OVERexcited @ OVERJAM a.k.a. Mali festival VELIKE budućnosti

Tekst: Dina Todorović

Foto: Čedomir Stanković

________________________

Jah je veliki, a ja tako mala! Mislim da ova parola na koju me je inspirisao jedan film s Odri Tatu (“Bog je veliki, a ja tako mala”) najkraće i najpreciznije može da opiše moj gubitak nevinosti. Kada kažem gubitak nevinosti mislim na svoj prvi odlazak na jedan rege festival, ali onaj pravi, kakvih još uvek nema u mojoj zemlji. I bilo je kratko…. i bilo je slatko….. i bi OVERJAM!!! U mojim očima ostao je tako veeeeliki, tako lep i privlačan, zavodljiv i darežljiv. Znam da ću ga zauvek pamtiti, svaki sekund proveden na njemu, uz posebnu žal što dan ne traje 34h, jer bismo verovatno samo tako uspeli da zabeležimo, čujemo, probamo, istražimo sve što se oko nas dešavalo.

Ovaj drugi po redu Overjam internacionalni rege festival održan je od 14. do 17 . avgusta u slovenačkom mestu Tolmin, koje se nalazi na samom obodu nacionalnog parka Triglav, i u blizini granice sa Italijom. U pitanju je jedan mali festival čija je velika istorija upravo počela. Put od nepretencioznih obećanja, i skromne najave izuzetno atraktivnog programa, do potpunog trijumfa vodio je kroz četiri sadržinski bogata festivalska dana. Ova jedinstvena muzička platforma u ovom delu Evrope rezultat je koprodukcije italijanskog kulturnog društva Overjam i slovenačke agencije Kurz Rock Vibe, a po svedočenju mladog muzičara iz Slovenije Tadiman-a zapravo je plod rada i pre svega ljubavi jedne velike rege porodice okupljene oko istih vrednosti i ciljeva. Sva sumnjičavost prema organizaciji koja je nastala usled slabijeg prvog (prošlogodišnjeg) pokušaja nestala je već prvo veče kada su sa Main stage-a publiku oduvali američki sastav Groundation sa svojim hitovim poput Babylon Rul Dem i We Nah Forget Rome, a nešto kasnije i velika jamajčanska zvezda novije generacije Protoje u pratnji sastava The Indignation, koji je veliku polularnost doživeo na kontu svog drugog albuma 8 years affair. Sledećih večeri kao hedlajneri Mainstage-a nastupili su legendarni Inner Circle i Barrington Levy koji su oduševili virtuoznim umećem, dok je jedan od najpoznatijih dancehall umetnika današnjice Skarra Mucci nastupio poslednje večeri. Bogat i raznovrstan program se odvijao i na binama Dub Area, Overstage, Dancehall arena i Beach stage. Svojim prisustvom festival su uveličali i sastavi Mellow Mood i Quartiere Coffee iz Italije, nemački izvođači Jamaram, Jahcoustix i Sentinel, Dub heart i Deadly Hunta iz Velike Britanije, Jah Sun iz Kalifornije, slovenački Roots in Session, Brain Holidays iz Hrvatske i mnogi mnogi drugi, o čemu se možete informisati na sajtu (http://www.overjamfestival.com/) ili Facebook stranici festivala (https://www.facebook.com/OverjamInternationalReggaeFestival). Od umetnika iz Srbije zapažen nastup na Mainstage-u imao je Hornsman Coyote koji brzo osvaja srca ljubitelja kvalitetnog zvuka i pravih vrednosti, a polako i sigurno i evropsku pa i svetsku muzičku scenu. Na bini Over stage nastupao je i bend Killo Killo banda iz Novog Sada, dok je na Beach stage-u u ulozi selektora nastupio King Calypso iz Lazarevca.

