od Jamajčana su Rastafarijanci.

4. Jamajčani praktikuju vudu magiju

Većina Jamajčana zna o voodoo magiji ono što su videli na TV-u. Smešno je da oni vide na TV-u i same sebe kako praktikuju vudu. Sve je to samo bujna mašta Holivuda koji gradi fiktivne likove kako bi stvorili famu. Jamajčani imaju svoj spiritualni taboo koji nije vudoo. Ti ljudi se zovu Obeah man-woman.

5. Marihuana je legalna
Pokušajte da zapalite spliff u javnosti na Jamajci i videćete koliko brzo ćete biti uhapšeni. Od vremena kad su pobune robova povezane s marihuanom, ova biljka je protivzakonita. Turisti često bivaju uhapšeni jer pod utiskom stereotipa ne znaju realni zakon. Kazna za posedovanje može biti novčana kazna ili uslovna osuda. Postoje ruralna područa gde je na snazi neka vrsta tolerancije.

6. Jamajčani su uvek srećni jer su “naduvani”

Kad Jamajčani putuju u druge zemlje i ljudi primete da se ostrvljani puno smeju, prvi utisak je da su “naduvani”. Istina je da se Jamajčani samo puno smeju, naravno. Prema 2009 istraživanju Happy Planet-a, Jamajka je treća najsrećnija zemlja na svetu, dok je SAD rangiran kao 114 na listi. Jamajčani su prepoznatljivi po svojim izlivima glasnog smeha npr. u vozovima, avionima ili čak u bolnicama.

7. Jamajčani imaju puno dece

Jamajka je podnaseljena zemlja. Stopa rasta stanovništva iznosi oko 0,7% godišnje. Prosečno 2 dece rađa svaka žene na Jamajci. (http://www.indexmundi.com/jamaica/total_fertility_rate.html)

Ovaj stereotip je mogao biti istina u doba baby boomera pre čak 30 godina. Neki popularni ljudi sa Jamajke, kao što je Bob Marley  možda imaju više dece, ali pogrešno je  pretpostaviti da svi Jamajčani imaju ista reproduktivna uverenja poput Marleya.

8. Nasilje Jamajke utiče na turizam

Turisti su puno sigurniji na Jamajci od rodjenih Jamajčana. Sa rastom kriminala raste i priliv turista koji posećuju ostrvo.

Nasilje na Jamajci dešava se između pojedinih bandi. Tamošnji zločini nastaju medju siromašnim stanovnicima u nerazvijenim sredinama. Srednja klasa gotovo je izuzeta. Gornja klasa zajednice i turisti ne vide nasilje. U poredjenju s Meksikom i Indonezijom, Jamajka je puno sigurnija za bilo koju oblast turizma.

Propagandni filmovi i negativni stereotipi

9. Jamajka je siromašna zemlja
Vlada Jamajke ima puno dugova. Međutim, postoji mnogo uspešnih salonima luksuznih automobila na Jamajci. Tržište nekretnina je ogromno. Puno ljudi se seli na Jamajku iz bogatih zemalja sveta. Iako ostrvo nije najbogatije na Karibima, ono ipak bogati nekoliko najimućnijih ljudi u regiji. Jamajka ima obilje prirodnih resursa koji privlače brojne investitore. Privatni sektor je i dalje zdrav i stopa zaposlenosti nije previše mala. Infrastruktura za turizam je najsavremenija u svetu od marta 2012.

10. Jamajčani ne govore engleski
Koji jezik govore na Jamajci? Ovo je bolje ne pitati nekog stanovnika Jamajke na engleskom jeziku. Kreolski ili patois koji se govori na Jamajci zapravo je broken english pomešan s nekoliko drugih jezika. Službeni jezik je britanski engleski. Kreolski je govorni jezik a britanskim engleski se koristi samo u formalnim situacijama, kao što su škole ili posao.

Ko još uvek nije čuo kako zvuči patois, nek pogleda sledeci (funny) video:

___________________________________________________________________________________

Prevela i priredila Miss I Dread

orig. http://rasta1.hubpages.com/hub/Top-Ten-Jamaican-Stereotypes

HRONIKA ROTOTOM FESTIVALA 2012 – 20.avgust

Još jedan vreo kamperski dan. D-dan, peti dan festivala, 20, avgust, dan za prvi radijski program na srpskom jeziku u dugogodišnjoj istoriji Rototom festivala, na streamu Rototom radija i FM talasima Voxuji radija iz Benicasima.

Uzbuđenje raste od momenta kada sam ustala nakon samo 3 sata spavanja u mini sauni zvanoj šator i potpuno mokra krenula u svoj jutarnji ritual – kafa, mogo vode, malo doručka, hladan tuš. Ono jučerašnje iščekivanje a i strah od kiše , danas je samo sećanje na prijatnu epizodu života na festivalu. Vrelina, čini se, topi i kamenje. Mislim da sam negde pokapala barem 5kg svoje težine…Istopila se, takoreći.