Ideja za odlazak u Sloveniju na festival koji je nasledio nekadašnji (za nas tada klince) čuveni Soča River Sunsplash rodila se usled lineup-a koji je iz dana u dan počeo da mi iskače na Fejsu: Groundation! Protoje! (hm…!) Barrington Levy! Inner Cicle! Tako su uvek daleko, a sad odjednom tako (relativno) blizu… Definitivno napustivši ideju o odlasku na Rototom u Španiju (ne treba posebno isticati materijalnu pozadinu takve presude), pojavljuje se prvi pushup: lepa vest da King Calypso nastupa poslednjeg dana, i rado će mi ustupiti slobodno mesto u svom sound sistemu, čime će putni troškovi biti značajno skresani. Pristanak na tu opciju par dana kasnije je doveo do toga da se akreditujem kao novinar za magazin Lice Ulice (čiji sam volonter već par godina), a kome je jedan rege festival zanimljiv budući da se bavi promocijom i socijalnom inkluzijom marginalizovanih pojedinaca ili subkultura. Savršeno uklapanje u čitavu priču festivala o promociji kulturne različitosti, tolerancije i očuvanja životne sredine putem rege muzike kao sve moćnijeg oružja/oruđa u borbi za vlastitu svest i stav. U misiji da na pravi način iskusim muziku koju godinama slušam pridružuje mi se i najbolji prijatelj, fotograf-volonter i čovek mog života, sve u jednoj osobi. Ovo je idealna prilika da se u ime naše male ekipe srpskih entuzijasta zahvalim divnim ljudima iz organizacije (Andrej Težak, Sandi Maver, Ana Zorko, Andrea Kwalaman + ostatak ekipe koja je uspešno realizovala čitav događaj) na divnom iskustvu koje su nam pružili. Novinarske akreditacije naravno znače prisustvo konferencijama za štampu, od kojih smo uspeli da zabeležimo onu sa Groundation-om (svega troje novinara i to iz Bugarske, Srbije i Hrvatske, kasnije nam se pridružilo i dvoje Italijana), zatim konferenciju sa gospodinom Barrington Levy-em koji je tih dana uživao u opuštenom razgledanju Tolmina i okoline, i trojni intervju organizovan za Hornsman Coyote-a, Jahcoustix-a i Tadiman-a, koji su nastupali jedan za drugim u pratnji festivalskog Riddim benda, što je sve zajedno bila predgrupa za nastup Scarra Mucci-a.

Svaki prvi put je težak i to zbog odsustva iskusta, pa je tako bilo i sa nama. Neke greške su veće, neke manje. Zahvalna sam na prilici koja mi se ukazala posle sjajnog i predanog nastupa Protoje-a i njegovog benda The Indignation da na kratko popričam sa Paris-om (klavijature), a zatim i Oje Ken Ollivier-om (Protoje), ali je ostao gorak ukus pošto sam bila OVERexcited @ OVERJAM, te u datom trenutku nisam imala dovoljno mudrosti da sa čovekom povedem konstruktivniji razgovor, kakav bi mu verujem svakako više prijao. On i bend su imali izuzetno moćan nastup, i biće i više nego zanimljivo pratiti njihov razvoj. Sve vreme tokom razgovora bio je jako prijatan, nekako baš skroman, smiren, otvoren i pristupačan, a uspela sam između ostalog da saznam kako veruje da svaki pojedinac u sebi ima delić božanskog, da Rasta učenje ne vidi razliku između recimo mene koja imam totalno različite korene od naprimer njegovih, da je smisao svega da ne postoje podele i ograničenja, kao i da se sadašnji trenutak u istoriji regea može označiti kao “rivival of Jah music“.

Sve se to meni učinilo poprilično loše vođeno sa moje strane, da ne kažem neprofesionalno, prvenstveno jer se radi o nekome koga izuzetno poštujem i volim i koga sam želela toliko toga bitnog da pitam, ali onda se kroz par dana pojavio Hornsman Coyote na svojoj konferenciji sa ohrabrujućom pričom koja me je držala na ivici suza, zbog svoje jednostavnosti a opet tako lekovitog efekta na svaku boljku, ranu ili ranicu:  (kratak odlomak) “Kod regea je najbitnija pozitivnost, i zdrav način razmišljanja i življenja, što je jako dobra stvar. Iako se iste poruke stalno ponavljaju uvek iznova i iznova, upravo je to potrebno ljudima, treba jedni druge da podsećamo šta je ispravno u životu. Rege u podsvesti menja način razmišljanja ljudi, način na koji žive, to je misija broj jedan. Niko od nas nije savršen, i svi grešimo. Ujutru kad se probudiš, uvek postoji nešto u čemu si pogrešio, ali treba da ponavljaš sebi i ljudima da će sve biti bolje. To je misija koju ima rege, i dobro mu ide, nove generacije podsvesno usvajaju poruke iz rege muzike i tako postaju bolji ljudi.”

Osim muzike koju su uživo izvodili mnogobrojni kvalitetni muzičari, koja je bila sveprisutna i išla od roots-a do drum’n’ reggae-a, možda je najjači utisak ostavila upravo atmosfera koja je vladala. Toliko različitih ljudi na jednom mestu, svi ujedinjeni jednom ljubavlju! Jednom ljubavlju koja je jedino čovekovo stanje vredno življenja, jednom ljubavlju prema pravdi, i jednom ljubavlju prema muzici koju kad jednom zavolite počne neprocenjivo da vam znači. Svi različiti, a opet isti! Kako je moguće da jedna tako jednostavna stvar koja u teoriji nije nikakva novina može da izazove tako snažan katarzični osećaj? I da pokrene lavinu razmišljanja i promena… Sve i svi su bili podešeni na irie frekvenciju, pomalo nalik na mali slovenački zion, na obali prelepe Soče, u čistoj i pitomoj šumi, gde su prisutni bili blagosloveni svojim statusom odabranih. Rastafarijanka iz Etiopije, koju smo zvali Mama, neumorno je prenosila neiscrpnu priču o izvornom učenju, o Markus Garviju, o tome kako su ih učili da će oni jednog dana biti kraljevi. Ona je svojim propovedanjem bila spremna da u svakom trenutku svim zainteresovanima pruži malo dublji (etnografski) uvid u rastafarijansku kulturu, dublji od onog koji većina rege muzike može da nam da. 

Za naše poimanje cena ovaj festival jeste malo skuplji (pivo 2€, kuvani obrok 5-6€), s tim što pruža i mogućnost zarade usled ličnog angažovanja oko skupljanja đubreta. Ukoliko na određeni punkt dopremite propisanu količinu đubreta mogli ste da zaradite 10€. Još jedan mehanizam kojim su organizatori želeli da spreče nekontrolisano odlaganje smeća jeste dodatna naplata ambalaže uz svako kupljeno piće, u visini od 1€, koji vam po povratku iste bude uplaćen na platnu karticu. Naravno, u početku je osećaj zajedništva bio jači, ali kako su petak i subota doneli sa sobom i veliki broj vikendaša iz obližnje Italije, željnih dobre zabave i čistog alkohola, tako su i ekološki principi polako padali u zaborav, ali nas je ostalo i dosta doslednih do samog kraja. Još neke dodatne tehnikalije koje mogu biti od koristi jesu da je kamp besplatan i prostire se na vrlo zanimljivoj padini ka reci, zatim sistem za kupovinu hrane je pomalo konfuzan i opterećujući, jer se sve plaćalo na jednom štandu a onda se uz račun željena hrana podizala na nekom drugom; voda Soče je ledena pa zaboravite na kupanje, ima i to jedno genijalno ostrvce koje nestaje i pojavljuje se u različitim oblicima u zavisnosti od vodostaja; noći su bile izuzetno hladne pa je jesenja garderoba i više nego dobrodošla, dok je onda opet u toku danu bio totalni summertime; i da, policija u Sloveniji je super, ukoliko uopšte i dođe do kontakta treće vrste.

Kao odgovor organizatora na svu podršku koju su dobili tokom trajanja festivala, neposredno pred završetak usledila je i objava datuma okupljanja za sledeću godinu, pa se već sada zna da će se 3. Overjam održati od 13. do 17. avgusta 2014. godine na istom mestu. Sada kada je jasno da sa ovim festivalom nema greške, stoji otvoren poziv našim sunarodnicima da se prepuste uživanju u vrhunskoj muzici, prelepoj prirodi i pozitivnoj energiji koje će tamo u svakom trenutku pronaći.

One love & Jah bless !