Suva je zemlja pod nogama, oblast Valensije nije videla kišu od početka leta. Brojne su debate i skandali oko požara koji su izbijali na hektarima ovog područja, dok je Vlada Španije uporno stezala kaiš pokrajinskih vlasti sve snažnije, toliko da su skresani budžeti i za vatrogasce. Zbog toga, a i mnogo drugih stvari, moje kolege sa Rototoma, Supa Bassie i Marcus su izašli na binu i celovečernji program vodili obučeni u majice sa natpisom “Stop korupciji” štampanim preko likova gradonačelnika i još nekih španskih i katalonskih političara. Ko bi tako nešto smeo u Srbiji da uradi? Da li bi recimo Exit smeo, i pitam se da li je ikada smeo da digne glas protiv nedemokratskih vlada, korupcije, represije, ratova, zloupotrebe žena i dece, pobuna, loših monetarnih sistema, za slobodni internet, za legalizaciju kanabisa…..? Festivali koje imamo su najviše zainteresovani za novčanu dobit, kultura i aktivizam su svedeni na štandove i male bine koje skoro niko ne obilazi, dok su cene ulaznica nedostupne većini srpske populacije…..Daleko je Srbija…

Emisija je spremna, samo još da krenem. Spas je naša mala radijska konzerva, jedina klimatizovana prostorija na festivalu. U nju stane ponekad i do 15 ljudi. Buenos días Rototom!

Sluša se u kampu i autobusima koji voze probudjene kampere na plažu. Profesionalnost je zahtev posla. Koliko god da smo premoreni svi, ipak se izdržava. Svaki dan košta sve više, ali sve je ovo iz čiste ljubavi. Sat vremena emisije je prošao jako brzo. Nisam uspela da snimim niti da emitujem i preko mog matičnog Radio Timba jer sam bila sama i nikoga od tehnicke podrške nije bilo. Razumljivo, mnogo rade i odmor je preko potreban. Zadovoljna sam. Bend iz mog grada uspeli smo da dovedemo na najveći reggae festival u Evropi i da na njihovom radiju imam emisiju RASTAMAN VIBRATION na svom jeziku. Uslediće još jedna emisija poslednjeg dana sa Sargentom Garciom, vlasnikom Radio Timba, što je tek posebna čast za mene.

The Charmax bend dao je prve taktove za početak koncerta sastava The Congos. Ovaj legendarni bend iz Black Ark studija Lee Perryja, skromni i veseli Rasta elders fascinirali su me u aprilu 2011 kada sam ih gledala i upoznala u Barseloni. Koliko životne radosti, koliko žara u očima ovih dekica! Njih vreme a ni godine ne sprečavaju da igraju, da skaču, da vole i pevaju! Cedric Myton i njegovi prijatelji nisu nikada prestali da rade pišu pesme. Kao što i rekoše, nikad neće prestati sve dok njihov život ne prestane. Oni su medju retkim jamajčanskim grupama koje se na koncertima ne oslanjaju samo na svoje stare hitove već pevaju i nove pesme i ta svežina se primećuje. Otvaraju koncert sa “Children Crying in the wilderness”, a “Open up the Gate”,“Fisherman” i “Congoman” nisu izostali. Neočekivano malo ljudi je došlo da sluša Kongose. Zašto?! Oh, Jah, upali nam klimu da i oni koji sviraju u 8 uveče mogu imati više publike…

Potom, skoro bez pauze izmedju bendova, jer Charmax svira i dalje, posle jedne decenije, predamnom se pojavio prvi Rastaman koji je održao koncert u Srbiji – Max Romeo!  “War Ina Babylon” i “One Step Forward” svirali su oštro, ali smireno i besprekorno, beskompromisno probudili publiku koja se možda malo “razvodnila” za vreme Kongosa, ali ne i za vreme Maxove pesme “Melt Away”. Njegovi nastupi nisu spektakl i uvek su vredni dubokog poštovanja. “Milk & Honey” je zvučala kao da je objavljena ove godine, vanvremenska pesma.

Puno pozitivnih emocija u kombinaciji sa umorom je ponekad previše da se podnese. Htela sam da se iscmizdrim mnogo puta od radosti i uzbudjenja, al sam bila cool, jer ipak sam najviše vremena provela u backstage, pa nije lepo…Htedoh to da uradim u svojoj maloj kupastoj kući u kampu, nego nikako da nadjem vremena…. I, eto, u momentu kad je Max rekao da je budućnost pred nama, da je scena ostavljena dolazećim naraštajima, kada su se na binu Rototoma popela njegova deca i otpevala 2 pesme sami i jednu uz očevu pratnju a njihovi stihovi bili poruka mira, ljubavi i kritika društva koju samo deca umeju tako iskreno i direktno da sroče, plakala sam kao kiša. Svedok sam istorije i budućnosti u istom momentu, sa velikom željom da su moji prijatelji iz Beograda tu sa mnom da podele ovaj snažni utisak. Plamen će ostati upaljen još nekoliko vekova posle nas. Neka traje ovo veče što duže.

Sledi poslednji koncert večeri, bar što se mene tiče – stižu moje nove ljubavi iz Porto Rika.

Mnogo muzike stiglo mi je preko prijatelja iz Latinske i Srednje Amerike. Medju morem sjajnih bendova, izdvojio se portorikanski Cultura Profética. Na moje iznenadjenje, Španci ne znaju bash mnogo o njima. Celog dana pričala sam kolegama sa radija da ne propuste taj koncert, i drago mi je što nisu, iako su zdušno, budući više okrenuti starijem jamajčanskom reggaeu, rocksteady-u i mentu,  imali kontraargument da to nije reggae i nije Rasta. Vrlo me je pogodio neprijateljski nastup jednog od mojih španskih kolega sa radija, gde je Cultura došla nakon koncerta u goste, kada ih je skoro napao da mu objasne šta je u njihovoj muzici reggae. Stara garda teško menja svoje navike i ukuse.

Ne slažem se s tim stavom. Momci nisu Raste, kao ni Irie FM uostalom, pevač Willy nosi jedan dread koji mu seže do kolena, muzika jeste u svom izražaju više pop, ali to jeste reggae, sa primesama funka i raznih elektronskih efekata i dub-a. To se po meni zove kreativnost, koja je daleko karekterističnija za rane dane reggae muzike i daleko je od ograničenosti na jednostavni one-drop ritam i malo dub-a. Cultura Profetica je kompletan bend, sa back vokalima i duvačima a i bubnjar peva (tonalitet i boja glasa kao B.Marley), sa mnoštvom uredjaja za eksperimentisanje sa zvukom. Poslednji album La Dulzura je najvećim delom ljubavni, dok za sobom imaju i nekoliko stilski različitih albuma, dosta oštrijih, fank i sa pop-reggae-rock primesama. Pevač i basista Willy mi je otpevao za snimak moj omiljeni stih iz pesme La Complicidad, i bila sam presrećna!

Za kraj je najavljen Beenie man. Možda je lepo seo onima koji vole malo tvdji i dancehall zvuka, ali posle ovako emotivne večeri i divnih soulfull bendova, nije bilo šanse da slušam i njega. Posebno zato što je došlo vreme za odmor i laganu pripremu za Dub station, gde, se ljudi i dalje lepe ko muve za zvučnike. Ta slika me uvek nasmeje, nekao je potpuno suludo i neverovatno.

Black Chiney na Dancehall bini, Iration Steppas čekaju nas na Dub-u. Par sati ranije razgovarala sam sa Markom Iration-om, koji se seća dolaska u Srbiju 2003-će na Echo festival i pozdravlja fanove i brata Hornsmana Coyotea. Sutra je Johnny Osbourne na glavnoj bini, i još mnogo sjajnih muzičara i sound systema. Oseća se da se kraj lagano prikrada, mislim da samo želim da se naspavam, a ne prija mi pomisao na kraj.

Live:

http://www.rototom.tv/3844/max-romeo-rototom-sunsplash-2012

Velikani kao Piter Toš nikad ne umiru

Vlada Jamajke je 16. oktobra odala počast Piteru Tošu, jedan od divova regea, 25 godina nakon njegovog ubistva.
Kćerka pevača i gitariste, Niambe, primila je posthumno priznanje “Red Zasluga” (Order of Merit) za očev doprinos muzici. To priznanje je treće najprestižnije na Jamajci i  deo je nacionalne ceremonije.

Uz Boba Marlia i Banija Wailera, osnovao je bend The Wailers, poznat je širom sveta po svojim porukama mira, jednakosti, jedinstva i prkosa. Piter Toš je napustio grupu u 1973, kada su je izdavači prozvali Bob Marley i The Wailers. Njegovi solo albumi, uključujući “Equal rights” i rad s Wejlersima, doneli su mu svetsku slavu.

Winston Hubert McIntosh je bio poznat kao osoba koja je otvoreno pričala o apartheidu i legalizaciji marihuane. Brojni fanovi se sećaju epskih trenutaka njegovih nastupa uživo. Tosh je možda najkontroverznija figura rege muzike.

Tokom One Love koncerta, organizovanog od strane vlade 1978. optužio je čelnike Jamajke i njene srednje klase za podršku policijskoj brutalnosti i političkim bandama. Ostrvski mediji osuli su paljbu po Tošu zbog tog čina koji se dogodio ispred oko 200 stranih novinara i premijerom.

Umro je 1987. u četrdeset drugoj godini, a ubili su ga lopovi koji su provalili u njegovu kuću.

Peter Tosh – Speech At The One Love Peace Concert 1978

Peter Tosh – Speech about Legalization- Montego Bay,1982-11-27 Jamaican World Music Festival